fblogo   twlogo   ytlogo


četvrtak, 28 april 2016 08:43

Strategija i taktika (feljton): 11. Ultralevičarenje

  Džon Ris
Strategija i taktika (feljton): 11. Ultralevičarenje

Kako levica može da se organizuje da bi pobedila? Šta su revolucionarna strategija i taktika? Kako bi na bazi više decenija praktičnog iskustva i teorijskog rada dao odgovor na ova pitanja, vodeći marksista i antiratni aktivista u Britaniji, Džon Ris, je napisao knjigu koju će Marks21 izdati u vidu feljtona. Objavljivaćemo po jedno poglavlje svakog četvrtka. Kada izađe cela knjiga, moći ćete i da je skinete u PDF formatu ili naručite u štampanoj formi. Original na engleskom možete naći na ovom linku. Sledi jedanaesto poglavlje.

Linkovi ka ostalim poglavljima: 12345678910, 111213.

Preveo Pavle Ilić.

11. Ultralevičarenje

Lenjin je shvatao da avangardna partija koja želi da ispravno vrši svoju funkciju mora uvek biti u kontaktu sa ostatkom pokreta. Ona mora da ohrabruje i organizuje akcije većine klase, odnosno najširih mogućih slojeva klase koji ne potpadaju pod njeno članstvo. Ona ne sme zameniti akcije radnika i radnica akcijama svojih članova i članica.

„Ultralevičarenje“ je naziv za one slogane i akcije koji nastoje da zamene delanje većine radništva akcijom revolucionarne manjine. Najplastičniji primer ovakve politike bilo je ponašanje Komunističke partije u Nemačkoj (KPD) u martu 1921. godine.

Akutna politička kriza, izazvana revolucijom iz 1918. godine, zbacivanjem kajzera i porazom u Prvom svetskom ratu, je destabilisala Nemačku državu.

Klasna borba je besnela širom zemlje, a njene manifestacije su naizmenično otvarale mogućnost revolucije ali i oružane kontrarevolucije.

Intervencija novoformirane Kominterne i domaćih ultralevičara u Nemačkoj je 1921. godine dovela do promene taktičkog pravca Komunističke Partije Nemačke. Dotadašnja partijska linija je proglašena isuviše „pasivnom“ i valjalo ju je „aktivirati“. Karl Radek i Bela Kun, predstavnici Kominterne, nagovarali su KPD da „pređe u ofanzivu“ kako bi radništvo protresla iz pasivnosti („u slučaju nužde koristeći i provokacije“) i navela ga na sukob sa vlašću.

Kada je socijal demokratski predsednik Pruske Saksonije najavio povećanje policijske represije u industrijskim krajevima, komunisti su aktivirali ovu politiku „forsiranja revolucije“.

Partijske novine su 20. marta objavile redakcijski članak pod naslovom: „Ko nije sa mnom, protiv mene je: poruka socijal demokratskim i nezavisnim radnicima“. Bio je to ultimatum radnicima i radnicama putem kog im je poručeno da moraju da izaberu stranu u predstojećoj borbi.

Partija je pozivala na i organizovala generalni štrajk (dan pre očekivanog zatvaranja fabrika povodom uskršnjih praznika) koji je uključivao okupacije fabrika i naoružavanje radništva. Međutim, raspoloženje radničke klase nije bilo revolucionarno i ova taktika je dovela do fijaska, okrećući radništvo odano Komunističkoj partiji protiv većine radnika i radnica koji nisu bili komunisti.

U Berlinu štrajka jedva i da je bilo. Na drugim mestima naoružani komunisti bi se sukobljavali sa drugim radnicima i radnicama koji bi pokušavali da uđu u fabrike. U Hamburgu su lučki radnici uz puškaranje oterali svoje kolege komuniste i nezaposlene radnike i radnice koji su okupirali dokove.

Procenjuje se da se između 200000 i 500000 ljudi odazvalo pozivu na štrajk - i to u zemlji u kojoj je radnička klasa brojala milione, a sama Komunistička partija okupljala ne manje od pola miliona članova i članica. Kao što je jedan od članova Centralnog komiteta partije predvideo, štrajk se završio tako što bi se 50ak radnika i radnica komunista koji su činili srž Komunističke partije na određenom radnom mestu našlo u sukobu sa svojim kolegama i koleginicama koji bi, kao što je to ranije bio slučaj, pod drugačijim okolnostima verovatno pratili njihovo vođstvo.

Avanturizam „Martovske akcije“ je izolovao avangardu od klase i poslao vetar u jedra reakcije. Lekcije koje je Lenjinove Dečje bolesti levičarenja u komunizmu sada su se jasno ocrtavale:

Dok se prvi istorijski zadatak (privući svesnu avangardu proletarijata na stranu sovjetske vlasti i diktature radničke klase) nije mogao rešiti bez potpune ideološke i političke pobede nad oportunizmom i socijal-šovinizmom, drugi zadatak, sa kojim se sada suočavamo, a koji se sastoji u umeću da se mase pozicioniraju tako da obezbede pobedu avangarde u revoluciji, ne može se izvršiti bez likvidacije levog doktrinarstva.

Lenjin kaže da u ovoj borbi „isključivo s propagandne metode, puko ponavljanje istina 'čistog' komunizma, ne mogu uroditi plodom“. Ono što je neophodno je da slogani i akcije revolucionara i revolucionarki ukazuju na sledeći napotrebniji korak u borbi, a ne samo na njen konačni cilj.

Ali, kako bi znali koji je idući korak, revolucionari i revolucionarke moraju biti u bliskom kontaktu sa radničkim masama i moraju biti u stanju da pored prepoznavanja najhitnijih problema procene i to koji je naredni potencijalni korak u borbi. Jedino tako će se avangardna organizacija sjediniti sa većinom radničke klase i zajedno sa njom načiniti taj korak. Ukoliko revolucionari i revolucionarke pokušaju da „preskoče“ trenutni nivo klasne svesti, odeliće se čak i od najboljih nepartijskih radnika i radnica, naštetivši tako i sopstvenoj organizaciji i širem radničkom pokretu, ali i međusobnom odnosu te dve strutkure.

Pročitano 1739 puta

Ostavi komentar

Polja obeležena zvezdicom je obavezno popuniti. Po potrebi možete koristiti i bazične HTML kodove. Komentari se moderišu tako da neće biti odmah dostupni. Desničarske komentare ni ne objavljujemo. Ovo je platforma za diskusiju i organizovanje levice, tako da apelujemo na drugarski ton u diskusijama.

Prijavi se na mejling listu

Društvo POLITIKA i ekonomija

Imperijalizam

Teze o ratu na Balkanu (feljton): O Hladnom ratu

Posle nekoliko meseci pauze, vraćamo se objavljivanju feljtona – standardno, četvrtkom. Svake nedelje objavljivaćem...

Imperijalizam

Teze o ratu na Balkanu (feljton): O kapitalizmu i konfliktima

Posle nekoliko meseci pauze, vraćamo se objavljivanju feljtona – standardno, četvrtkom. Svake nedelje objavljivaćem...

Radnička borba u Srbiji

Novi štrajk u Srbiji: solidarno sa poštanskim radnicima i radnicama!

Sinoć smo bili sa radnicima i radnicama Pošte koji već nekoliko dana svakodnevno protestuju, zahtevajući bolje uslove ra...

POKRET Teorija i istorija

Istorija

RUSKA REVOLUCIJA: USPON, PAD I OSVETA

Danas obelažavamo 100 godina od početka Oktobarske revolucije. Tim povodom Pavle Ilić, jedan od najavljenih izlagača na ...

Istorija

Proceniti Če Gevaru

Devetog oktobra navršilo se 50 godina od ubistva Če Gevare, koji je za ljude širom sveta do danas ostao simbol revol...

Istorija

Pod zastavom internacionalizma

Marko Jovanović polemiše sa sociologom Đokicom Jovanovićem o tome šta je – i šta nije – boljševizam 20. veka predsta...

Nauka, kultura i umetnost

Marks21 | Solidarnost 2017. Podstičemo preuzimanje i korišćenje materijala koji se nalazi na sajtu, osim u komercijalne svrhe.