U svetu se odvijaju epohalne promene koje neće zaobići Srbiju. Prošle godine je svetska ekonomska kriza, nakon tri godine, izazvala otvoren bes narodnih masa. Svetske elite su na pobunu potlačenih klasa odgovorile sve otvorenijim spajanjem finansijskog kapitala sa državnom vlašću, surovom represijom protiv narodnih pokreta i gušenjem demokratskog procesa. Svuda se otvara pitanje klasne borbe za prevlast, za samo srce demokratije!
U proteklih godinu dana Arapsko proleće je kao domine porušilo višedecenijske diktature i poljuljalo hegemoniju američke imperije na Bliskom istoku. Taj pokret se ubrzo preselio na evropski kontinent: tokom leta su grčka i španska omladina, po uzoru na arapsku, zauzele trgove glavnih gradova tih zemalja i uspostavile novi antikapitalistički pokret „ogorčenih” („indignados”), koji je tražio ukidanje predstavničke i uspostavljenje neposredne demokratije.
Na jesen, taj pokret se „globalizovao”: okupacija njujorškog Vol Strita, najpoznatijeg finansijskog centra na svetu, označila je buđenje antisistemske svesti u samom centru svetskog kapitalizma. Na određen način taj talas borbe je „zapljusnuo” i Srbiju: serija blokada beogradskih fakulteta uzdrmala je vladajuću garnituru na fakultetima i susrela se sa otvorenom represijom i napadima fašista na studente Filozofskog fakulteta.
Oluja narodne demokratije je svuda naletala na zidine državne i čak imperijalističke represije. U Tunisu i Egiptu su pali diktatori, ali ne i vojni režimi koji su stajali iza njih. Na izborima u Egiptu su, uz pomoć vojske, pobedili konzervativni islamisti, dok je mračna reakcija u obliku ekstremno desničarskih partija zauzela drugo mesto.
U Libiji je direktna vojna NATO intervencija izobličila narodni ustanak i barem privremeno osigurala uporište tajnim službama zapadnih sila na Bliskom istoku. U Americi su gradonačelnici mnogih gradova u kojima su se odvijali protesti uskratili građanima ustavom zagarantovano pravo na protest nelegalnom upotrebom policijskih batinaša. U Čikagu je to pravo otvoreno i brutalno pregaženo između ostalog i nelegalnim zakonskim aktima, a istu sudbinu su doživele i mnoge demonstracije. Koristeći se rečnikom novog pokreta, mogli bismo reći da je onih „1%” na vlasti odlučilo da podseti onih „99%” nad kojima vlada gde im je mesto.
Ipak, to se najjasnije pokazalo krajem godine. Evropska unija i Međunarodni monetarni fond su na jugu Evrope izvršili „meki” puč protiv demokratije, oborivši izabrane premijere Grčke i Italije. Postavljanjem na vlast tzv. „tehnokrata”, tj. bivših funkcionera svetskih banaka i vernih sluga finansijskog kapitala, EU i MMF su pokazali svoje pravo lice.
Iako se još uvek nisu rešili parlamenata, političkih partija i demokratskih prava, poput prava na sindikalno organizovanje, ove dve institucije došle su na korak od otvorene diktature finansijskog kapitala.
Činjenica da fašistički LAOS ima predstavnike u novoj „evropskoj” vladi Grčke je upozorenje za narodne mase širom sveta. Dovoljno je setiti se tridesetih godina da bismo znali šta to znači: kapital poručuje da je spreman da na narod pusti sa lanca svoje najkrvoločnije zveri.
Ni naši vladari nisu daleko od toga – videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu! Tamo gde ne mogu da problem reše „hitnom telefonskom sednicom” ili policijom, naše vlasti dopuštaju fašističkim huliganima da lome lobanje – nedostatak reakcije na desničarske napade na studente, uključujući napad nožem, samo je jedan u nizu primera! Napad na partizanskog prvoborca i narodnog heroja, devedesetdvogodišnjeg Jovu Kapičića, je još jedan!
Naša vlast ne bi bila toliko nervozna da ne zna da je svetski kapitalistički sistem zategnut do tačke pucanja. Uprkos uveravanjima krajem 2011. da je evrozona osigurala rezervni fond od bilion evra (dakle, 1000 milijardi evra!), kako bi se spasla od posledica očekivanog grčkog bankrota na bankarski sistem, MMF je 19. januara zatražio još 500 milijardi dolara novih finansija!
Umesto da se taj novac uloži u pokretanje zelenih industrija i otvaranje novih radnih mesta, vlasti širom sveta gomilaju milijarde dolara, dok milijarde ljudi osuđuju na siromaštvo!
Međutim, nisu ni oni složni. Svi oni se nadaju da će prebaciti cenu krize na nekog drugog, po mogućnosti tako da im propadne neki protivnik na tržištu, pa da mogu da mu za male pare preotmu kapital i tako uspostave ponovo rast svoje profitne stope. Zato već sada kreću trvenja oko toga ko će Evropljanima da pozajmi koliko novca; zato izbijaju ratovi valuta, jer velike sile žele da devalvacijom i potom jeftinijim izvozom nadmaše rivale na tržištu; i zato na Bliskom istoku prete ratovi nuklearnim oružjem, jer je kontrola nad naftom u regionu ključna poluga za kontrolu nad čitavim kapitalističkim sistemom.
Za to vreme sasvim su spremni da režu budžete, otpuštaju narod i radnicama i radnicima dižu poreze, ne bi li sačuvali svoje profite. Pa ipak, tim putem će samo ostati bez kupaca proizvoda i bez korisnika usluga, odnosno bez onoga što im pravi profit. Sistem će ulaziti u sve oštrije kontradikcije, sve oštrije sukobe unutar državnih granica i između samih država, sve nestabilnija stanja i sve češće eksplozije.
Još naš čekaju revolucije i kontrarevolucije, masovni protestni i štrajkački pokreti i represivne državne reakcije, sve dublje polarizacije i sve otvorenije delovanje divljih parapolicijskih i paravojnih fašističkih snaga.
Ne treba zaboraviti da je i kod nas, pod plaštom državne represije, kao i svuda, sve vidljiviji pokušaj denisnice da se ukoreni na političkoj sceni.
Želja Dveri da uspostave slobodnije delovanje učešćem na predstojećim izborima je najskoriji i najdramatičniji primer još od zabrane Prajda. Veća sloboda za Dveri znači manju slobodu ako ste borac za socijalna prava, kritičan glas protiv vlasti, član LGBT zajednice, Rom, antifašista ili bilo ko ko se ne uklapa u njihovu klerofaštističku viziju Srbije.
Zato ko god ima slobodu na srcu danas ne sme da stoji sa strane u borbi za demokratiju. Tamo gde država ili fašisti pokušavaju da uklone pravo na slobodno izražavanje ili okupljanje, potrebno je dići glas i otpor svih građana. Tamo gde država ili fašisti pokušavaju da otmu narodnu imovinu ili suze javni prostor, potrebno je odgovoriti masovnim akcijama i organizovanjem narodnih odbora za odbranu demokratskih sloboda. Tamo gde država i fašisti prete nasiljem i diktaturom, potrebno je pozivati narod na štrajk, građansku neposlušnost, direktnu akciju i sveopšti protest.
Koračajmo rame uz rame sa narodnim pokretima širom sveta, organizujući na trgovima i radnim mestima, po komšilucima i na fakultetima, na selima i u gradovima, narodnu demokratiju i novi svet.