Raste podrška Džeremiju Korbinu[3 min. čitanja]

Bitka za vođstvo Laburističke partije je počela. Rezultati glasanja će biti poznati 24 septembra. Vladimir Unkovski-Korica izveštava iz Britanije.

Proteklih dana, radikalna levica nastavlja da iznenađuje – u tradicionalno konzervativnoj Britaniji. Više od 183.000 novih ljudi se upisalo za 48 sati da na izborima glasa za lidera britanskih laburista – to je više ljudi nego članstvo bilo koje druge partije u Britaniji. Većina novih je gotovo sigurno prišla partiji da podrži trenutnog vođu, Džeremija Korbina.

Ovo je velika pobeda, jer su, kako smo izvestili, bleristi – koji još uvek kontrolišu partijski aparat i čine desno krilo partije – na sve načine pokušali da spreče kandidaturu Korbina. Kada im to nije uspelo, pokušali su s drugim trikom – da ne dozvole članstvu koje je ušlo u partiju od januara 2016. da glasa na izborima. Takođe su rekli da će istima – i drugima – biti dozvoljeno da se registruju za stranačke izbore samo ukoliko plate 25 funti, dok je 2015. ta cifra za tzv. simpatizere/ke iznosila samo 3 funte.

Uprkos tom pokušaju da se entuzijasti/kinje Korbina spreče da učestvuju na izborima, još više ljudi se upisalo za tih 48 sati nego što je ušlo u partiju u proteklih šest meseci. Gotovo je nemoguće da je većina motivisana Korbinovim jedinim preostalim kandidatom, Ovenom Smitom. Smit je gotovo nepoznat, a u prošlosti je radio kao glasnogovornik za privatne farmaceute, koji su u Americi na zlom glasu zbog raznih skandala oko nebezbednih lekova.

Skok u podršci laburistima je došao „sleva“. Počeo je još prošle godine, kada je postalo jasno da će Korbin da pobedi na izborima. Članstvo partije je dostiglo više od 506.000 uoči ovih izbora (mada deo ne može neposredno da glasa – ukoliko je pristupio nakon januara 2016). Članstvo je 2011. brojalo ispod 200.000, a vrhunac pod Blerom je bio nešto više od 400.000. To čak predstavlja relativan oporavak, jer je osamdesetih godina prošlog veka broj članova/ica iznosio između 250.000 i 350.000. Milionsko članstvo 1952. dugoročno je opadalo nakon što je partija na vlasti izgradila državu blagostanja u prvim posleratnim godinama.

Ovaj skok u članstvu je zanimljiv i kada se stavi u evropski kontekst. Glasanje za partije socijaldemokratije opada u Zapadnoj Evropi od pedesetih godina prošlog veka. Pedesetih je socijaldemokratija imala u proseku malo manje od trećine glasova. Osamdesetih je ta brojka iznosila nešto više od 31%. Devedesetih je opala ispod 30, a dvehiljaditih je samo malo više od četvrtine glasalo za socijaldemokratiju.

Socijaldemokratija je vremenom gubila glasačko telo, usled kretanja udesno. Nove partije radikalne levice su donekle preuzele to glasačko telo, mada je i radikalna desnica pokupila dobar deo.

U Britaniji sada dolazi do zanimljivog novog trenda – rasta radikalne levice unutar socijaldemokratije. Štaviše, ta levica je radikalnija od tzv. radikalne levice poput Sirize i Podemosa – primera radi, po pitanjima „štednje“ i imperijalističkih ratova. Ona je takođe dublje povezana sa masovnim pokretima. Dok je Siriza obuzdavala vanparlamentarne pokrete pred izbore, Korbin se ponovo njima okrenuo da se odbrani od napada Blerovog krila partije.

Još je rano da se prave predviđanja o ishodu borbe za Laburističku partiju, iako istraživanja javnog mnjenja u članstvu laburista od pre nekoliko dana, pre registracije novih 183.000 simpatizera/ki, govore da Korbin pobeđuje Smita sa 60:40.

Naravno, još ništa nije rešeno. Moguće je da će Sud iduće nedelje da se izjasni protiv odluke Nacionalnog izvršnog veća Laburističke partije da dopusti Korbinu da automatski bude kandidat za vođstvo. To bi bio veliki skandal, ali je vidno da elite u Britaniji paniče zbog rasta radikalne levice nakon „Bregzita“. Sve je moguće.

Ipak, sada je trenutak za optimizam: nova levica se gradi u zemlji koja je do glasa za „Bregzit“ bila druga najmnogoljudnija država i druga po veličini ekonomija EU. To levici ponovo daje nadu, nakon razočaranja koje je donela Siriza. Ključ je u tome da se vanparlamentarna mobilizacija produbi i dodatno politizuje. To je prvi zadatak za revolucionarnu levicu i najbolja garancija da Korbin pobedi.

Šta misliš?