fblogo   twlogo   ytlogo


ponedeljak, 26 december 2016 10:34

Studentski protest na matematičkom fakultetu

  Jovan Janković
Studentski protest na matematičkom fakultetu

Nezadovoljstvo uslovima studiranja koji su iz godine u godinu, kao i na mnogim drugim fakultetima, sve gori, izrazili su i studenti i studentkinje Matematičkog fakulteta protestom u četvrtak 22.12. ispred dekanata kao i šetnjom kroz hodnike fakulteta.

Ovo je usledilo nakon mnogih pokušaja, još od početka školske godine, da se pregovara sa upravom i krene u rešavanje nekih od gorućih problema fakulteta. Neki od glavnih zahteva studenata/kinja odnose se na iste probleme s kojima su se suočili studenti/kinje mnogih drugih fakulteta, ove kao i prethodnih godina. Pre svega tu je problem visoke školarine, koja se pod raznim izgovorima povećava kad god je to moguće. Slično ETF-u, problem je i ograničenje mogućnosti polaganja u određenim ispitnim rokovima na predmete iz samo jednog od semestara (praktično u pitanju je iskorišćavanje "rupe" u zakonu koji propisuje 6 rokova, ali ne definiše sam pojam ispitnog roka). Takođe studentima/kinjma veliki problem predstavlja nenadoknadivost kolokvijuma, koji su često preduslov za polaganje ispita, kao i loša organizacija samih predmeta i njihovog biranja. (kompletna lista zahteva [i])

Pri tom učionice i oprema fakulteta su već godinama u jako lošem stanju, ali uprkos već relativno visokoj školarini one još uvek nisu renovirane. Stoga su se na protestu, pored onih koje su se odnosile na zvanične zahteve, mogle čuti i videti parole vezane za npr. nedostatak stolica i loše higijenske uslove. Dalje, jasno je da reforme u načinu polaganja ispita mogu samo da naškode kvalitetu stečenog znanja. Pri tom mnoge studente/kinje, koji zavise od stipendija, dobijanja smeštaja u domovima i opstanka na budžetu, stavljaju pod ogroman pritisak i stvaraju atmosferu konkurencije među koleginicama i kolegama. Na kraju, uprkos svim ovim merama koje trpe studenti/kinje, a koje se uglavnom pravdaju lošim finansijskim stanjem, i kao racionalizacija korišćenja fakultetskih resursa, oni ne dobijaju ni minimum uslova – kvalitetnu i dobro organizovanu nastavu.

Nažalost ni jedan formalni način na koji su studenti/kinje pokušali da utiču na upravu i odluke koje se tiču njih samih nisu urodili plodom. Studentski parlament je, kao što to neretko biva, samo načelno bio na strani studenata i studentkinja ali nije uložio nikakav značajniji napor da se njihov glas uvaži i da stane u odbranu njihovih interesa. U nekom trenutku organizovana je i peticija sa pomenutim zahtevima koja je predana dekanu, ali je ona prosto izignorisana. A kako bi se u ovakvim situacijama obeshrabrili protesti i ometanje nastave koji bi izvršili stvarni pritisak na upravu, ona je još na početku godine zapretila isključenjem sa fakulteta svih onih koji se na bilo koji način budu usudili da blokiraju njegov rad!

Sve ovo jasno ukazuje na to da, uprkos njihovim opravdanjima, uprava i većina uticajnih profesora ne rade na poboljšanju kvaliteta obrazovanja i u interesu studenata. Reforme koje oni sprovode, ali koje podstiče i sama država, prilagođavaju fakultete potrebama i pravilima tržišta koja nalažu da svi procesi, pa tako i obrazovanje, moraju biti maksimalno “racionalizovani” i ubrzani, a za krajnji cilj imati stvaranje profita. Sve njihove negativne posledice snosiće studenti i studentkinje, kao i mnogi zaposleni koji se nalaze niže na hijerarhijskoj lestvici, dok će prihode ubirati oni na vrhu. [1]

Sam protest je u početku bio dosta miran i slabije posećen. Međutim vrlo brzo postalo je jasno da se na taj način na upravu i na profesore neće izvršiti nikakav značajniji pritisak. Iako je ovo bio prvi put nakon dugog vremena (tačnije od 2012. [2]) da su studenti i studentkinje Matematičkog fakulteta izašli na protest i otvoreno se pobunili, vrlo brzo su se na licu mesta složili da protest radikalizuju i krenu u šetnju kroz fakultet uz uzvikivanje zahteva, parola i duvanje u pištaljke. Njih su dodatno podržale i ohrabrile kolege i koleginice sa drugih fakulteta koji su već imali sličnih problema na svojim fakultetima i iskustvo u borbi za svoja prava.

Nakon protestne šetnje na licu mesta organizovan je i zbor na kome se raspravljalo o daljim koracima i načinima borbe, a mnogi studenti i studentkinje izrazili su želju da aktivno učestvuju u pripremi i organizovanju narednih protesta.

Ovo svedoči o postojanju velikog nezadovoljstva među studentima, ali i volje da se zajedno izbore za svoja prava. Mnogi su još uvek u strahu od posledica koje mogu snositi zbog aktivnog učešća u protestima, ili ne vide način na koji bi mogli ostvariti nekakvu promenu. Pokazalo se da se takvi problemi najbrže prevazilaze solidarisanjem i deljenjem iskustava među studentima/kinjama. Stvari koje im deluju neostvarivo na njihovom fakultetu, često su na nekom drugom već sprovedene. Svaka uprava računa na tiho zamiranje partikularizovanih protesta, a strahuje od širokog ujedinjavanja studenata. Zato da bismo ostvarili naše zahteve i suštinsku promenu, moramo se solidarisati i povezivati naše borbe u svakom njihovom koraku!

Zato vas pozivamo da dođete na protest u utorak 27.12.[3] na Matematičkom fakultetu i podržite studente i studentkinje u borbi za svoja prava, koja svakako, tek počinje!



[1] http://rs.n1info.com/a216432/Vesti/Vesti/DRI-Fakulteti-skolarine-trosili-na-plate.html

[2] http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1184286/Nastavljen+protest+zbog+rokova.html

[3] https://www.facebook.com/events/368281123532830/



[i] 1. Organizacija ispitnih rokova za akademsku 2016/17. godinu: Januar1 - mešoviti, Januar 2 - prvi semestar, Jun 1 - mešoviti, Jun 2 - drugi semestar, Septembar 1, Septembar 2 - mešoviti.
Organizacija ispitnih rokova za akademsku 2017/18. godinu: Januar1 - mešoviti, Januar 2 - prvi semestar, Jun 1 - mešoviti, Jun 2 - drugi semestar, Septembar 1, Septembar 2 - mešoviti

2. Uvođenje termina za popravnu izradu svih predispitnih obaveza, u terminu ispita u Januaru 1 za predmete iz prvog semestra, i u terminu ispita u Junu 1 za predmete iz drugog semestra.

3. Smanjenje cene ESPB za prvo slušanje predmeta na 2.000,00 RSD (Smanjenje školarine na 120.000,00 RSD).

4. Uvođenje sledećeg pravila:
Ukoliko student položi pismeni / praktični deo ispita u ispitnim rokovima Januar 1, Jun 1 i Septembar 1, ima pravo da polaže usmeni deo ispita i u sledećem ispitnom roku, bez polaganja pismenog / praktičnog dela ispita, nezavisno od toga da li je polagao usmeni deo ispita u jednom od gore navedenih ispitnih rokova, tokom jedne školske godine.

5. Dopuštanje studentima da upišu uslovljeni predmet, ukoliko nisu položili samo jedan od predmeta koji uslovljavaju taj predmet. Student ima pravo da polaže uslovljeni predmet, nakon što položi predmet koji ga uslovljava.

6. Organizovanje dovoljnog broja grupa za izborne predmete, kako bi studenti mogli da slušaju izborni predmet koji izaberu

Pročitano 2009 puta

Ostavi komentar

Polja obeležena zvezdicom je obavezno popuniti. Po potrebi možete koristiti i bazične HTML kodove. Komentari se moderišu tako da neće biti odmah dostupni. Desničarske komentare ni ne objavljujemo. Ovo je platforma za diskusiju i organizovanje levice, tako da apelujemo na drugarski ton u diskusijama.

Prijavi se na mejling listu

Društvo POLITIKA i ekonomija

Politika i društvo

Orbanova ofanziva na CEU

Stefan Gužvica piše o najnovijoj represivnoj meri Orbanovog režima: napadu na Srednjoevropski univerzitet (CEU) u Budimp...

Politika i društvo

Predsednički izbori kao teatar apsurda: fenomen Belog

U okviru rubrike o predstojećim predsedničkim izborima, analiziramo fenomen Ljubiše Preletačevića Belog, kandidata opozi...

Politika i društvo

Saša Janković: povratak ustavobranitelja

U okviru rubrike o ovogodišnjim predsedničkim izborima, narednih dana ćemo se posvetiti analizi kandidata opozicije. Kak...

POKRET Teorija i istorija

Teorija

Stvar je u tome da se svet promeni (feljton): 12a. Lukač

Nastavljamo sa najnovijim feljtonom Marks21. Radi se o knjizi britanskog revolucionarnog socijaliste Džona Molinjua napi...

Teorija

Stvar je u tome da se svet promeni (feljton): 11b. Moralnost i pravda

Nastavljamo sa najnovijim feljtonom Marks21. Radi se o knjizi britanskog revolucionarnog socijaliste Džona Molinjua napi...

Teorija

Kako napraviti revolucionarnu organizaciju?

Vladimir Unkovski-Korica objašnjava šta zapravo znači lenjinistički princip u izgradnji organizacije, suočava koncepte d...

Nauka, kultura i umetnost

Marks21 | Solidarnost 2017. Podstičemo preuzimanje i korišćenje materijala koji se nalazi na sajtu, osim u komercijalne svrhe.