fblogo   twlogo   ytlogo


utorak, 07 mart 2017 12:44

Institucije kulture na tapetu: kome je u interesu racionalizacija i šta nam ona poručuje

 
Institucije kulture na tapetu: kome je u interesu racionalizacija i šta nam ona poručuje

Izveštaj naše Tamare Kostić s protestne diskusije povodom najavljenog zatvaranja Doma kulture Studentski grad.

Prošlo je nedelju dana otkako je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uputilo dopis upravnom odboru Doma kulture Studentski grad sa predlogom da se isti pripoji Studentskom kulturnom centru, čime se jasno stavlja do znanja radnom kolektivu ove ustanove i javnosti da DKSG-u preti gašenje.

Zaposleni/e iz ove ustanove vrlo brzo su reagovali/e smatrajući ovakvu odluku vlasti nesmotrenom i uvredljivom. Pokrenuvši peticiju koja trenutno broji 6 770 potpisa uspeli su da skrenu pažnju medija, kao i zainteresovanih ciljnih grupa na društvenim mrežama, a potom zatražili hitne pregovore sa ministrom Šarčevićem. Njihovi napori su rezultirali i realizacijom javne diskusije na kojoj su u subotu govorili/e pripadnici/e kolektiva DKSG-a, profesori/ke univerziteta, ličnosti iz sfere kulturnog, zabavnog i uopšte javnog života kod nas.

Resorno ministarstvo ne šalje poruku samo kolektivu DKSG-a, nego i čitavoj studentskoj populaciji i zaposlenima u obrazovanju da se moraju povinovati tržišnim mehanizmima i povećati efikasnost u svakom pogledu, iako se zauzvrat neće obezbediti nikakva potpora finansijske, socijalne ili bilo koje druge prirode. U dopisu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja stoji: „U cilju podizanja kvaliteta obrazovanja, bolje organizacije i transparentnosti rada, a imajući u vidu istorijat dve ustanove, na osnovu Odluke o sprovođenju racionalizacije i reorganizacije u sistemu i oblasti obrazovanja i vaspitanja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pokreće inicijativu da se izvrši pripajanje ustanove studentskog standarda Dom kulture Studentski grad ustanovi Studentski kulturni centar. U skladu sa članom 29. Zakona o učeničkom i studentskom standardu, potrebno je da UO ustanove donese odluku o statusnoj promeni-pripajanju ustanove studentskog standarda DKSG ustanovi SKC, na koju će saglasnost dati osnivač.“[1] Ne samo da se ovim ističe da je kultura skrajnuti kut na koji se vladajuće strukture ubuduće neće osvrtati, nego je upravo to i opomena za sve nas o galopirajućem represivnom uticaju koji će zadesiti obrazovanje, nauku, umetnost i zdravstvo, kao i radničke kolektive širom zemlje i regiona, o ma kojoj sferi da govorimo. Reformski odnos prema institucijama i neargumentovane ad hoc promene koje dolaze sa vrha hijerarhije nisu nova vest, kao što nije ni činjenica da Srbija drži evropski rekord u finansiranju kulture koje godinama unazad ne premašuje 1% državnog budžeta. Kulturne ustanove su širom zemlje pozatvarane, u procesu su zamiranja pod velom racionalizacije, ili se pak radi o nekakvim adaptacijama, decenijskim restauracijama i renoviranjima. Na to vrlo slikovito podsećaju priče o nekoliko eminentnih institucija kulture u Beogradu, a i na lokalnom nivou. Primera radi, pokretan je velik broj akcija na lokalitetu Narodne biblioteke Srbije koja decenijama nije renovirana, još od napada nacista 1941. godine – naravno, pod izgovorom da za to nije bilo dovoljno novca koji bi se povukao iz javnog budžeta. Pored toga, moglo se posvedočiti zatvaranju stalnih postavki Narodnog muzeja, ali i čitavog Muzeja savremene umetnosti u Beogradu koji je najpre bio zatvoren za javnost 2007. godine zbog radova na adaptaciji, rekonstrukciji i dogradnji zgrade. Ne treba zanemariti ni priču o Narodnom pozorištu u Beogradu koje se prethodne sezone našlo u ozbiljnoj krizi. O sličnim sudbinama se govori i kada su u pitanju Grafički kolektiv, Kolarac i niz muzeja, pozorišta, galerija i biblioteka u drugim gradovima.

Govornici/e na javnoj diskusiji su nastupili/e iz različitih uglova i oblasti. Neki/e od njih su poprilično jasno reprezentovali/e leve pozicije. Od izuzetnog značaja je bilo isticanje da institucije poput ove imaju evolutivnu istorijsku vrednost i da deinstitucionalizacija ukazuje na društvenu entropiju ka kojoj se bez ikakvog pardona gazi pomoću mehanizama neoliberalnog kapitalizma. Pored toga, problematizovan je i razvoj ustanova kulture i umetnosti tokom devedesetih, uz podvlačenje napora DKSG-a da zadrži svoju poziciju i paralelno podiže kvalitet sadržaja. Govorilo se i o tome koliko je teško odolevati pritiscima vladajućeg miljea da sadržaje komercijalizuje i učini ih proizvodom na tržištu, sa čim postoji velik broj ekvivalencija unutar obrazovnog sistema. Ovakve tačke oslonca daju dobra polazišta za dalje promatranje konteksta u kom ovakve društvene promene nastaju, uzročno-posledičnih relacija koje se njih tiču i borbe koja sledi iz tako pozicioniranog promatranja.

Učesnici/e ove tribine složili/e su se oko toga da ušteda na kulturi šalje poruku da je ona opterećenje, da treba njeno postojanje redukovati i time sprečiti razvoj kreativnosti, progresivnih ideja i stvaralaštva uopšte.

Ova diskusija na otvorenom, u središtu Studentskog grada, realizovana je, kako sami zaposleni kažu, „kao vid protesta“. Oni su više puta podvukli da kategorički odbijaju racionalizaciju radnih mesta i ukidanje ustanove DKSG. Pored toga podsetili su i da dalje borbe nema bez mladih koji žive u Studentskom gradu i svuda van njega.

Dakle, zajedničkim organizovanjem doprinosimo sprečavanju posrtanja kulture, obrazovanja i studentskog standarda jer su to najobuhvatniji interesi koje međusobno delimo. Institucije kulture i njihovi kolektivi nose isto breme kao i svi kolektivi u različitim sferama javnog delovanja, posebno uključujući one iz oblasti obrazovanja, zdravstva i socijalnog rada kao sadržinski najbliskije, ali sa druge strane obuhvatajući sve fabrike i preduzeća. Težina tog bremena vremenom sve više raste pod uticajem neoliberarnih reformi i privatizacijskih praksi koje sa sobom obavezno nose najpre svođenje nacionalnih ulaganja na minimum, redukciju i racionalizaciju unutar radnih struktura, a potom i pretnje ukidanjem same insitucije. Stati na put takvim praksama ne znači boriti se samo za DKSG koji je namenjen studentskoj ciljnoj grupi, i povrh svega svim zainteresovanim građanima i građankama. To ne znači preispitati razloge i metode borbe samo za kulturu. To zapravo znači pokrenuti i radikalizovati borbu u svim sferama u kojima je kapitalistički i tržišni režim poljuljao temelje nesmetanog toka kritičkih ideja, jednakih i nelimitiranih pristupa, kao i radničkih i studentskih prava.

[1] Izvor: http://www.dijalog.net/peticija-protiv-gasenja-dksg/

Pročitano 1964 puta

Ostavi komentar

Polja obeležena zvezdicom je obavezno popuniti. Po potrebi možete koristiti i bazične HTML kodove. Komentari se moderišu tako da neće biti odmah dostupni. Desničarske komentare ni ne objavljujemo. Ovo je platforma za diskusiju i organizovanje levice, tako da apelujemo na drugarski ton u diskusijama.

Prijavi se na mejling listu

Društvo POLITIKA i ekonomija

Žensko oslobođenje

Jezik po meri žena

Debata o rodno senzitivnom jeziku ponovno je aktuelizovana u svetlu donošenja Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Nekoliko g...

Politika i društvo

Čast Katalonije

Trenutno najusijanije evropsko pitanje jeste pitanje otcepljenja Katalonije od Španije. Sve uzdrmanija Evropska unija, k...

Ekologija

Pustoš kapitalizma

Iz dana u dan pristižu vesti o novim uraganima, poplavama i zemljotresima koji pogađaju svet, odnoseći ljudske život...

POKRET Teorija i istorija

Istorija

Proceniti Če Gevaru

Devetog oktobra navršilo se 50 godina od ubistva Če Gevare, koji je za ljude širom sveta do danas ostao simbol revol...

Istorija

Pod zastavom internacionalizma

Marko Jovanović polemiše sa sociologom Đokicom Jovanovićem o tome šta je – i šta nije – boljševizam 20. veka predsta...

Teorija

Užasi postmoderne su užasi postmarksizma

Ovaj tekst je originalno objavljen sa drugačijim naslovom u američkom onlajn časopisu Jacobin. Preveo ga je St...

Nauka, kultura i umetnost

Marks21 | Solidarnost 2017. Podstičemo preuzimanje i korišćenje materijala koji se nalazi na sajtu, osim u komercijalne svrhe.