fblogo   twlogo   ytlogo

SOLIDARNOST | april 2013. [specijal o ženskom pitanju]

Našem dosadašnjem staranju da u borbene redove sociajlne demokratije uvedemo i ženski proletarijat dala je ove godine naša partija više sistema i sredstava pokretanjem [lista] Jednakosti i ustanovom Sekretarijata žena socijal-demokrata. Gledište partije je iskazano u ovoj rezoluciji, donešenoj na zboru žena sociajl-demorata 12. septembra 1910. u Beogradu:

Leta 1993. u magazinu New Yorker objavljena je ilustracija Pitera Štajnera „Na internetu niko ne zna da si pas". Ilustracija je prikazivala dva psa: jedan sedi za računarom, drugi je na podu pored. Pas za računarom izgovara naslov ilustracije psu na podu. Dugo se raspravljalo o tome da li će to – identitet/i na internetu – biti jedina/najveća rasprava u vezi s internetom koju će društvene nauke moći da ponude.

Zovem se Nora. Iz Vašingtona sam, ali sam od 2008. do 2011. godine živela u Beogradu. Autorka sam četiri zina i bivša pevačica u riot grrrl bendu. Ovi projekti su bili blisko povezani s problemima telesnog imidža i seksualnog nasilja.

U ovom članku, pisanom nakon kraja razornog građanskog rata koji je devastirao mladu radničku državu Sovjetski Savez, Lav Trocki odlično pokazuje mesto onoga što danas zovemo „političkom korektnošću" u borbi za progresivne društvene promene: za jednakost se nećemo izboriti promenom govora, ali je promena govora nužan sastavni deo naše borbe za jednakost.

Recenzija knjige Partizanke kao građanke

Knjiga Nine Pauer, Jednodimenzionalna žena bavi se kritikom savremenog feminizma, analizirajući različita tumačenja same reči „feminizam" od strane onih koji ga suštinski ne zastupaju i kako su na njega uticale promene u radnim i životnim uslovima u skorijoj istoriji. U narednim redovima pokušaću da vam prenesem određene autorkine stavove i otvorim neka od pitanja oko kojih danas postoje oprečna mišljenja, ali se još nije došlo do nekog odgovora, dok se na ovim prostorima o tome skoro i ne priča.

U ovom specijalu o ženskoj borbi za oslobođenje i ravnopravnost bilo bi potpuno promašeno ne osvrnuti se na „Klip", debitantkinje Maje Miloš – film koji je u svakom smislu obeležio srbijansku kinematografiju 2012. godine. U centar pažnje stavljena je junakinja srednjoškolka, koja odrasta u tranzicionom paklu anonimnog i oronulog predgrađa, u nefunkcionalnoj i tragičnoj porodici.

<< prva < prethodna 1 2 3 naredna > poslednja >>
2/3

Prijavi se na mejling listu

Društvo POLITIKA i ekonomija

Imperijalizam

IMPERIJA I PODELA: NASILNI KRAJ BRITANSKOG RADŽA

Suprotno ružičastom pogledu na dekolonizaciju, kraj britanske vladavine u Indiji je bio obeležen nemarom i dvoličnoš...

Radnička borba

Masovni štrajk: šta je pisala Roza Luksemburg o radničkoj borbi?

Sto jedanaest godina nakon što je prvi primerak “Masovnog štrajka” nemačke revolucionarke poljskog porekla, Roze Luk...

POKRET Teorija i istorija

Teorija

Užasi postmoderne su užasi postmarksizma

Ovaj tekst je originalno objavljen sa drugačijim naslovom u američkom onlajn časopisu Jacobin. Preveo ga je St...

Istorija

Povratak Revoluciji: Oktobar 1917. godine

Povodom stogodišnjice Ruske revolucije, započinjemo s novim feljtonom. Svakog četvrtka objavljivaćemo prevode tekstova p...

Istorija

Uspon i pad Kominterne

Pred vama je recenzija Kominterne Dankana Halasa, knjige koja je originalno izdata 1985. godine. Kako piše naš č...

Nauka, kultura i umetnost

Marks21 | Solidarnost 2017. Podstičemo preuzimanje i korišćenje materijala koji se nalazi na sajtu, osim u komercijalne svrhe.