Postizborne peripetije se nisu ni pošteno završile, a gospoda iz Fiskalnog saveta uznemirila su uspavano srpsko more najavljivanjem nadolazeće krize javnog duga. Tema je lansirana u širu javnost tek posle izbora, pod izgovorom sprečavanja njene zloupotrebe u dnevnopolitičke svrhe. No, bilo kako bilo, poruka je sledeća: Grčka nam se smeši – ali ne kao turistička destinacija.
Bez obzira na to što je zakonski ograničen na 45% BDP-a, ukoliko evro do kraja godine poraste na 120 dinara, procenjuje se da će javni dug iznositi i do 60%, što je mnogo više od pojedinih država u regionu (npr. Bugarske: 20%). Trenutno, prema procenama Fiskalnog saveta, Srbija se nalazi negde na oko 50% BDP-a.
Ovo je drastično pogoršanje u odnosu na kraj februara ove godine, kada je javni dug iznosio 44.5% BDP-a. No, kako naši „stručnjaci” žele to da reše? Metodom – uzmi crno ispod noktiju.
Predlažu se zamrzavanje penzija i plata (do kraja ove i čitave sledeće godine), seča u javnom sektoru, dizanje PDV-a na 20% ili 22%… U zemlji u kojoj je preko milion ljudi nezaposleno, gde se za goli opstanak bori 700,000 stanovnika, ovo je otrovna pilula koja preti da ubije svakoga ko je suvišan. Nisi konkurentan? Nisi produktivan? Crkni!
No, vladajuće garniture ne odustaju od svoje zelenaške tradicije da nas ubeđuju kako su mere štednje i stezanje kaiša za naše dobro. Pobogu, ako ih ne sprovedemo moraćemo još da se zadužujemo, doći će do inflacije i pada dinara… Međutim, izgleda da ćemo se zaduživati i ako mere štednje budu primenjene – čak se čuje iz Fiskalnog saveta da će uz MMF biti lakše! Time se započinje novo vrzino kolo kreditora i dužnika (u kojem smo već odavno zarobljeni), a nova vlada biće ništa drugo do stečajni upravnik koji će od Srbije stvoriti finansijsku rupu bez dna, trpajući narodni novac u duboke džepove EU i MMF-a. To najjasnije možemo videti kroz divizije evropskih i američkih zvaničnika koji se vrzmaju po Srbiji histerično zahtevajući sastanke sa glavešinama nove vlade ne bi li se uverili u njihovu odanost politici „zatezanja kaiša”.
Šta da radimo? Očigledno je da će poslednje iluzije o Evropskoj uniji kao demokratskoj tvorevini i nekakvoj civilizacijskoj tekovini biti sprane, baš kao i obilaznice posle izbora. Od izbornih slogana „Radna mesta za Beograđane” ili „Za sigurnu budućnost”, do udara kapitala na preko dva miliona građana neće proći puno vremena. Zato moramo što pre da se organizujemo. Grčki narod je primer herojske borbe protiv Evropske centralne banke i MMF-a. Kroz masovne mobilizacije, ulične proteste i generalne štrajkove jasno su stavili do znanja da odbijaju da plate dugove koje je prouzrokovala njihova vlast u saradnji sa Trojkom evropskog finansijskog kapitala. Ova zemlja polako klizi ka predrevolucionarnom stanju, otvoreno poručujući ostalim narodima Evrope: „Mi smo spremni da se borimo, a vi?”
Znamo da nas isti scenario sa kojim se Grci suočavaju čeka uskoro, a verujemo i da će biti još gore. Zato moramo da izgradimo pokret koji će se boriti za nacionalizaciju banaka i preduzeća pod neposrednom kontrolom zaposlenih, koji će odbiti plaćanje dugova Evropskoj uniji, MMF-u i ostalim finansijskim institucijama. Pokret koji će izvršiti zaplenu tajkunskog kapitala! Širom Evrope (pre svega u Grčkoj) takvi pokreti sa radikalnom levicom na čelu prodiru u politički život. Inspirisani njima, mi smo spremni da izađemo na ulicu i glasno kažemo „Solidarnost sa narodom Grčke! Protiv diktature kapitala!” Mi smo spremni, a ti?