fblogo   twlogo   ytlogo


nedelja, 05 maj 2013 16:37

Klip_ Zaista odraz naše stvarnosti?

 
Klip_ Zaista odraz naše stvarnosti?

U ovom specijalu o ženskoj borbi za oslobođenje i ravnopravnost bilo bi potpuno promašeno ne osvrnuti se na „Klip", debitantkinje Maje Miloš – film koji je u svakom smislu obeležio srbijansku kinematografiju 2012. godine. U centar pažnje stavljena je junakinja srednjoškolka, koja odrasta u tranzicionom paklu anonimnog i oronulog predgrađa, u nefunkcionalnoj i tragičnoj porodici.

To bi samo po sebi trebalo da bude preporuka. Međutim, film ne uspeva da oživi svoje junake, kamoli da zagrebe ispod površine koju oslikava. On je još jedan primer fenomenološkog pristupa većine domaćih umetnika i komentatora: predstavlja stvarnost kakvom je vidi i ništa više od toga.

Rediteljka želi da nam pokaže jedan „tipičan" odnos, koji prerasta iz grubog, seksualnog susreta u strasnu, ljubavnu vezu između dvoje mladih ljudi. Ona, pritom, ne pokušava da osudi naizgled perverzne izbore i samodestruktivne običaje mladih. „Pornografizacija" seksa, na primer, nije ni u funkciji potcenjivanja omladine, niti erotizacije filma zarad komercijalnog uspeha.

Naprotiv, film se trudi da pokaže kako ovo dvoje mladih, uprkos svim teškoćama odrastanja u Srbiji danas, prevazilaze okove koji su im nametnuti neljudskim uslovima života i bolno izrađaju topla, iskrena, pa čak uzbudljiva ljudska osećanja, uprkos sveobuhvatnom nasilju koje karakteriše svaki njihov susret. Tako dečko ostaje nem dok ona pokušava da razgovara s njim, kako tokom njenog pokušaja seksualnog uzbuđivanja, tako i pred njenim suzama što joj otac umire od bolesti. Oba puta scena se završava tužno, pa čak neprijatno: ispraznim analnim seksom, odnosno ponudom droge.

Kraj filma je trebalo da na neki način okrene stvar naglavačke. Do tada je tok bio jasan: svaki pokušaj nežnosti vodio je napetosti i pucanju. Na kraju je napokon došlo do određene inverzije: do ekplozije nasilja, kada dečko prebije devojku, ali i do pomirenja i prvog pravog, zaključnog poljupca.

Nesporno je da je rediteljka imala nepretenciozne i humane težnje pri pravljenju ovog filma, što njen pokušaj odvaja od liberalskih bljuvotina poput „Šišanja". Taj film odražava elitistički pogled na svet koji deli društvo na manjinu prosvećenih, zapadnjačkih NVO aktivista i manipulisanu, huligansku masu, predvođenu provincijalnim, nacionalnističkim intelektualcima i korumpiranom državom.

Takav neprefinjen pokušaj da se na umetničkom polju kritički liberalizam Latinke Perović suproststavi primordijalnom konzvervatizmu Dobrice Ćosića prosto je farsičan – on pokazuje na šta je spao neuspeli srbijanski liberalizam. (Čak i Ždanov bi se postideo!) Uostalom, to smo videli i na prošlogodišnjim izborima, kada je LDP propao u svom utvrđenju, Beogradu, neuspevši da pređe cenzus.

Međutim, plitko veličanje i idealizacija naše svakodnevnice nisu kvalitativan napredak u poređenju s praznom liberalštinom. Uporedimo „Klip" Maje Miloš s maestralnim „Akateneom" Pjera Paola Pazolinija, komunističkog reditelja na koga se Maja Miloš poziva kao na jednog od svojih heroja. Pazolini takođe prikazuje bedu i (seksualno) nasilje posleratne Italije, kao i vitalnost običnog čoveka, poput junaka „Akatonea", koji je vidno kontradiktorna ličnost, spremna na junaštvo i kriminal zbog ljubavi.

Pazolinijev glavni junak nije crno-bela ličnost, kao što to nije ni glavna junakinja Maje Miloš. Međutim, Pazolini nam jasno govori da spas ne leži u svakodnevici. On nas približava junaku, tera nas da se saosećamo s njim, iako nas istovremeno navodi i da ga osuđujemo zbog zla koje čini ženama u svom životu, prvenstveno kada ih podvodi i njihovu sudbinu zanemaruje zarad lične slobode od odgovornosti koju mu patrijarhalno društvo nameće kao muškarcu. Saosećamo se s junakom, dakle, zato što osećamo društvenu nepravdu nad njim, ali vidimo da je njegov izbor bekstva i kriminala put u propast – što njegova smrt pri bežanju od policije na kraju filma samo potvrđuje. On je tragični anti-heroj priče.

U „Klipu" imamo plići nivo saosećanja s junakinjom i još pliću osudu sistema u kom ona živi. Mi osećamo njenu dosadu u društvu koje joj ne pruža ni sadašnjost ni budućnost, a vidimo i osudu patetičnih neuspeha generacije naših roditelja, kao i ljudsku tugu tamo gde smo s njom suočeni. Pa ipak, iza toga ne stoji nikakva analiza, već samo konstatacija onoga što većina mladih oseća, ali ne razume. Film nam ništa ne objašnjava, niti pokušava da nam objasni. On konstatuje: ljubav je spas, ljubav trijumfuje čak i u „pornografiziranom" i patrijarhalnom društvu, gde dečko pre nego što će vas poljubiti prvo mora da vas privoli na analni seks i opali vam šamar.

Takav optimizam nije lek. On nam nudi ljubav u društvu bez srca, dušu u bezdušnim okolnostima. On je opijum za mase. U bekstvu od liberalskog elitizma, „Klip" beži od svake analize, pa utehu nudi u sadašnjosti. Možemo ipak da budemo ljudi, da se volimo. Nije potrebno puno koraka da bi se prešlo s takvog pogleda na svet na simpatije prema nekom pokretu poput Dveri, čiji je simbol na izborima bilo upravo srce, a poruka odbrana porodice. Naravno, Miloš nikako nije klerikalna konzervativka, ali ne nudi jasno drugačiji put omladini.

Kuda to može da odvede vidi se na primeru nekih nazovi levičara, koji izjavljuju da „ako žena provocira, treba da dobije po njušci". To je put u provaliju.

Naravno, kada je narod već dvadeset ili trideset godina suočen sa svakodnevnim izazovom preživljavanja, kada je uništena privreda, nema posla i razoreni su javni servisi koje je društvo pružalo, za očekivati je da će se spas tražiti u onome što nam je najbliže: porodici, ljubavi, mašti.

Porodica, međutim, kao što Miloš pokazuje, često nije oslobođenje, već naprotiv zatvor. Ali, da li bekstvo iz nefunkcionalne porodice u virilnu vezu predstavlja održivu opciju na duži rok? Mnogi se nauče da u životu nije tako, pa će možda iz poslednje nužde da se okrenu nekom pokretu poput Dveri, jer on traži funkcionalniju porodicu i snažnu državnu podršku domaćinskoj privredi. To je reakcionarna utopija koju „Klip" instinktivno odbacuje.

U nedostatku snage koja može da promeni društvo, doći će do veličanja malog kriminalca ili sitnog gazde, koji zna da uvede red u kuću. Posle šamara sledi poljubac, posle poljupca tamnica. Možda i nije tako čudno što se Maji Miloš u žanru superheroja dopada Betmen, mačo bogataš koji čuva grad od rulje, kako je priznala u intervjuu za Popboks.

Jedan pazolinijevski film predvođen junakinjom završio bi se drugačije od „Klipa". Takav film i takva junakinja potrebni su nam danas, više nego ikad.

Pročitano 3730 puta
Ostali članci iz ove oblasti: « Lice (kontra)revolucije Nimfomanka »

Ostavi komentar

Polja obeležena zvezdicom je obavezno popuniti. Po potrebi možete koristiti i bazične HTML kodove. Komentari se moderišu tako da neće biti odmah dostupni. Desničarske komentare ni ne objavljujemo. Ovo je platforma za diskusiju i organizovanje levice, tako da apelujemo na drugarski ton u diskusijama.

Prijavi se na mejling listu

Društvo POLITIKA i ekonomija

Radnička borba

Iz arhive - Sindikalni pokret u Srbiji danas: Šta nam je činiti?

Odlučili smo da objavimo ovaj članak iz naše arhive - tačnije iz prva dva broja našeg lista Solidarnost objavljene r...

Imperijalizam

Haos u Makedoniji: ima li nade za rešenje?

Vladimir Unkovski-Korica analizira skorašnja događanja u Makedoniji – napad u parlamentu, njegovu pozadinu i put izl...

Radnička borba u Evropi

Šta nećete pročitati u vestima o izborima u Francuskoj

Kako tumačiti rezultate predsedničkih izbora u Francuskoj i šta to znači za radikalnu levicu širom Evrope?

POKRET Teorija i istorija

Istorija

Divovi u magli – Artur Ransom o Ruskoj revoluciji

Povodom stogodišnjice Ruske revolucije, započinjemo s novim feljtonom. Svakog četvrtka objavljivaćemo prevode tekstova p...

Istorija

Toni Klif ili Kako je marksizam spašen od Hladnog rata

Pored istorijskog značaja Oktobarske revolucije čiju stogodišnjicu obeležavamo ove godine, na današnji dan se navrš...

Istorija

Put ka revolucionarnoj 1917. godini

Povodom stogodišnjice Ruske revolucije, započinjemo s novim feljtonom. Svakog četvrtka objavljivaćemo prevode tekstova p...

Nauka, kultura i umetnost

Marks21 | Solidarnost 2017. Podstičemo preuzimanje i korišćenje materijala koji se nalazi na sajtu, osim u komercijalne svrhe.