fblogo   twlogo   ytlogo


četvrtak, 02 februar 2012 16:22

Sajsi MC: Između rima i protesta

 
Sajsi MC: Između rima i protesta

Sa Sajsi MC našli smo se jednog toplog popodneva na protestu za slobodu Palestine. Nakon protesta seli smo u obližnji park i porazgovarali o njenom radu, uticaju hiphopa na mlade, o levici i desnici. Od tada smo razgovor dopunili nakon njenog nastupa na Blokadnom festivalu, održanom na Platou tokom blokade Filozofskog fakulteta. Razgovor vodili Sava Jokić i Matija Medenica

S: Ivana, reci nam nešto o tvom radu? Šta predstavlja?

-Moj rad treba da prezentuje mene. Sve što neko čuje u pesmi je vezano za mene, tačnije moje stavove i razmišljanja. Nekad ih stavljam u metafore, pa ne može svako da provali, za razliku od pesme „Mama" koja tehnički nije bogata, koju svi mogu da razumeju. Razumeju Tifani, razumeju Tadžikistan.

M: Kako ljudi reaguju na „ja sam za njih Juesej, a oni su Tadžikistan"? Moram priznati da sam se iznenadio smelošću, malo smo se umrtvili u istim temama.

-Svi su shvatili kao što je i trebalo. Par ljudi, možda, je bilo u fazonu „pička ti materina ponožavaš siromašne devojčice i dečake, hvališ se što si bogata." Ti ljudi su mislili da sam ja Tifani, a to samo znači da sam je dobro odglumila. Tadžikistan kao bivša kolonija SSSR-a, koja se borila za nezavisnost je Milica, devojčica koja mora da se bori, a Tifani je SAD kojoj je sve dato. Drugar Damjan mi je rekao „da li si svesna koliko je ljudi na Fejsu promenilo lokaciju i stavilo da živi u Tadžikistanu", tako da mislim da su ljudi razumeli tu pesmu.

M: Dosta mejnstrim hiphopera kod nas u svoje pesme trpa desničarske gluposti. Da li ljudi koji slušaju BS slušaju i tebe?

-To je i meni čudno. Ja definitivno nisam desno, dakle ja sam levo. Definitivno slušaju i mene, mislim jedini reper mi je Fejsbuk i po tome mogu znam da ih ima raznih. Ima ih od ekstremno desnih, za koje ja ne shvatam kako ne vide u kom sam fazonu. Ali to mi je OK, jer onda postoji mogućnost da se njihovi stavovi promene. Jer, ne možeš da imaš neki jasan politički stav sa sedamnaest, osamnaest. Ima i ljudi koji ne razlikuju levo i desno, dakle ljudi koje to ne zanima. Nisam imala neke drastičnije reakcije na pesme, izuzev „kurvetinu treba nabiti na kolac".

S: Imala si takve poruke?

-Imala sam svakakve, uglavnom na nastupima. Pričam o 2003-04, dakle o samom porečtku cele ove priče, gde su ljudi bili revoltirani što je žena na bini i što žena repuje. Ja nisam mogla da verujem da mi se to dešava, kao da sam otišla u neku patrijarhalnu sredinu.

S: Znam da si jednom rekla da si politički ignorant, ali ja u tvojim tekstovima vidim dosta politike, prvenstveno jer govoriš iz pozicije potlačene osobe rodno, klasno itd.

-Ja kapiram da sam se takva rodila i da se većinom vodim samo instiktom. U mojim tekstovima nema dnevnopolitičkih zbivanja, moji tekstovi za temu imaju mene. Pa možda odatle.

M: Kako izgleda snalaziti se kao žena žena na takvoj hiphop sceni?

-Bičarke i ja smo počele u istom trenutku, ali s tim da su one imale bolju prođu. Ono što nas razlikuje je sama tematika, ja sam se čvrsto držala stila i htela sam da bude baš tako. Mogla sam da napravim muziku koja bi bila prijemčiva ljudima, ali nisam htela da rimujem i htela sam stil koji bi opstao na duge staze. Od hiphopa sam uzela samo ono što meni odgovara, ne i način života. Nema nešto mnogo žena u hiphopu, mada sam prestala i da pratim. Ali da se vratim na priču desno-levo, ja napravim levlju pesmu „Pokloni se Hegemonu" i niko ne ukapira, ni levo ni desno. Zato sam se i razočarala u taj neki neopredeljeni deo ljudi.

S: Na jednoj hiphop večeri, gde je bilo dosta desničara, uzela si mikrofon i usprotivila im se.

-Da, ali moram priznati da je to bilo jako nevešto. Mnogo mladih klinaca, ali desničara. Meni je samo u stomaku počelo da se nešto kuva i kuva. I onda sam morala da uzem mikrofon i da ih tako izprozivam, i tek kad sam se popela na binu skapirala sam da ne mogu da sklopim dve rečenice. Ali, mislim da me nisu razumeli, jer da su me razumeli dobila bih batine.

S: Da, ti si čak dva puta izašla to veče na binu. I ništa se nije desilo, kao sve je kul.

-Mislim da oni ne razumeju, oni misle da su jedino rešenje i to je to. Da je njihov pogled jedini i da su samodovoljni. Čak i onda kad se desi kritika, oni kao da je ne vide. Znaš koja je priča, priča je siromaštvo. To je ono što ih gura na tu stranu. Znači ako si klinac u Srbiji i ako ti roditelji nemaju kintu, okolina te neće gledati kao šmekera ako nemaš Er maks itd. Zato će oni krenuti u teretanu i nagruvaće se, tad će se ta okolina plašiti njih jer oni tog nekog mogu da prebiju, mislim da je ta priča. Ali to nije opravdanje.

M: Na koji način se to vezuje sa hiphopom?

-Upravo tako, jer je lako postati MC, tj. danas je jeftino snimiti, možeš sam sve da napraviš kući. Zato imaš mnogo emsijeva, to je trebalo biti dobro, ali nije.

M: Šta te je nagnalo da postaneš MC?

-Znaš šta, ja nisam sposobna da zaradim pare, za razliku od moje sestre koja je multitalenat. Ja sam samo u nekom trenutku provalila da mogu da napišem tekst i da ga mogu repovati. Taj osećaj da ti proizvedeš nešto što može da se nazove umetničkim delom, to me je gurnulo u hiphop vode, sloboda da se kaže bilo šta.

S: Da ali ti tu slobodu jako svesno koristiš, u jednoj pesmi pozivaš ljude da se bore, pa makar ništa ne promenili.

-Da, kažem da oni možda i neće nešto promeniti, ali isto tako sebe menjam svojim tekstovima. Ta promena se manifestuje i u njima. Uvek možeš sebe poboljšati i biti bolji, zar ne? Ja ljude pozivam da prvi korak koji načine bude taj. Da ljudi počnu da misle svojom glavom.

S: Zašto si podržala studente, tačnije blokadu Filozofskog i Filološkog fakulteta učešćem na Blokadnom festivalu?

-Podržala sam zato što se u potpunosti slažem sa zahtevima, zato što je blokada i cela priča vezana za blokadu jedan hrabar podvig koji bi unapredio celo društvo, glas vas hrabrih studenata je jedan građanski urlik i prava je sramota što se društvo kao takvo nije više priključilo.

 


Sajsi MC na Twitteru i Facebooku

Pročitano 10052 puta
Ostali članci iz ove oblasti: « Rage Against the Machine

3 komentara

  • Link prema komentaru sreda, 30 januar 2013 20:15 komentarisao/la milica

    mala je lepa, smela, seksepilna i nadasve pretenciozna dekoracija svakodnevice sred gradskih kulisa beograda i medijskog matrixa serbistana u kojima dominiraju izrazito repulzivne fizionomije i fenomeni... hrabra je i otresita mlada zena sa stavom. jednoga dana bice i dobra majka.

  • Link prema komentaru sreda, 05 december 2012 16:39 komentarisao/la Dur-lanatz

    a daj ribo - džaba tebi i levo i desno - smešna si ko strip i rime su ti ko sastav iz petog, eto, neka bude ono vrlo dobar četri plus

  • Link prema komentaru utorak, 07 februar 2012 16:45 komentarisao/la Burundi

    Većeg foliranta u životu nisam video za mikrofonom. Dobro je bar da priznaje da ne živi hip-hop. To je najveći uspeh ovog intervjua.

Ostavi komentar

Polja obeležena zvezdicom je obavezno popuniti. Po potrebi možete koristiti i bazične HTML kodove. Komentari se moderišu tako da neće biti odmah dostupni. Desničarske komentare ni ne objavljujemo. Ovo je platforma za diskusiju i organizovanje levice, tako da apelujemo na drugarski ton u diskusijama.

Prijavi se na mejling listu

Društvo POLITIKA i ekonomija

Imperijalizam

IMPERIJA I PODELA: NASILNI KRAJ BRITANSKOG RADŽA

Suprotno ružičastom pogledu na dekolonizaciju, kraj britanske vladavine u Indiji je bio obeležen nemarom i dvoličnoš...

Radnička borba

Masovni štrajk: šta je pisala Roza Luksemburg o radničkoj borbi?

Sto jedanaest godina nakon što je prvi primerak “Masovnog štrajka” nemačke revolucionarke poljskog porekla, Roze Luk...

POKRET Teorija i istorija

Teorija

Užasi postmoderne su užasi postmarksizma

Ovaj tekst je originalno objavljen sa drugačijim naslovom u američkom onlajn časopisu Jacobin. Preveo ga je St...

Istorija

Povratak Revoluciji: Oktobar 1917. godine

Povodom stogodišnjice Ruske revolucije, započinjemo s novim feljtonom. Svakog četvrtka objavljivaćemo prevode tekstova p...

Istorija

Uspon i pad Kominterne

Pred vama je recenzija Kominterne Dankana Halasa, knjige koja je originalno izdata 1985. godine. Kako piše naš č...

Nauka, kultura i umetnost

Marks21 | Solidarnost 2017. Podstičemo preuzimanje i korišćenje materijala koji se nalazi na sajtu, osim u komercijalne svrhe.