Pokret za neutralnost Crne Gore: Intervju sa profesorom Filipom Kovačevićem[3 min. čitanja]

Obavili smo bitan razgovor koji želimo da prenesemo našoj publici. Prof. dr Filip Kovačević je predsednik UO Pokreta za neutralnost Crne Gore, profesor na Univerzitetu Crne Gore i na Univerzitetu San Franciska (SAD) i stručnjak za kritičku teoriju i geopolitiku. Razgovor sa njim je vodio naš član, istoričar i docent na Univerzitetu u Glazgovu, Vladimir Unkovski-Korica.

Kako i zašto je nastao Pokret za neutralnost Crne Gore? Koji su ciljevi, aktivnosti i metodi Pokreta?

Pokret za neutralnost je nastao prije nekoliko godina kada se grupa mlađih crnogorskih javnih ličnosti i intelektualaca formalno okupila u jednu tzv. nevladinu, a u stvari anti-vladinu organizaciju sa ciljem da promoviše kulturu dijaloga, nenasilja, mira i održivog razvoja u svijetu sa posebnim osvrtom na značaj vojne neutralnosti Crne Gore, dajući time svoj doprinos uspostavljanju međunarodnih odnosa po principima jednakosti i solidarnosti. Do sada su članovi i članice Pokreta organizovali desetine akcija, naučnih tribina, performansa, i okupljanja širom Crne Gore i napisali više od stotinu saopštenja za javnosti i novinskih kolumni. Sve to je dokumentovano na našoj vebstranici www.mnmne.org. Pozivam sve one koji čitaju ove redove da je posjete i upoznaju se sa našim aktivnostima.

Sa kakvim pokretima i organizacijama sarađuje pokret u Crnoj Gori i na međunarodnom planu ?

Pokret ima Međunarodni savjetodavni odbor u kome se nalaze univerzitetski profesori svjetskog glasa kao što su Imanuel Volerstin i Majkl Parenti, istraživač i novinar Daniel Estulin, kao i poznati pisci Marko Vidojković i Damir Nikšić. Dobili smo i direktnu podršku od Noama Čomskog, kao i bivšeg američkog kongresmena Denisa Kucinicha. Članovi i članice Pokreta su učestvovali na mnogim okruglim stolovima i konferencijama širom Evrope. Imamo srdačnu saradnju sa partijama Ujedinjene evropske ljevice u Evropskom parlamentu, a dolazili su nam u posjetu poslanici Die Linke. Pored toga, znaju za nas i u Rusiji i u Americi. Sasvim nedavno na akademsko-aktivističkoj konferenciji na Havajima, predstavio sam rad koji se ticao konkretnih aktivnosti našeg Pokreta u dekonstrukciji i prevladavanju mitomanske NATO propagande u Crnoj Gori koja se već više od deceniju plasira iz vladajućih mafijaško-udbaških krugova. Taj rad će biti objavljen u poznatom ljevičarskom časopisu Socialism & Democracy početkom iduće godine.

Izdao si knjigu pod naslovom Markuze u Podgorici: ciklus predavanja. Da li misliš da su njegove ideje bitne za antiratne i pacifističke aktivistkinje i aktiviste ?

U okviru višegodišnjeg ciklusa predavanja koja sam držao u Centru za građansko obrazovanje u Podgorici, izdao sam pet knjiga, jedna od kojih je bila posvećena idejama Herberta Markuzea, a posebno Erosu i civilizaciji. Inače, već dvadeset godina izučavam Markuzeove ideje, član sam Međunarodne asocijacije koja se bavi njegovim stvaralaštvom, a prije nekoliko godina sam objavio na engleskom jeziku detaljan rad o recepciji Markuzeovih knjiga u Jugoslaviji (Marcuse in Yugoslavia). Što se tiče primjene Markuzeovih ideja na rad našeg Pokreta, to se primarno ogleda u našoj posvećenosti svemu onome što je omalovažavano i progonjeno od strane neoliberalne profiterske vrhuške i brutalno potisnuto dominantnom ideologijom jer nije na usluzi globalne hegemonije američkog vojno-industrijsko-obavještajno-medijskog kompleksa.

Imaš li neku poruku za nas u Srbiji?

Svima nama iz bivše Jugoslavije prijeti ista opasnost. Opasnost da budemo konstantno zavađani između sebe od strane velikih sila i tako držani u stanju permanentne “borbene gotovosti” koja šteti najviše nama samima. Američki državni sekretar Džon Keri je prošle godine govorio o “liniji vatre” na Balkanu. Ne smijemo dozvoliti da taj ratnički diskurs postane stvarnost jer će biti uništeno i ono malo što je preostalo poslije ratova 1990-tih i mafijaških pohara 2000-tih. Zbog toga se moramo što više udruživati i sarađivati, na ravnopravnim osnovama, i ponovo izgraditi političku i društvenu sinergiju koja nam svima može garantovati da ćemo upravljati sudbinom naših prirodnih, privrednih, intelektualnih i svih drugih resursa.

Šta misliš?