fblogo   twlogo   ytlogo

SOLIDARNOST | april 2013. [specijal o ženskom pitanju]

Našem dosadašnjem staranju da u borbene redove sociajlne demokratije uvedemo i ženski proletarijat dala je ove godine naša partija više sistema i sredstava pokretanjem [lista] Jednakosti i ustanovom Sekretarijata žena socijal-demokrata. Gledište partije je iskazano u ovoj rezoluciji, donešenoj na zboru žena sociajl-demorata 12. septembra 1910. u Beogradu:

Leta 1993. u magazinu New Yorker objavljena je ilustracija Pitera Štajnera „Na internetu niko ne zna da si pas". Ilustracija je prikazivala dva psa: jedan sedi za računarom, drugi je na podu pored. Pas za računarom izgovara naslov ilustracije psu na podu. Dugo se raspravljalo o tome da li će to – identitet/i na internetu – biti jedina/najveća rasprava u vezi s internetom koju će društvene nauke moći da ponude.

Zovem se Nora. Iz Vašingtona sam, ali sam od 2008. do 2011. godine živela u Beogradu. Autorka sam četiri zina i bivša pevačica u riot grrrl bendu. Ovi projekti su bili blisko povezani s problemima telesnog imidža i seksualnog nasilja.

U ovom članku, pisanom nakon kraja razornog građanskog rata koji je devastirao mladu radničku državu Sovjetski Savez, Lav Trocki odlično pokazuje mesto onoga što danas zovemo „političkom korektnošću" u borbi za progresivne društvene promene: za jednakost se nećemo izboriti promenom govora, ali je promena govora nužan sastavni deo naše borbe za jednakost.

Recenzija knjige Partizanke kao građanke

Knjiga Nine Pauer, Jednodimenzionalna žena bavi se kritikom savremenog feminizma, analizirajući različita tumačenja same reči „feminizam" od strane onih koji ga suštinski ne zastupaju i kako su na njega uticale promene u radnim i životnim uslovima u skorijoj istoriji. U narednim redovima pokušaću da vam prenesem određene autorkine stavove i otvorim neka od pitanja oko kojih danas postoje oprečna mišljenja, ali se još nije došlo do nekog odgovora, dok se na ovim prostorima o tome skoro i ne priča.

U ovom specijalu o ženskoj borbi za oslobođenje i ravnopravnost bilo bi potpuno promašeno ne osvrnuti se na „Klip", debitantkinje Maje Miloš – film koji je u svakom smislu obeležio srbijansku kinematografiju 2012. godine. U centar pažnje stavljena je junakinja srednjoškolka, koja odrasta u tranzicionom paklu anonimnog i oronulog predgrađa, u nefunkcionalnoj i tragičnoj porodici.

<< prva < prethodna 1 2 3 naredna > poslednja >>
2/3

Prijavi se na mejling listu

Društvo POLITIKA i ekonomija

Žensko oslobođenje

Jezik po meri žena

Debata o rodno senzitivnom jeziku ponovno je aktuelizovana u svetlu donošenja Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Nekoliko g...

Politika i društvo

Čast Katalonije

Trenutno najusijanije evropsko pitanje jeste pitanje otcepljenja Katalonije od Španije. Sve uzdrmanija Evropska unija, k...

Ekologija

Pustoš kapitalizma

Iz dana u dan pristižu vesti o novim uraganima, poplavama i zemljotresima koji pogađaju svet, odnoseći ljudske život...

POKRET Teorija i istorija

Istorija

Proceniti Če Gevaru

Devetog oktobra navršilo se 50 godina od ubistva Če Gevare, koji je za ljude širom sveta do danas ostao simbol revol...

Istorija

Pod zastavom internacionalizma

Marko Jovanović polemiše sa sociologom Đokicom Jovanovićem o tome šta je – i šta nije – boljševizam 20. veka predsta...

Teorija

Užasi postmoderne su užasi postmarksizma

Ovaj tekst je originalno objavljen sa drugačijim naslovom u američkom onlajn časopisu Jacobin. Preveo ga je St...

Nauka, kultura i umetnost

Marks21 | Solidarnost 2017. Podstičemo preuzimanje i korišćenje materijala koji se nalazi na sajtu, osim u komercijalne svrhe.