Džulijan Asanž, osnivač Vikiliksa, održao je u nedelju govor sa balkona ambasade Ekvadora u Londonu, pod čijom se zaštitom trenutno nalazi. Delovalo je kao da se ruga britanskoj policiji koja nije mogla ni da ga pipne. Između ostalog, govorio je o slučaju Bredlija Meninga, američkog vojnika optuženog za dostavljanje državnih tajni Asanžu. „Ako je Bredli Mening učinio ono za šta je optužen, on je heroj, primer svima nama i jedan od najvažnijih političkih zatvorenika na svetu,” rekao je. U tome je u pravu.
Dvadesetčetvorogodišnji Bredli do sada je proveo više od 800 dana u vojnom zatvoru, bez suđenja. Većinu tog vremena proveo je u samici, po 23 do 24 časa dnevno, bez odeće i ćebadi za spavanje.
„Možete izdaleka čuti da Bredli dolazi, zbog lanaca,” izjavio je Dejvid Haus, prijatelj koji ga posećuje. „Lanci su mu na nogama, povezani sa kožnim kaišem koji mu je oko struka,” dodaje. „Ruke su mu sputane tim pojasem i uopšte ne može slobodno da ih koristi.”
Protiv Bredlija podignute su dvadeset i dve optužnice, uključujući „pomaganje neprijatelju”. To je ono što SAD žele da se desi svakome ko ih prevari – ljudima poput Džulijana Asanža, čiji je sajt Vikiliks razotkrio ratne zločine SAD.
Ipak, Asanžov slučaj je daleko problematičniji od Meningovog. Ekvador mu je garantovao azil kako bi se sprečilo njegovo izručenje Švedskoj, u kojoj bi bio uhapšen i ispitivan zbog optužbi dve žene za silovanje i seksualno nasilje. Asanž kaže da se pribojava izručenja u SAD.
Asanž i deo njegovih pristalica odbijaju da optužbe za silovanje shvate ozbiljno. Sami njegovi advokati prihvatili su teorije zavere koje ove žene optužuju da su namerno zavele Asanža da bi ga posle ucenjivale. Ministar inostranih poslova Ekvadora, Rikardo Patino, ove je optužbe odvratno označio kao „smešne”.
Lekcije
Uprkos svemu tome, britanska vlast teško da je u poziciji da nekome deli lekcije. Upravo je ove nedelje otkriveno da je odsek za silovanja pri londonskoj gradskoj policiji, Safir, zabeležio pad u broju prijavljenih silovanja, zbog toga što su žrtve izgubile poverenje u tu jedinicu.
Da se Asanžov slučaj tiče isključivo silovanja, sve su šanse da bi policija to ignorisala. Pa ipak, torijevski ministar inostranih poslova, Vilijam Hejg, preti ignorisanjem međunarodnog prava i – upadom u ambasadu.
On je izjavio da bi Britanija mogla da iskoristi neki opskurni zakon kako bi poništila diplomatski status ambasade i izvršila raciju. Što se njih tiče, evidentno je da je još nešto u igri. To nešto je Vikiliks.
Asanž i njegova organizacija su više puta povukli američkog tigra za rep. Od video snimka „kolateralnog ubistva” iz Avganistana, do objavljivanja ratnih dnevnika i depeša, iznova su izazivali bes imperijalne supersile.
Znamo da Asanžu preti tajna „zapečaćena optužnica” u SAD i da je porota za slučaj protiv Vikiliksa već na okupu. Optužnica je procurela iz Stratfora, firme koja se bavi prikupljanjem podataka za SAD. Veliki broj onih koji su pozvani da svedoče pred porotom uzbunili su javnost putem medija.
Izručenje iz Britanije je moguće, ali teško izvodivo, kako je već pokazao slučaj navodnog hakera, Gerija Mekkinona. Švedska je po tom pitanju daleko pokornija.
Strpati Džulijana Asanža u ćeliju odmah pored Bredlija Meninga bila bi velika pobeda za SAD. Ne smemo da dopustimo da dođe do toga.
Ali optužbe za silovanje se ne smeju trivijalizovati ili gurati pod tepih. Međutim, da je švedska vlast ozbiljna po pitanju njihove istrage, garantovala bi da Asanž neće biti izručen Sjedinjenim Državama – što bi oslobodilo prostor da se suoči sa optužbama.