fblogo   twlogo   ytlogo

Ekonomska kriza

Trenutno najusijanije evropsko pitanje jeste pitanje otcepljenja Katalonije od Španije. Sve uzdrmanija Evropska unija, kao i uvek kada nastoji da očuva svoj sve krhkiji legitimitet, isti dodatno potkopava žmureći na represiju španske države nad Kataloncima i Katalonkama i uprezanje fašističkih snaga u „odbrani jedinstva“ Španije. Umesto skeptičnih reakcija s levice koje bez naročito produbljene analize katalonski referendum vide tek kao opasno jačanje nacionalizma, pokret za nezavisnost Katalonije trebalo bi oceniti uzimajući u obzir značaj koji katalonska levica u njemu igra i ukazati na izazove s kojima se levica najpre u Kataloniji, ali i u Španiji suočava – izazove čije bi savladavanje moglo da izmeni političku i ekonomsku sliku Evrope kakvu danas znamo.

Sto jedanaest godina nakon što je prvi primerak “Masovnog štrajka” nemačke revolucionarke poljskog porekla, Roze Luksemburg, ugledao svetlost dana, analiziramo važnost i primenljivost ovog dela u današnjim okolnostima.

Prenosimo intervju sa Kostasom Lapavicasom objavljen na portalu Prometej.ba. Kostas Lapavicas (1961, Solun) grčki je marksistički ekonomista i profesor na SOAS-u pri Univerzitetu u Londonu. Magistrirao je na Londonskoj školi ekonomije (LSE), a doktorirao na Birkbek koledžu. Kao član Sirize je 2015. godine bio izabran u grčki parlament. Autor je više stručnih članaka i knjiga iz oblasti ekonomije, među kojima valja izdvojiti: Profiting Without Producing: How Finance Exploits Us All (2013), Financialised Capitalism: Expansion and Crisis (2009) i Social Foundations of Markets, Money and Credit (2003). Prošle godine uredio je zbornik Marxist Monetary Theory. Poznat je po svojoj kritici modernog zapadnog finansijskog sistema, posebno grčke i evropske dužničke krize, te Evropske unije same.

U intervjuu Lapavicas tvrdi da je Nemačka najveći problem EU, povratak nacionalnom suverenitetu postavlja za ključni deo strategije evropske levice, objašnjava zašto se ne slaže sa Janisom Varufakisom i zašto je Siriza negativno iskustvo.

Razgovor vodio Darko Vujica.

Pred vama se nalazi prevod programskog teksta „10 predloga kako pobediti Evropsku uniju“ (prevela Tijana Okić) iniciranog od strane drugova i drugarica iz Komisije za otpis duga zemljama Trećeg sveta (CADTM). Tekst je produkt saradnje mnogih organizacija i aktera/ki s bogatim iskustvom antikapitalističke borbe, naročito za vreme izraza masovne demokratske težnje protiv ekonomskih regulativa Unije izražene prošle godine u Grčkoj.

Poruka kako EU i njene institucije nije moguće reformisati već je zadatak levice da se protiv istih bori, ključna je i za nas u Srbiji. Očito je da iza politike vlade Aleksandra Vučića stoji upravo EU, te kako je sproveđenje reformi MMF-a zapravo proces ispunjavanja pristupnih pregovora pod paskom navodnog bastiona demokratije. Boljitak može osigurati samo proboj internacionalističkih levih snaga koje će rasprave o «tržištu», a kamoli demokratskoj kontroli politike evropskih zemalja izmestiti iz domena neupitnosti, odnosno prebaciti ih iz natpolitičkog entiteta u žarište borbi koje se svakodnevno odvijaju na terenu.

Solidarno protiv kapitalizma!

Balkan narodima Balkana!

Svi protivnici i protivnice režima Aleksandra Vučića saglasni su oko toga da predstojeći predsednički izbori služe jedino njegovoj daljoj konsolidaciji – i da predstavljaju odličnu priliku da mu se nanese prvi u nizu udaraca koji će dovesti do njegovog konačnog sloma. Prethodnih nedelja analizirali smo neke od njegovih protivkandidata, njihove programe i domete politike koju zastupaju. Poslednji je čas da tu analizu zaokružimo i iznesemo konkretan stav o tome šta nam je drugog aprila činiti.

U okviru rubrike o ovogodišnjim predsedničkim izborima, narednih dana ćemo se posvetiti analizi kandidata opozicije. Kakvu politiku nudi Saša Janković, šta je u njoj „novo“ a šta predstavlja kontinuitet sa aktuelnom vlašću, te koji su (ekonomski, socijalni, politički, kulturni...) dometi takvog potencijalnog predsednikovanja, tema je ovog teksta.

Prvim u nizu tekstova koje ćemo objavljivati i prenositi u okviru rubrike posvećene ovogodišnjim predsedničkim izborima pravimo kratak osvrt na aktuelnu (jednim delom i poduže aktuelnu) političku scenu, novitete koji isplivavaju i one koji bi tek mogli i na njihove potencijale da zaokrenu političku putanju u Srbiji.

Povodom rastućeg globalnog protestnog pokreta analiziramo lekcije iz bliže prošlosti i pozivamo da nadolazeći Dan žena – iznikao iz borbe revolucionarki i revolucionara – iskoristimo kao ponovnu priliku za masovnu mobilizaciju protiv svih oblika represije.

O novoj privatizacijskoj ofanzivi pišu Tamara Kostić i Jelena Lalatović.

<< prva < prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 naredna > poslednja >>
1/22

Prijavi se na mejling listu

Društvo POLITIKA i ekonomija

Žensko oslobođenje

Jezik po meri žena

Debata o rodno senzitivnom jeziku ponovno je aktuelizovana u svetlu donošenja Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Nekoliko g...

Politika i društvo

Čast Katalonije

Trenutno najusijanije evropsko pitanje jeste pitanje otcepljenja Katalonije od Španije. Sve uzdrmanija Evropska unija, k...

Ekologija

Pustoš kapitalizma

Iz dana u dan pristižu vesti o novim uraganima, poplavama i zemljotresima koji pogađaju svet, odnoseći ljudske život...

POKRET Teorija i istorija

Istorija

Proceniti Če Gevaru

Devetog oktobra navršilo se 50 godina od ubistva Če Gevare, koji je za ljude širom sveta do danas ostao simbol revol...

Istorija

Pod zastavom internacionalizma

Marko Jovanović polemiše sa sociologom Đokicom Jovanovićem o tome šta je – i šta nije – boljševizam 20. veka predsta...

Teorija

Užasi postmoderne su užasi postmarksizma

Ovaj tekst je originalno objavljen sa drugačijim naslovom u američkom onlajn časopisu Jacobin. Preveo ga je St...

Nauka, kultura i umetnost

Marks21 | Solidarnost 2017. Podstičemo preuzimanje i korišćenje materijala koji se nalazi na sajtu, osim u komercijalne svrhe.