Počevši od prvog jula, zaposleni u preduzeću “Ikarbus” stupili su u generalni štrajk
Počevši od prvog jula, zaposleni u preduzeću “Ikarbus” stupili su u generalni štrajk zbog toga što nisu primili platu od februara! U petak, 24. jula, okupili su se ispred Vlade Srbije, kako bi izvršili pritisak na vlasti i vlasnika ovog privatizovanog preduzeća koji su u tom trenutku bili na pregovorima sa predstavnicima štrajkačkog odbora. Nakon protesta otišli smo u njihovu fabriku koja se nalazi na autoputu Beograd-Novi Sad kako bismo im pružili podršku i saznali nešto više o problemima sa kojima su suočeni.
Ruska kompanija “Avtodetal-servis” kupila je 30. oktobra 2008. državni paket akcija “Ikarbusa”, koji iznosi 39,22% od ukupnog kapitala ovog preduzeća. Preostali deo je u posedu “Delte đenerali” Miroslava Miškovića, biznismena Aleksandra Kostića, i sitnih akcionara. Fabrika je pre ulaska u proces privatizacije bila u velikim dugovima prema bankama i dobavljačima, za šta je, kako se među štrajkačima moglo čuti, najzaslužniji doskorašnji generalni direktor Srećko Nijemčević.
Nijemčević je nedavno za list Politika (18.7.2009) izjavio da ne razume “zašto [radnici] neće da prihvate našu ponudu da im do kraja jula isplatimo junsku, a da neisplaćene zarade za mart, april i maj zamrznemo do oktobra”, i dodao, “zaista ne shvatam ovakvo ponašanje.”
Pet dana kasnije podneo je ostavku.
Prema ugovoru o privatizaciji, novi vlasnik se obavezao da u fabriku investira oko 1.4 miliona evra, do čega nije došlo. Plate koje su pre privatizacije bile redovno ispaćivane, smanjene su za 30%, da bi radnicima od nove godine bila isplaćena samo dva minimalca. Februarsku platu primili su 25. maja. Od 16. jula blokirani su i bankovni računi “Ikarbusa”, zbog potraživanja koja premašuju 7 miliona evra.
Predstavnici štrajkačkog odbora bili su zadovoljni ishodom pregovora s vladom i vlasnikom koji je doputovao iz Rusije. Državni sekretar Nebojša Ćirić obećao je da će država učiniti sve kako bi se odblokirali bankovni računi, te kako bi se pomoglo ponovno pokretanje proizvodnje, ali pod uslovom da se radnicima isplate zaostale plate. Vlasnik, Sergej Poldin, sa svoje strane se obavezao da će svih 720 zaposlenih primiti zarade, kao i da će se obezbediti povoljan socijalni program za one koji budu proglašeni tehnološkim viškom.
“Ovo sada je naš interni dogovor”, reči su kojima se Poldin obratio radnicima po povratku u fabrički krug.
“Priču je promenio ne za sto, nego za dvesta posto! Ono na sastanku je bio blef, on hoće da od nas 720 ostane samo 230 koji će moći i da nastave da rade i da prime zaostale zarade,” rekla nam je jedna radnica. “Ostali će završiti na ulici! Neće moći tako, ovde smo svi zajedno i nećemo to dozvoliti!”
Radnici su još u aprilu najavljivali štrajk, ali niko nije reagovao. “Ikarbus” je jedna od vodećih fabrika za proizvodnju autobusa na jugoistoku Evrope. Ipak, narudžbina na nivou Srbije za tekuću godinu svela se na 20 vozila. Proizvodnja je praktično stajala i pre formalne obustave rada ulaskom radnika u generalni štrajk.
“Ovo je zaista nepodnošljivo, doveli su nas na sam rub egzistencije”, rekla nam je jedna radnica. Ona i muž zajedno rade u “Ikarbusu” i od toga izdržavaju sebe i troje dece.
I pored užasno teške situacije u kojoj su se našli, radnici su uspeli da se organizuju u odbranu svojih prava. Donošenje odluka nije ostavljeno pregovaračima, već se svi o svemu dogovaraju na radničkim zborovima. Ulaz u fabriku, koja je od početka štrajka opasana pripadnicima interventne policijske brigade, blokiran je transportnim vozilima kako bi se sprečilo nekontrolisano ulaženje i izlaženje.
Radnici su u petak najavili radikalizaciju štrajka. Međutim, kako sve ne bi ostalo samo na rečima, u akciju se stupilo odmah – odbili su da najvišem predstavniku “Avtodetala” za “Ikarbus” predaju ključeve službenog automobila kojim je hteo da ode kući! Ni više od pola sata prepirke nije urodilo plodom.
“Ove automobile su kupili da mogu da se vozikaju i privatno i službeno, a toče se naše pare. E, sad više ne može! Više ni gram gvožđa neće da izađe napolje dok ne vidimo naše pare. Ne damo im fabriku!”, rekao je jedan od radnika.
Kuda dalje?
Sa jedne strane, proizvodni kapaciteti “Ikarbusa” daleko nadmašuju 20 autobusa koji su za ovu godinu predviđeni za Srbiju. Sa druge strane, investiranje u proizvodnju imalo bi višestruke pozitivne efekte: radnice i radnici bi zadržali svoja radna mesta, proizvodnja bi imala pozitivne ekonomske efekte i na šire društvo, a značajno poboljšanje javnog prevoza u gradovima, kao i u međugradskom saobraćaju, smanjilo bi nivo zagađenja koje nastaje zbog prevelike upotrebe automobila (često starih, koji više zagađuju), kao i starih javnih autobusa. Transport bi tako svima bio mnogo pristupačniji i jeftiniji.
Međutim, proizvodnja stoji, radnici ne primaju plate, računi su blokirani, potražnja je na nezavidno niskom nivou, a vlasnike to kao da ne zanima. Ukoliko država zaista želi da spreči potpuni kolaps “Ikarbusa” ugovor sa “Avtodetalom” mora biti raskinut pod hitno, a fabrika nacionalizovana i stavljena pod radničku upravu. Jedino na taj način mogu se stvoriti nužni preduslovi za ponovno pokretanje proizvodnje i očuvanje radnih mesta. Agencija za privatizaciju tvrdi da neisplaćivanje zarada nije pravni uslov za raskid ugovora o privatizaciji. Nas, kao ni radnice i radnike “Ikarbusa”, to ne treba ni najmanje da zanima.
Ni raskid ugovora o privatizaciji “Šinvoza” nije bio u skladu sa pravilima same Agencije, ipak do njega je došlo pod velikim pritiskom radnika, ali i usled zapaljive situacije koju su stvorile prethodne radničke borbe vođene u Zrenjaninu, posebno oko “Jugoremedije”.
Danas radnice i radnici širom zemlje vode borbe za isplatu zarada, uplaćivanje doprinosa i povezivanje staža. Ipak, glasovi protiv propadanja samih fabrika i radnih mesta ostaju usamljeni. Ovo je samo razlog više zbog kog moramo podržati borbu radnica i radnika “Ikarbusa” i pokušati da je na svaki način povežemo sa ostalim borbama koje se vode.
Protestna šetnja radnika “Ikarbusa” održaće se u utorak, 28. jula od 9 do 12 časova, na potezu od Brankovog mosta (starobeogradska strana) do Ministarstva za rad.