Nakon obaranja prošle vlade na ulicama pre samo nekoliko meseci, Bugarska je ponovo zaokupljena protestima. Prenosimo analizu izbornih rezultata, kako bismo što bolje razumeli političku situaciju danas, a u narednim danima objavljujemo još tekstova na ovu temu.
Nakon nekoliko meseci duboke političke neizvesnosti, izbori u Bugarskoj (održani u maju) nisu rezultirali većinskim pobednikom. Nijedna partija nije dobila dovoljan procenat glasova za formiranje stabilne političke većine. Politički skandali i ekonomska kriza sve su veći. Najmasovniji protesti od 1989. godine i pada komunizma doveli su do svrgavanja GERB-a, partije desnog centra pod vođstvom Bojka Borisova. Posle višenedeljnog protestovanja protiv sve većih računa za struju, siromaštva i korupcije, koji su kulminisali obračunima s policijom i samospaljivanjem šetoro građana, Borisov je 20. februara podneo ostavku.
GERB se nakon toga upleo u ozbiljan skandal oko prisuškivanja telefona s bivšim ministrom unutrašnjih poslova, Cvetanom Cvetanovim. Državni tužilac optužio je Cvetanova da je koristio tajne službe da bi nelegalno sproveo operaciju ozvučavanja telefona političkih protivnika. Policija je u međuvremenu, nakon mase izveštaja o podmetanju glasačkih listića i kupovini glasova, zaplenila 350,000 nelegalno štampanih glasačkih lisića – što predstavlja oko 10% ukupnog broja.
Uprkos skandalima, GERB prednjači s osvojenih 30.53% glasova, pri rekordno niskoj izlaznosti od 50% građana. Bivši komunisti, Bugarska socijalistička partija, zauzeli su drugo mesto, s osvojenih 27% glasova. Na trećem mestu su Prava i slobode, partija koju podržava turska etnička manjina, koja je osvojila 11.22%. Ataka, fašisti skoro u svemu osim u nazivu, vodili su kampanju mešajući zahteve za odbacivanjem bugarske poreske politike i napade na pripadnike muslimanskih i romskih manjinskih zajednica – osvojili su 7.31% glasova i ujedno su poslednja partija koja je prešla census od četiri odsto glasova potrebnih za ulazak u parlament.
Parlamentarna većina ne postoji. GERB je većinska partija i drži 97 od 240 poslaničkih mesta, ali za sada nije sposobna da nađe partnera za formiranje vlasti. Socijalistička partija teži da formira tehnokratsku „programsku Vladu eksperata”, s nepartijskim premijerom. Takva vlast zavisi od glasova Atake, koja odbija da uđe u Vladu ali je sklona da vrši pritisak po sopstvem nahođenju. Borisov u međuvremenu osporava rezultate glasanja i traži ponovne izbore.
Neizvesno je da li će doći do formiranja stabilne vlade. Vež u nedelju uveče izbili su protesti na kojima je pokušano prekidanje GERB-ove konferencije za štampu i zahtevano poništavanje glasanja.
Kriza neoliberalizma i evropska kriza
Bugarska je najsiromašnija članica Evropske unije u koju se učlanila (zajedno s Rumunijom) tek 2007. godine, posle dugog procesa priključivanja. Nemaština je hronična, 22% ljudi živi ispod granice siromaštva – naročito pripadnici romske manjiske zajednice.
Građani Bugarske, kao i Rumunije, već su suočeni s javnim rasizmom unutar EU kroz restriktivna prava na zapošljavanje. Partije poput britanskog UKIP-a pozivaju na dalju zvaničnu diskiminaciju, kada sadašnje restrikcije isteknu krajem godine.
Prosečne građane Bugarske ne možemo da krivimo za današnju političku krizu, zbog toga što je ona deo šireg poraza evropskog projekta, a posebno insistiranja na neoliberalizmu. Neko vreme se činilo da Bugarska ima koristi od integrisanja u Evropsku uniju. Posle ekonomskog haosa 1990-ih, ponavljajućih hiperinflacija, kraha banaka, pada BDP-a po stanovniku za 40%, 2000-te su se činile relativno stabilinim periodom. Nezaposlenost se smanjila s vrhunca od preko 20% i ekonomija se oporavila vrativši se do 2004. godine na nivo izvoza iz 1989. godine. Godišnji ekonomski rast je dostigao šest odsto.
Strogo ograničavanje potrošnje s namerom da se ispoštuju norme Evropske unije Vladi su donosile suficite. Bugarska valuta, lev, vezana je za evro i na taj način je upravljanje monetarnom politikom u sopstvenoj zemilji praktično otrgnuto iz ruku Bugara.
Ovaj neoliberalni obrazac strogo se nadgleda. Izgledalo je da je i partijska politika u stalnim promenama i kretanju. Nove političke partije pobedile su na izborima dva puta u poslednjoj deceniji. Najveći broj građana Bugarske glasao je različito 2013. godine u odnosu na 2001. godinu. Promene u strukturi i personalu u vrhu vlasti ipak nisu imale značajan uticaj na politiku zemlje. GERB, „Građani za evropski razvoj Bugarske”, samo je najnovija manifestacija ovog ciklusa, iako je možda očiglednije korumpiran od prethodnih.
Opšti kolaps privrede Evropske unije s pojavom finanskijske krize, ostavio je Bugarsku bez dostupne alternative. Plate se smanjuju, siromaštvo je u porastu, a nezaposlenost je dostigla 12%. Profitiranje pri pružanju bazičnih usluga, poput snabdevanja elekričnom energijom – u čemu prednjače privatizovana preduzeća – dovelo je početkom godine do protesta. Vlade, zarobljene u neolibernalnoj politici, pretvorile su se u tek nešto više od bandi koje pokušavaju da zaštite sopstvene interese – istovremeno namećući surove mere štednje.
Odgovor glavnih sila Evropske unije bilo je insistiranje na nastavku u istom pravcu. Angela Merkel je čak Bugarsku istakla kao uspešan primer sprovođenja mera štednje ostalim zemljama kao što je, na primer, Grčka. Prosečnog građanina Bugarske upravo te mere štenje i monetarne politike dovode u beznađe. Budućnost izgleda sve turobnije, bez alternative na vidiku.
Organska kriza
Protesti su u februaru bili dovoljno masovni da dovedu do pada Vlade, ali nisu iznedrili alternativno političko vođstvo. Dogodilo se još gore, jer postoje sumnje da je Orlov Most, nova politička partija formirana u pokretu, bila u dosluhu s GERB-om. Zeleni i bugarska levica nisu osvojili ni čitav jedan procenat glasova, zato i ne iznenađuje da u takvoj situaciji ultranacionalisti i fašisti osvajaju teren.
Antonio Gramši je pisao o „organskoj krizi” u društvu, „situaciji u kojoj staro odumire, a novo ne može da zaživi i u tom raskoraku se javlja pregršt morbidnih simptoma”. Protesti će se sigurno nastaviti bez obzira na aranžman u državnom vrhu. Ukoliko levica ne počne da pruža jasnu, pozdanu alternativu neoliberalizmu „morbidni simptomi” korupcije i propadanja društva će se nastaviti.
Izvor: counterfire.org