fblogo   twlogo   ytlogo

Istorija
Kako izgraditi partiju sa više od 1,000 kadrova sa početne tačke od par desetina članova? Prevodom ovog članka se nadamo da će onima koji razmišljaju o pristupanju našoj organizaciji učiniti pristupačnijom našu viziju izgradnje masovne revolucionarne organizacije, iako su uslovi danas i ovde drugačiji od onih opisanih u tekstu. Ovakvi tekstovi podgrevaju maštu o tome šta je moguće uz uporan revolucionarni rad: Aleks Snoudon, član organizacije Counterfire u UK, analizira razvoj pionirske radikalne marksističke organizacije, Internacionalnih socijalista/kinja, prethnodnice dugo najveće revolucionarne partije u Britaniji, Socijalističke radničke partije. Pozivamo vas da pročitate tekst i da nam javite vaša razmišljanja, pa i da se uključite u rad Marks21.

Da li je radništvo imalo vlast u SFRJ? Da li je krahom Jugoslavije krahirao socijalizam? Ova pitanja postavlja Vladimir Unkovski-Korica u članku objavljenom u sklopu projekta Forum za primenjenu istoriju. Unkovski-Korica će govoriti 7. maja u Muzeju Jugoslavije u 6 sati sa drugim stručnjacima na ovu temu – dođite da se upoznamo!

četvrtak, 19 mart 2015 18:15

Pariska komuna

Kako bi izgledala radnička revolucija i država? Nama je teško da tako nešto zamislimo, jer nismo videli tako nešto veoma dugo u Evropi. Treba naglasiti da ni prvi talas svetske revolucije koja je započeta Ruskom revolucijom 1917. nije imala uzore. Prva radnička država uspostavljena je davne 1871, a generalna proba za revoluciju u samoj Rusiji se dogodila tek 1905, kada je radnički i seljački bunt ugušen, a demokratska sloboda tek delimično osvojena. Mi smo u Srbiji imali generalnu probu za radničku vlast 5. oktobra, ali je nedostatak leve političke alternative u radništvu osigurao da je plodove 5. oktobra preuzela isključivo novopečena buržoazija. Treba zato naučiti lekcije 1871. Treba izgraditi nemilosrdnu volju u radnom narodu da uzme i da brani vlast isključivo za sebe i svoje saveznike. To je glavna lekcija Pariske komune, o kojoj objavljujemo tekst našeg velikog marksiste, Dimitrija Tucovića, povodom godišnjice Komune.

Ovaj članak prvi put je objavljen 2006. godine na internet portalu Antikapitalizam. Napisan je na desetu godišnjicu krize koja je godinu dana kasnije dovela do narodnog ustanka u Albaniji protiv države i elita, nakon pucanja kreditnog balona u toj zemlji. Članak je aktuelan zbog važnosti dužničke ekonomije širom Balkana, kao i zbog lekcija koje može da pruži levim pokretima danas. Ovde objavljujemo neznatno redigovanu verziju prvobitnog teksta. Autor je član Marks21.

Balkansko poluostrvo je vrlo često definisano kao periferno istorijsko područje u geostrateškom smislu, koje je primalo uticaje sa strane i predstavljalo teren, često pomoćni, na kome su se ukrštali tokovi čija su ishodišta izvan domašaja i vidokruga stanovnika ove velike evropske periferije. Često su balkanski narodi nekritički i bez zadrške prihvatali političke i društvene koncepte velikih zemalja Evrope, umnogome svodeći velike ideje na meru palanačke skučenosti balkanskih političara, poništavajući modernizacijske i razvojne efekte stranih uticaja, olakšavajući posao velikim silama koje su Balkan doživljavale kao svoj kolonijalni plen.

Na slici je Riga od Fere. Vladimir Jevtić sa osvrtom na istoriju Balkana.

U Sarajevu je 28. juna 1914. godine odjeknuo pucanj koji je potpuno promenio dalji tok istorije. Ili, tako barem pokušavaju da nam plasiraju istorijski revizionisti, zanemarujući kontekst u kome je do Sarajevskog atentata došlo. Miloš Stefanović se osvrće na sukobe koji su prethodili izbijanju Velikog rata i na ulogu različitih struja evropske levice koje su prema ovom do tada najkrvavijem imperijalističkom poduhvatu zauzele posve različite stavove.

Poslednji deo naše kolumne o Lenjinu pokazuje ukratko dijalektiku partije i pokreta na delu u periodu između Februarske i Oktobarske revolucije u Rusiji. Prvi put objavljeno u šestom broju Solidarnosti.

<< prva < prethodna 1 2 3 4 naredna > poslednja >>
2/4

Prijavi se na mejling listu

Društvo POLITIKA i ekonomija

Intervju

Kostas Lapavicas: EU nije moguće reformisati

Prenosimo intervju sa Kostasom Lapavicasom objavljen na portalu Prometej.ba. Kostas Lapavicas (1961, Solun) grčki je mar...

Intervju

Džozef Čunara: Oprezni optimizam levice u Britaniji

Na ovogodišnjem Marx is’ Muss kongresu u Berlinu, razgovarali smo sa britanskim socijalistom Džozefom Čunarom, autor...

Radnička borba

Iz arhive - Sindikalni pokret u Srbiji danas: Šta nam je činiti?

Odlučili smo da objavimo ovaj članak iz naše arhive - tačnije iz prva dva broja našeg lista Solidarnost objavljene r...

POKRET Teorija i istorija

Istorija

Proglas Aleksandre Kolontaj

Povodom stogodišnjice Ruske revolucije, započinjemo s novim feljtonom. Svakog četvrtka objavljivaćemo prevode tekstova p...

Teorija

Lenjinova „Država i revolucija“

Povodom stogodišnjice Ruske revolucije, započinjemo s novim feljtonom. Svakog četvrtka objavljivaćemo prevode tekstova p...

Istorija

Mesec i zvezde: Boljševizam i islam

Povodom stogodišnjice Ruske revolucije, započinjemo s novim feljtonom. Svakog četvrtka objavljivaćemo prevode tekstova p...

Nauka, kultura i umetnost

Marks21 | Solidarnost 2017. Podstičemo preuzimanje i korišćenje materijala koji se nalazi na sajtu, osim u komercijalne svrhe.