Klara Cetkin

Pamflet koji je uređivala Klara Cetkin

Ana Milojković se osvrće na život Klare Cetkin, jedne od najvećih ličnosti pokreta za oslobođenje žena

Klara Cetkin Ajzner je rođena petog jula 1857. godine u Nemačkoj. Kao kćer seoskog učitelja i majke domaćice, bila je suočena sa teškim životom radnika, od najranijeg detinjstva. Zahvaljujući vezama koje su imali njeni rodjitelji, Klara je bila prva žena u Nemačkoj kojoj je bilo dozvoljeno da se školuje za učiteljicu.

Tokom studentskih dana u Lajpcigu stupila je u kontakt sa Socijaldemokratskom partijom Nemačke (SPD). Jedan od njenih učitelja bio je Osip Cetkin, koji ju je uveo u teroije Marksa i Engelsa, i ohrabrivao je da živi među radnicima. Nikada se nisu venčali, ali su imali dvoje dece. Osip je umro 1889.

U Nemačkoj je 1878. godine donesen Antisocijalistički zakon i SDP je bila primorana da se povuče u ilegalu. Klara Cetkin je u pocetku bila uključena u ilegalne aktivnosti, zbog kojih je zajedno sa Osipom otišla u izgnanstvo, najpre u Austriju, a zatim u Pariz, gde su živeli u teškom siromaštvu.

Iste godine je bila izabrana za članicu organizacionog komiteta za pripremu osnivačkog kongresa Druge socijalističke internacionale. Borila se za prava radnica i zastupala stav da će se oslobođenje ženske radničke klase najlakše ostvariti ujedinjenjem sa radnicima, pod okriljem socijalizma.

Kongres je izdao proglas o jednakosti među polovima i pravu radnica da imaju jednake nadnice kao radnici, za jednak rad.

Ali, takođe je doneo i rezoluciju koja poziva da se ženama zabrani noćni rad i rad na mestima koja mogu biti opasna po njihovo zdravlje.

Cetkinova se zalagala za pravo glasa za žene i jednakost u okviru raspodele poslova u porodici. Takođe, podržavala je razvod braka i pravo na prekid trudnoće. To je izazvalo burne reakcije u javnosti.

Zanemarivši negodovanje većine, 1900. godine se udala za pesnika i slikara Fridriha Kundela i potom živela zajedno sa njim i svoja dva sina u Štutgartu. Uspevalo joj je da bude trn u oku svim svojim neistomišljenicima, na najrazličitije načine.

1891. godine, objavila je knjigu „Pitanje prava žena i radnica današnjice“ i počela da uređuje socijaldemokratski list za žene Jednakost. List je izveštavao o štrajkovima, radničkim aktivnostima i uslovima rada, pre svega u industriji.

Svojim briljantnim govorima i popularnošću lista Jednakost, podstakla je žene iz petnaest zemalja da osnuju pokrete za prava radnica. Bila je proglašena za sekretara Socijalističke internacionale, dok je Jednakost 1907. godine proglašen za zvanični list pokreta.

Klara je predložila da se Osmi mart slavi kao Međunarodni dan žena, jer se upravo tog dana u SAD-u dogodio masovni protest radnica na jednom Njujorškom trgu, povodom zahteva za pravo glasa i stvaranje snažnog sindikata.

Uoči izbijanja Prvog svetskog rata, došlo je do razlika unutar SDP-a. Pojavile su se dve struje – revolucionarna, unutar koje je, zajedno sa Rozom Luksemburg i Karlom Libnehtom, ostala Klara Cetkin, i umerena, reformistička struja koja se čak zalagala i za ulazak Nemačke u rat.

Zbog agitovanja protiv rata, Cetkinova je držana u pritvoru četiri meseca. 1917. je bila uklonjena sa mesta urednika. 1919. godine, Roza Luksemburg i Karl Libneht su, posle neuspelog radničkog ustanka ubijeni.

Izvršni komitet Komunističke (treće) internacionale, osnovan nakon trijumfa Oktobarske revolucije 1917. godine, imenovao je Cetkinovu, u njenoj 62. godini, za svog međunarodnog sekretara žena komunista, 1920. godine.

Od 1924. godine, mesto njenog boravka bila je Moskva. Tamo je vodila sekretarijat žena Treće internacionale. Bila je protivnica Staljina i zbog toga trpela političku izolaciju.

1932. godine vraća se u Berlin i kritikuje nacionalizam. Kada je Hitler preuzeo vlast, bila je primorana da se vrati u Sovjetski savez i tamo 1933. godine dočeka kraj svog života.

Klara Cetkin je revolucionarka koja je obeležila izgradnju ženskog pokreta. Međutim, pogledom na njen život jasno je da je uloga koju je imala u radničkom i anti-ratnom pokretu bila ništa manje bitna.

Klasno društvo hrani poredak koji žene drži potlačenim, te je i u kapitalizmu njihov položaj očigledno ili prikriveno ostao podređen. U istorijskom poglavlju koje nosi ime Klare Cetkin ispisano je iskustvo koje govori o nužnosti rešavanja ženskog pitanja u okvirima šire emancipatorske borbe – borbe radničkog pokreta. Žensko oslobođenje i klasna borba svezani su neraskidivim vezama i jedno bez drugog mogu biti samo farse loših komediografa.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

LAV TROCKI: Balkanski ratovi

Nekoliko miliona ljudi štrajkovalo protiv Sarkozija