fblogo   twlogo   ytlogo


četvrtak, 28 april 2016 08:43

Strategija i taktika (feljton): 11. Ultralevičarenje

  Džon Ris
Strategija i taktika (feljton): 11. Ultralevičarenje

Kako levica može da se organizuje da bi pobedila? Šta su revolucionarna strategija i taktika? Kako bi na bazi više decenija praktičnog iskustva i teorijskog rada dao odgovor na ova pitanja, vodeći marksista i antiratni aktivista u Britaniji, Džon Ris, je napisao knjigu koju će Marks21 izdati u vidu feljtona. Objavljivaćemo po jedno poglavlje svakog četvrtka. Kada izađe cela knjiga, moći ćete i da je skinete u PDF formatu ili naručite u štampanoj formi. Original na engleskom možete naći na ovom linku. Sledi jedanaesto poglavlje.

Linkovi ka ostalim poglavljima: 12345678910, 111213.

Preveo Pavle Ilić.

11. Ultralevičarenje

Lenjin je shvatao da avangardna partija koja želi da ispravno vrši svoju funkciju mora uvek biti u kontaktu sa ostatkom pokreta. Ona mora da ohrabruje i organizuje akcije većine klase, odnosno najširih mogućih slojeva klase koji ne potpadaju pod njeno članstvo. Ona ne sme zameniti akcije radnika i radnica akcijama svojih članova i članica.

„Ultralevičarenje“ je naziv za one slogane i akcije koji nastoje da zamene delanje većine radništva akcijom revolucionarne manjine. Najplastičniji primer ovakve politike bilo je ponašanje Komunističke partije u Nemačkoj (KPD) u martu 1921. godine.

Akutna politička kriza, izazvana revolucijom iz 1918. godine, zbacivanjem kajzera i porazom u Prvom svetskom ratu, je destabilisala Nemačku državu.

Klasna borba je besnela širom zemlje, a njene manifestacije su naizmenično otvarale mogućnost revolucije ali i oružane kontrarevolucije.

Intervencija novoformirane Kominterne i domaćih ultralevičara u Nemačkoj je 1921. godine dovela do promene taktičkog pravca Komunističke Partije Nemačke. Dotadašnja partijska linija je proglašena isuviše „pasivnom“ i valjalo ju je „aktivirati“. Karl Radek i Bela Kun, predstavnici Kominterne, nagovarali su KPD da „pređe u ofanzivu“ kako bi radništvo protresla iz pasivnosti („u slučaju nužde koristeći i provokacije“) i navela ga na sukob sa vlašću.

Kada je socijal demokratski predsednik Pruske Saksonije najavio povećanje policijske represije u industrijskim krajevima, komunisti su aktivirali ovu politiku „forsiranja revolucije“.

Partijske novine su 20. marta objavile redakcijski članak pod naslovom: „Ko nije sa mnom, protiv mene je: poruka socijal demokratskim i nezavisnim radnicima“. Bio je to ultimatum radnicima i radnicama putem kog im je poručeno da moraju da izaberu stranu u predstojećoj borbi.

Partija je pozivala na i organizovala generalni štrajk (dan pre očekivanog zatvaranja fabrika povodom uskršnjih praznika) koji je uključivao okupacije fabrika i naoružavanje radništva. Međutim, raspoloženje radničke klase nije bilo revolucionarno i ova taktika je dovela do fijaska, okrećući radništvo odano Komunističkoj partiji protiv većine radnika i radnica koji nisu bili komunisti.

U Berlinu štrajka jedva i da je bilo. Na drugim mestima naoružani komunisti bi se sukobljavali sa drugim radnicima i radnicama koji bi pokušavali da uđu u fabrike. U Hamburgu su lučki radnici uz puškaranje oterali svoje kolege komuniste i nezaposlene radnike i radnice koji su okupirali dokove.

Procenjuje se da se između 200000 i 500000 ljudi odazvalo pozivu na štrajk - i to u zemlji u kojoj je radnička klasa brojala milione, a sama Komunistička partija okupljala ne manje od pola miliona članova i članica. Kao što je jedan od članova Centralnog komiteta partije predvideo, štrajk se završio tako što bi se 50ak radnika i radnica komunista koji su činili srž Komunističke partije na određenom radnom mestu našlo u sukobu sa svojim kolegama i koleginicama koji bi, kao što je to ranije bio slučaj, pod drugačijim okolnostima verovatno pratili njihovo vođstvo.

Avanturizam „Martovske akcije“ je izolovao avangardu od klase i poslao vetar u jedra reakcije. Lekcije koje je Lenjinove Dečje bolesti levičarenja u komunizmu sada su se jasno ocrtavale:

Dok se prvi istorijski zadatak (privući svesnu avangardu proletarijata na stranu sovjetske vlasti i diktature radničke klase) nije mogao rešiti bez potpune ideološke i političke pobede nad oportunizmom i socijal-šovinizmom, drugi zadatak, sa kojim se sada suočavamo, a koji se sastoji u umeću da se mase pozicioniraju tako da obezbede pobedu avangarde u revoluciji, ne može se izvršiti bez likvidacije levog doktrinarstva.

Lenjin kaže da u ovoj borbi „isključivo s propagandne metode, puko ponavljanje istina 'čistog' komunizma, ne mogu uroditi plodom“. Ono što je neophodno je da slogani i akcije revolucionara i revolucionarki ukazuju na sledeći napotrebniji korak u borbi, a ne samo na njen konačni cilj.

Ali, kako bi znali koji je idući korak, revolucionari i revolucionarke moraju biti u bliskom kontaktu sa radničkim masama i moraju biti u stanju da pored prepoznavanja najhitnijih problema procene i to koji je naredni potencijalni korak u borbi. Jedino tako će se avangardna organizacija sjediniti sa većinom radničke klase i zajedno sa njom načiniti taj korak. Ukoliko revolucionari i revolucionarke pokušaju da „preskoče“ trenutni nivo klasne svesti, odeliće se čak i od najboljih nepartijskih radnika i radnica, naštetivši tako i sopstvenoj organizaciji i širem radničkom pokretu, ali i međusobnom odnosu te dve strutkure.

Pročitano 1465 puta

Ostavi komentar

Polja obeležena zvezdicom je obavezno popuniti. Po potrebi možete koristiti i bazične HTML kodove. Komentari se moderišu tako da neće biti odmah dostupni. Desničarske komentare ni ne objavljujemo. Ovo je platforma za diskusiju i organizovanje levice, tako da apelujemo na drugarski ton u diskusijama.

Prijavi se na mejling listu

Društvo POLITIKA i ekonomija

Radnička borba u Evropi

Šta nećete pročitati u vestima o izborima u Francuskoj

Kako tumačiti rezultate predsedničkih izbora u Francuskoj i šta to znači za radikalnu levicu širom Evrope?

Imperijalizam

Trampovi ratovi: još jedan razlog za demonstracije protiv Vučića

Treba nam protestni pokret koji je nezavisan i protiv velikih sila, kao i protiv Vučića, piše Vladimir Unkovski-Kori...

Politika i društvo

Orbanova ofanziva na CEU

Stefan Gužvica piše o najnovijoj represivnoj meri Orbanovog režima: napadu na Srednjoevropski univerzitet (CEU) u Budimp...

POKRET Teorija i istorija

Teorija

Stvar je u tome da se svet promeni (feljton): 12c. Altise

Nastavljamo sa najnovijim feljtonom Marks21. Radi se o knjizi britanskog revolucionarnog socijaliste Džona Molinjua ...

Teorija

Stvar je u tome da se svet promeni (feljton): 12b. Gramši

Nastavljamo sa najnovijim feljtonom Marks21. Radi se o knjizi britanskog revolucionarnog socijaliste Džona Molinjua napi...

Teorija

Stvar je u tome da se svet promeni (feljton): 12a. Lukač

Nastavljamo sa najnovijim feljtonom Marks21. Radi se o knjizi britanskog revolucionarnog socijaliste Džona Molinjua napi...

Nauka, kultura i umetnost

Marks21 | Solidarnost 2017. Podstičemo preuzimanje i korišćenje materijala koji se nalazi na sajtu, osim u komercijalne svrhe.