Sajsi MC: Između rima i protesta[6 min. čitanja]

Sa Sajsi MC našli smo se jednog toplog popodneva na protestu za slobodu Palestine. Nakon protesta seli smo u obližnji park i porazgovarali o njenom radu, uticaju hiphopa na mlade, o levici i desnici. Od tada smo razgovor dopunili nakon njenog nastupa na Blokadnom festivalu, održanom na Platou tokom blokade Filozofskog fakulteta. Razgovor vodili Sava Jokić i Matija Medenica

S: Ivana, reci nam nešto o tvom radu? Šta predstavlja?

Moj rad treba da prezentuje mene. Sve što neko čuje u pesmi je vezano za mene, tačnije moje stavove i razmišljanja. Nekad ih stavljam u metafore, pa ne može svako da provali, za razliku od pesme „Mama” koja tehnički nije bogata, koju svi mogu da razumeju. Razumeju Tifani, razumeju Tadžikistan.

M: Kako ljudi reaguju na „ja sam za njih Juesej, a oni su Tadžikistan”? Moram priznati da sam se iznenadio smelošću, malo smo se umrtvili u istim temama.

Svi su shvatili kao što je i trebalo. Par ljudi, možda, je bilo u fazonu „pička ti materina ponožavaš siromašne devojčice i dečake, hvališ se što si bogata.” Ti ljudi su mislili da sam ja Tifani, a to samo znači da sam je dobro odglumila. Tadžikistan kao bivša kolonija SSSR-a, koja se borila za nezavisnost je Milica, devojčica koja mora da se bori, a Tifani je SAD kojoj je sve dato. Drugar Damjan mi je rekao „da li si svesna koliko je ljudi na Fejsu promenilo lokaciju i stavilo da živi u Tadžikistanu”, tako da mislim da su ljudi razumeli tu pesmu.

M: Dosta mejnstrim hiphopera kod nas u svoje pesme trpa desničarske gluposti. Da li ljudi koji slušaju BS slušaju i tebe?

To je i meni čudno. Ja definitivno nisam desno, dakle ja sam levo. Definitivno slušaju i mene, mislim jedini reper mi je Fejsbuk i po tome mogu znam da ih ima raznih. Ima ih od ekstremno desnih, za koje ja ne shvatam kako ne vide u kom sam fazonu. Ali to mi je OK, jer onda postoji mogućnost da se njihovi stavovi promene. Jer, ne možeš da imaš neki jasan politički stav sa sedamnaest, osamnaest. Ima i ljudi koji ne razlikuju levo i desno, dakle ljudi koje to ne zanima. Nisam imala neke drastičnije reakcije na pesme, izuzev „kurvetinu treba nabiti na kolac”.

S: Imala si takve poruke?

Imala sam svakakve, uglavnom na nastupima. Pričam o 2003-04, dakle o samom porečtku cele ove priče, gde su ljudi bili revoltirani što je žena na bini i što žena repuje. Ja nisam mogla da verujem da mi se to dešava, kao da sam otišla u neku patrijarhalnu sredinu.

S: Znam da si jednom rekla da si politički ignorant, ali ja u tvojim tekstovima vidim dosta politike, prvenstveno jer govoriš iz pozicije potlačene osobe rodno, klasno itd.

Ja kapiram da sam se takva rodila i da se većinom vodim samo instiktom. U mojim tekstovima nema dnevnopolitičkih zbivanja, moji tekstovi za temu imaju mene. Pa možda odatle.

M: Kako izgleda snalaziti se kao žena žena na takvoj hiphop sceni?

Bičarke i ja smo počele u istom trenutku, ali s tim da su one imale bolju prođu. Ono što nas razlikuje je sama tematika, ja sam se čvrsto držala stila i htela sam da bude baš tako. Mogla sam da napravim muziku koja bi bila prijemčiva ljudima, ali nisam htela da rimujem i htela sam stil koji bi opstao na duge staze. Od hiphopa sam uzela samo ono što meni odgovara, ne i način života. Nema nešto mnogo žena u hiphopu, mada sam prestala i da pratim. Ali da se vratim na priču desno-levo, ja napravim levlju pesmu „Pokloni se Hegemonu” i niko ne ukapira, ni levo ni desno. Zato sam se i razočarala u taj neki neopredeljeni deo ljudi.

S: Na jednoj hiphop večeri, gde je bilo dosta desničara, uzela si mikrofon i usprotivila im se.

-Da, ali moram priznati da je to bilo jako nevešto. Mnogo mladih klinaca, ali desničara. Meni je samo u stomaku počelo da se nešto kuva i kuva. I onda sam morala da uzem mikrofon i da ih tako izprozivam, i tek kad sam se popela na binu skapirala sam da ne mogu da sklopim dve rečenice. Ali, mislim da me nisu razumeli, jer da su me razumeli dobila bih batine.

S: Da, ti si čak dva puta izašla to veče na binu. I ništa se nije desilo, kao sve je kul.

Mislim da oni ne razumeju, oni misle da su jedino rešenje i to je to. Da je njihov pogled jedini i da su samodovoljni. Čak i onda kad se desi kritika, oni kao da je ne vide. Znaš koja je priča, priča je siromaštvo. To je ono što ih gura na tu stranu. Znači ako si klinac u Srbiji i ako ti roditelji nemaju kintu, okolina te neće gledati kao šmekera ako nemaš Er maks itd. Zato će oni krenuti u teretanu i nagruvaće se, tad će se ta okolina plašiti njih jer oni tog nekog mogu da prebiju, mislim da je ta priča. Ali to nije opravdanje.

M: Na koji način se to vezuje sa hiphopom?

Upravo tako, jer je lako postati MC, tj. danas je jeftino snimiti, možeš sam sve da napraviš kući. Zato imaš mnogo emsijeva, to je trebalo biti dobro, ali nije.

M: Šta te je nagnalo da postaneš MC?

Znaš šta, ja nisam sposobna da zaradim pare, za razliku od moje sestre koja je multitalenat. Ja sam samo u nekom trenutku provalila da mogu da napišem tekst i da ga mogu repovati. Taj osećaj da ti proizvedeš nešto što može da se nazove umetničkim delom, to me je gurnulo u hiphop vode, sloboda da se kaže bilo šta.

S: Da ali ti tu slobodu jako svesno koristiš, u jednoj pesmi pozivaš ljude da se bore, pa makar ništa ne promenili.

Da, kažem da oni možda i neće nešto promeniti, ali isto tako sebe menjam svojim tekstovima. Ta promena se manifestuje i u njima. Uvek možeš sebe poboljšati i biti bolji, zar ne? Ja ljude pozivam da prvi korak koji načine bude taj. Da ljudi počnu da misle svojom glavom.

S: Zašto si podržala studente, tačnije blokadu Filozofskog i Filološkog fakulteta učešćem na Blokadnom festivalu?

Podržala sam zato što se u potpunosti slažem sa zahtevima, zato što je blokada i cela priča vezana za blokadu jedan hrabar podvig koji bi unapredio celo društvo, glas vas hrabrih studenata je jedan građanski urlik i prava je sramota što se društvo kao takvo nije više priključilo.

Sajsi MC na Twitteru i Facebooku

Šta misliš?