fblogo   twlogo   ytlogo

Ekologija
nedelja, 10 septembar 2017 16:39

Pustoš kapitalizma

Iz dana u dan pristižu vesti o novim uraganima, poplavama i zemljotresima koji pogađaju svet, odnoseći ljudske živote i rušeći infrastrukturu. Kako kapitalizam učestvuje u stvaranju ekoloških katastrofa – i iz njih izvlači profit, dok najveću štetu, kao i uvek, snosi radnička klasa, na primeru posledica uragana Harvi koji je pogodio Hjuston analizira Nemanja Pantović.

Danas smo se probudili da čujemo najnovije vesti o uništavanju naše prirodne okoline. Teški metali s muljem i vodom iz oštećenog jalovišta rudnika „Stolice" u Kostajniku kod Krupnja, stigli su u Drinu kod Badovinaca na području opštine Bogatić. Čovek je u proteklih par decenija krenuo da menja prirodnu okolinu u kojoj živi, često neplanski i štetočinski. Zeleni pokret je izrastao kao politički odgovor na ovu tendenciju. Taj pokret se proširio zbog efekta ljudskih aktivnosti na klimatske promene. Izveštavamo ovom prilikom o tome da je od 19. do 23. septembra održana međunarodna akcija – na kom je učestvovalo više hiljada ljudi u 150 zemalja – da zatraži mere protiv globalnih klimatskih promena . To je najveći takav protest u proteklih par godina. U Srbiji se slabo poznaje ova tematika, iako su nas posledice globalnih klimatskih promena zadesile pre par meseci tokom poplava. Kao što je naša vlada odgovorila samo lepim rečima i daljim rezanjem budžeta , tako svetski političari slično izgovaraju zelene fraze, ali ne uvode mere koje bi mogle da zaustave klimatske promene i sačuvaju najsiromašnije, koji već sada trpe najveće posledice. Zato smo odlučili da izdamo ovaj članak Elejn Grejem Li sa marksističkog časopisa Counterfire iz Britanije u kom se priča o potrebi klasne politike da se reši ovaj problem. Političari koji su u džepovima naftnih, gasnih, automobilskih i drugih sličnih lobija nemaju interes da stvore zelenu ekonomiju. Samo klasnom borbom odozdo možemo da stvorimo promene koje su nam potrebne.

Dve teške pretnje lebde nad 21. vekom. Jedna je imperijalistički rat sa svojim propratnim efektima. Druga je rastuća opasnost katastrofalnih klimatskih promena.

Sećate li se one priče o tome kako u eri globalizacije slobodni kapital može otići gde god poželi i raditi šta god poželi? Očekivali bismo da će se razne vlade laktati u žarkoj želji da mu učine po volji. Toni Hejvard, doskora generalni direktor „Britiš petroleouma“ (BP), tako nešto na svojoj koži nikako nije mogao da potvrdi.

Prirodni resursi su u kapitalizmu nešto što se eskploatiše isključivo radi stvaranja profita. Ovo je tokom protekla dva veka dovelo do katastrofalnih posledica po našu neposrednu okolinu

Prijavi se na mejling listu

Društvo POLITIKA i ekonomija

Ekologija

Pustoš kapitalizma

Iz dana u dan pristižu vesti o novim uraganima, poplavama i zemljotresima koji pogađaju svet, odnoseći ljudske život...

Imperijalizam

Imperija i podela: nasilni kraj Britanskog Radža

Suprotno ružičastom pogledu na dekolonizaciju, kraj britanske vladavine u Indiji je bio obeležen nemarom i dvoličnoš...

Radnička borba

Masovni štrajk: šta je pisala Roza Luksemburg o radničkoj borbi?

Sto jedanaest godina nakon što je prvi primerak “Masovnog štrajka” nemačke revolucionarke poljskog porekla, Roze Luk...

POKRET Teorija i istorija

Istorija

Pod zastavom internacionalizma

Marko Jovanović polemiše sa sociologom Đokicom Jovanovićem o tome šta je – i šta nije – boljševizam 20. veka predsta...

Teorija

Užasi postmoderne su užasi postmarksizma

Ovaj tekst je originalno objavljen sa drugačijim naslovom u američkom onlajn časopisu Jacobin. Preveo ga je St...

Istorija

Povratak Revoluciji: Oktobar 1917. godine

Povodom stogodišnjice Ruske revolucije, započinjemo s novim feljtonom. Svakog četvrtka objavljivaćemo prevode tekstova p...

Nauka, kultura i umetnost

Marks21 | Solidarnost 2017. Podstičemo preuzimanje i korišćenje materijala koji se nalazi na sajtu, osim u komercijalne svrhe.