Prenosimo članak iz Gardijana, ekonomiste i Sirizinog poslanika Kostasa Lapavicasa, o dramatičnom raspletu između grčke vlade i Trojke.
Grčka vlada je pre nekoliko dana dostavila spisak predloga, u nadi da će se iskobeljati iz klinča sa „institucijama“ – Evropskom komisijom, Međunarodnim monetarnim fondom i Evropskom centralnom bankom. Vlada je u suštini pristala na teške primarne suficite: 1% u 2015. i 2% u 2016. godini. Da bi se ovi ciljevi postigli predlaže se povećanje PDV-a na veliki broj roba široke potrošnje, kao i nametanje niza poreza preduzećima i porodicama sa „visokim“ prihodima. Spisak predlaže i značajne uštede na penzijama. Ove mere skupa iznose oko osam milijardi evra u periodu 2015-16, a na snagu bi stupile odmah.
Ovo je svakako jedan deflatorni paket, u trenutku u kom se grčka privreda ponovo nalazi na pragu recesije. Nema sumnje da bi tokom 2015-16 ovaj paket doprineo smanjenju proizvodnje i porastu nezaposlenosti, pogotovo jer su mali izgledi da mu se kao protivteža nađe investicioni program koji bi finansirala EU. Ovo je ozbiljno povlačenje Sirizine vlade.
Na opšte zaprepašćenje, „institucije“, na čelu sa MMF-om, odgovorile su zahtevom za još oštrijim merama kako bi se isti ovi ciljevi postigli. Te mere podrazumevale bi još drastičnije povećanje PDV-a, ublažavanje poreskog opterećenja na preduzeća i veće uštede na penzijama. Ukoliko bi se ovi zahtevi ispunili, vlada ne bi bila u stanju da tvrdi ni da je bar deo povećanja poreskog opterećenja skinula sa pleća radništva i siromašnih.
Za celu Grčku, sama mogućnost dogovora postignutog na ovim osnovama jednostavno je užasavajuća. Zemlja bi bila primorana da usvoji oštre „mere štednje“ po diktatu kreditora, bez ikakve realne šanse da dođe do značajnijeg smanjenja duga, ili značajnijeg investicionog programa. „Institucije“ ponovo pokušavaju da nametnu mere koje katastrofalno krahiraju još od 2010. godine, uzrokujući veliki pad BDP-a, ogromnu nezaposlenost i masovno osiromašenje. Ovo bi predstavljalo nacionalnu katastrofu, praćenu kompletnim poniženjem Sirizine vlade.
Ovakvo ponašanje kreditora ne iznenađuje one koji na Evropsku uniju ne gledaju kroz ružičaste naočare. EU i posebno evrozona robuju „štednji“, do te mere da su je institucionalizovale kroz tzv. six-pack i two-pack. Zajmodavci su neminovno prigovorili odustajanju od „štednje“ u Grčkoj i deluje kao da veruju – naivno – da „štednja“ „radi“. Osim toga, voleli bi i da nanesu politički poraz levičarskoj vladi koja se usudila da ospori evropski status kvo. Kakve god mogle biti mane same Grčke, Evropa joj je pokazala svoje grubo i cinično lice.
Pravo pitanje je da li će Sirizina vlada posustati pred ovim neverovatnim zahtevima? Da li će podleći uceni? Siriza je u januaru 2015. godine pobedila na izborima sa strategijom koja je obećala da će ukinuti „štednju“ i Grčkoj doneti radikalne promene, uz ostanak u evrozoni. Verovala je da će joj njen snažan demokratski mandat pomoći da uspe u teškim pregovorima sa kreditorima. Stvarnost se pokazala sasvim drugačijom, jer su poverioci iskoristili okvir evrozone da Grčkoj uskrate likvidnost i finansije, što je osakatilo grčku stranu. Istovremeno, i kreditori i domaće snage koje žele da nastave sa politikom štednje – uključujući, mahom, bogate i finansijsku elitu – besramno šire paniku od Gregzita. Suočena sa uskraćenjem finansijskih sredstava, Sirizina strategija se raspliće.
Grčka i Sirizina vlada sada se nalaze licem u lice sa nemilosrdnom realnošću evrozone. Da bi zemlju zadržali u monetarnoj uniji, zajmodavci zahtevaju pokoravanje ucenama i prihvatanje politike koja će dovesti do nacionalne propasti. Grčko društvo suočiće se sa niskim rastom, visokom nezaposlenošću, ukorenjenim siromaštvom i emigracijom mladih stručnjaka, kako je iskustvo iz proteklih pet godina pokazalo.
Postoji alternativni put za Grčku, a on podrazumeva napuštanje evrozone. Izlaz bi oslobodio zemlju iz zamke zajedničke valute, što bi joj omogućilo sprovođenje politike koja bi mogla da oživi i privredu i društvo. To bi prokrčilo put koji je moguće preći i koji bi ponudio novu nadu, čak iako bi to u početnom periodu podrazumevalo značajne teškoće prilagođavanja.
Izbor je, u krajnjoj liniji, na narodu Grčke. Uprkos često objavljivanim anketama koje pokazuju snažnu podršku za evrozonu, na terenu su realnost bes i frustracija među radništvom, siromašnima i uništenom nižom srednjom klasom. To su društveni slojevi koji bi zemlju mogli da usmere prema privrednom rastu i socijalnoj pravdi. U tom smislu, Siriza je dužna da preispita svoju strategiju i ponudi sveže vođstvo grčkom narodu. U narednim danima očekujemo značajnu intervenciju Leve platforme, njenog uticajnog levog krila. Grčkoj su pod hitno potrebni javna rasprava i menjanje politike. Ova zemlja ima snage da opstane i u tome će uspeti.