fblogo   twlogo   ytlogo

Redakcija

Redakcija

redakcija [at] marks21.info | 060/300-1917

Pokušaji republičkih da obore pokrajinsku vlast u Vojvodini nisu samo stvar buržoaskih partija. Jačanje beogradskog centralizma sprečava jedinstvo radničke klase, kako u zemlji tako i širom regiona. Zato levica mora pružiti otpor pokušaju ukidanja autonomije Vojvodine, ali to mora da radi tako da istovremeno sabotira hegemoniju DS-a i LSV-a u samoj pokrajini. Marks21 nudi analizu istorije i sadašnjosti vojvođanskog pitanja i predlaže put napred sa stanovišta radničke klase.

petak, 08 mart 2013 02:17

Srećan Osmi mart!

Revolucija mora biti čin samooslobođenja radničke klase ili je neće ni biti – ali neće je biti ni ako ostane muška privilegija.

Prošlonedeljni V-day pokrenuo je široku diskusiju u feminističkoj i levičarskoj blogosferi o mogućnostima organizovanja borbe za žensku emancipaciju danas. Nova generacija žena koje odbijaju da sede skrštenih ruku dok se položaj i prava žena srozavaju iz dana u dan dovodi u pitanje dosadašnje prakse ženskog aktivizma u Srbiji.

Kako je i nedavno održana BETON-ova tribina pokazala, na sceni vlada prilična konfuzija po pitanju tradicije u kojoj borbeni ženski pokret na ovim prostorima stoji. Drugim rečima, nejasno je koji se to politički projekat zalaže za punu žensku emancipaciju, a kome je jednakost žena i muškaraca samo mrtvo slovo na papiru, deo paketa svežeusvojenih „evropskih vrednosti". Da li je borba za žensku emancipaciju danas tekovina liberalizma ili socijalizma? Možemo li Antifašistički front žena (AFŽ) okarakterisati kao feminizam, ili se feminizam na ovim prostorima rađa tek kroz prakse otpora politici državno-birokratske klase u SFRJ i potom suprotstavljanju ratovima devedesetih?

Budući da je KPJ nakon Drugog svetskog rata birokratski ugušila AFŽ, najmasovniju žensku organizaciju koja je pružila nemerljiv doprinos kako pobedi nad fašizmom, tako i oslobođenju žena iz okova uloga koje im je diktirala patrijarhalna tradicija, kao i da su i mnoge druge tekovine borbi odozdo na ovim prostorima pobrisane iz istorijskih udžbenika, ovo nimalo ne čudi. Titoizam je, navodno, rešio žensko pitanje pa nije bilo potrebe za daljim nezavisnim organizovanjem žena.

Iako su integrisanje žena u tržište rada i socijalizovanje nekih tradicionalno ženskih poslova (poput brige za decu i stare) doprinele slamanju uticaja tradicije, patrijarhat je nastavio da, zajedno sa potrebama državnog kapitalizma SFRJ, oblikuje i ograničava živote miliona žena u Jugoslaviji. Kapitalistička kriza u kojoj danas živimo već je omogućila ukidanje mnogih prava koje su žene uživale, ali je i omogućila materijalne uslove za novo rasplamsavanje tradicionalizma i patrijarhata koji služe da ponovo vrate mnoge poslove u sferu porodice: odnosno da primoraju ženu da ih obavlja besplatno.

Kako se nekada socijalizovani poslovi sada re-privatizuju u krug porodice, tako se i samo pitanje ženske borbe depolitizuje i smešta isključivo u sferu nevladinih organizacija, koje su tu mahom da skrenu pažnju na neki problem i, u zavisnosti od organizacije do organizacije, pomognu da se posledice saniraju. Drugim rečima, sa novim talasom napada na žene ne suočavamo se kao sa političkim pitanjem. Najjasniji indikator ovoga je činjenica da apsolutno nijedna politička partija u Srbiji danas ne alarmira javnost oko ovih problema; kamoli da poziva na organizovanje žena i borbu unutar i van Skupštine.

Zato smo odlučili da ovonedeljni NEDELJNI KOMENTAR ustupimo drugaricama i drugovima iz 1911. godine, kako bismo uspostavili istorijsku vezu između borbe za jednakost žena i muškaraca i socijalističke borbe za opšteljudsku jednakost i slobodu. Borbi za žensko oslobođenje neophodna je borba za socijalizam, ali su isto tako i borbi za socijalizam neophodni feminizam i nezavisno organizovanje žena. To je ono što nam je potrebno ovde i sada. Nadamo se da će se ove diskusije nastaviti, a naš sveobuhvatniji doprinos stiže predstojeće nedelje u vidu specijalnog izdanja Solidarnosti posvećenog upravo ovim pitanjima. Do skorog čitanja!

četvrtak, 10 januar 2013 16:31

Why we are leaving the IST

This is our statement explaining our decision to disaffiliate from the IST

Oslobođajuće presude Anti Gotovini i Mladenu Markaču, generalima koji su 1995. godine bili na čelu operacije „Oluja", kao i Ramušu Haradinaju, komandantu OVK, i njegovim pomoćnicima, Idrizu Baljaju i Ljahiju Brahimiju, otvaraju novu etapu evroatlantske imperijalističke strategije za Balkan.

Od 25. do 28. septembra u beogradskom KC Magacinu održana je regionalna konferencija Susreti – Budućnost evropskih integracija, politička ekonomija i kultura: leve kritičke perspektive, u organizaciji Kontekst kolektiva i Marks21. Teme konferencije bile su kriza EU, dužnička kriza na Balkanu i mogućnosti stvaranja leve političke alternative u Srbiji. Više od 200 ljudi učestvovalo je na čitalačkim sekcijama, predavanjima i razgovorima koji su tokom tri dana Savamalu stavili u središte levih zbivanja na prostoru bivše Jugoslavije.

U Londonu je od 5. do 9. jula održan festival Marksizam 2012, u organizaciji Socijalističke radničke partije. U pauzi između diskusija, razgovarali smo sa našim drugom iz Grčke, Kostasom Todulosom, o rezultatima izbora u Grčkoj, perspektivama levice i borbi protiv dužničkog ropstva u EU i na Balkanu.

utorak, 15 maj 2012 17:30

M21_april

Protiv rehabilitacije Dragoljuba Draže Mihailovića /// Sa Prvomajske škole Radničko-pankerskog Univerziteta /// Podrška protestu radnika „Dunav grupa agregata“ /// Marks21 na Prvom maju

Na nedemokratskim izborima 2012. ponovo je pobedio isti korumpirani režim koji već četiri godine sprovodi razaranje privrede, uvećava nezaposlenost i guši sve kritičke glasove.

<< prva < prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 naredna > poslednja >>
9/17

Prijavi se na mejling listu

Društvo POLITIKA i ekonomija

Intervju

Kostas Lapavicas: EU nije moguće reformisati

Prenosimo intervju sa Kostasom Lapavicasom objavljen na portalu Prometej.ba. Kostas Lapavicas (1961, Solun) grčki je mar...

Intervju

Džozef Čunara: Oprezni optimizam levice u Britaniji

Na ovogodišnjem Marx is’ Muss kongresu u Berlinu, razgovarali smo sa britanskim socijalistom Džozefom Čunarom, autor...

Radnička borba

Iz arhive - Sindikalni pokret u Srbiji danas: Šta nam je činiti?

Odlučili smo da objavimo ovaj članak iz naše arhive - tačnije iz prva dva broja našeg lista Solidarnost objavljene r...

POKRET Teorija i istorija

Istorija

Proglas Aleksandre Kolontaj

Povodom stogodišnjice Ruske revolucije, započinjemo s novim feljtonom. Svakog četvrtka objavljivaćemo prevode tekstova p...

Teorija

Lenjinova „Država i revolucija“

Povodom stogodišnjice Ruske revolucije, započinjemo s novim feljtonom. Svakog četvrtka objavljivaćemo prevode tekstova p...

Istorija

Mesec i zvezde: Boljševizam i islam

Povodom stogodišnjice Ruske revolucije, započinjemo s novim feljtonom. Svakog četvrtka objavljivaćemo prevode tekstova p...

Nauka, kultura i umetnost

Marks21 | Solidarnost 2017. Podstičemo preuzimanje i korišćenje materijala koji se nalazi na sajtu, osim u komercijalne svrhe.