fblogo   twlogo   ytlogo

Umetnost i kultura
petak, 15 septembar 2017 12:50

Prozor u pakao izdane revolucije

U recenziji knjige Slučaj druga Tuljajeva Viktora Serža, Pavle Ilić izvlači pouke dvadesetog veka – kuda vodi staljinistička kontrarevolucija, zašto se u preobražaju društva ne smeju zanemarivati nejednakosti koje nisu zasnovane na klasi i kakva je uloga pojedinaca i pojedinki u revolucionarnoj borbi – bez kojih ne možemo graditi socijalizam u XXI veku.

Dok čekamo drugu epizodu najnovije sezone Igre prestola, evo šta o političkoj pozadini i previranjima u seriji ima da kaže Šon Ledvit. Slažete li se s njegovim predviđanjima?

(Autor u naslovu referira na rečenicu Deneris Targarjen, koja u ovoj sezoni kaže da „neće [samo] zaustaviti točak, već će ga slomiti“ – misleći na politički sistem u Vesterosu.)

Tekst prevela Maja Žilić.

Danilo Kiš (1935-1989) se ubraja među najkontroverznije jugoslovenske autore. Nije preterano reći da on zauzima centralnu poziciju kako u književnom kanonu 20. veka tako i u raspravi o bitnim odlikama moderne književnosti, kao što su pitanja intertekstualnosti, pozicije autoreferencijalne umetnosti u društvu, odnos umetničke slobode i autorske odgvoronosti, odnos fikcije i istorije.

Ono što je Kiša učinilo kolosalnom figurom jugoslovenske kulture jeste spoj srednjoevropskih, kosmopolitskih tradicija i balkanskog senzibiliteta. Da je reč o organskoj a ne eklektičnoj sintezi, garantuje autentična emocija koju on naziva svojim jevrejskim bićem. Status disidenta, dobrovoljnog izgnanika od kraja sedamdesetih, te jedna patrilinearna vizija književnosti kao naknadna teoretizacija autobiografski obojenog, fundamentalnog lajtmotiva Kišovog stvaralaštva - odsustva oca - neizmerno su doprineli posthumnoj, filistarskoj mitologizaciji Kišovog lika i dela.

Za nas, on je autor obeležen dubokom ambivalentnošću: s jedne strane, Kiš je tvorac impozantne literarne arhitektonike u delima kao što su tzv. Porodični ciklus (Rani jadi, Bašta, pepeo, Peščanik) i Grobnica za Borisa Davidoviča, a s druge strane autor iznenađujuće suveren i samouveren u carstvu banalnosti, npr. kada piše o nacionalizmu ili u slučaju rodne stereotipije koja donekle fundira njegov opus.

Dalje, Kiš je borac protiv nacionalizma, antisemitizma; on je internacionalista, humanista i beskrajno hrabar autor u želji da svoju književnost učini poetskim spomenikom žrtvama nacističkog i staljinističkog terora.

No, on je istovremeno baštinik jedne krajnje jednostrane i plošne koncepcije individualizma, koja mu služi kao ključ za istorijski neutemeljeno izjednačavanje komunizma i nacionalizma. Tako se rađa i suštinska kontradiktornost u okvirima Kišove poetike - s jedne strane, književnost ima moć da se prepoznavanjem i atrikulacijom istorijske nepravde istoj suprotstavlja, a druge strane, pisac predstavlja nadistorijski i nadideološki entitet, koji osebujnošću svoje individualnosti prkosi svakoj društvenoj determinisanosti.

Ograničenost liberalne interpretacije individualiteta vidljiva je i u Kišovom savetu mladom piscu da "ne uskače u vozove istorije", budući da sam Kiš nije pisac vizionar, već stvaralac koji svoju internacionalnu slavu i priznanje duguje upravo sposobnosti da uhvati voz istorije tj. da podilazi kulturnoj klimi koja jedno skučeno shvatanje lične slobode ispostavlja kao krunsku vrednost.

Svesni smo da prevod koji objavljujemo ne naznačuje ni širinu ni dubinu problema koji se otvaraju analizom ideoloških pozicija unutar Kišovog opusa, ali ga prenosimo jer na primeru Enciklopedije mrtvih osvetljava limitiranost i patrijarhalnu intoniranost liberalnog shvatanja individualizma, koje prožima celinu Kišovog esejističkog i fikcionalnog dela.

Jelena Lalatović

Nedavno objavljeni zbornik Marksizam i feminizam istražuje vezu između kapitalizma i opresije nad ženama kroz niz ozbiljnih uvida i argumenata. Prenosimo recenziju Lindzi Džerman, sa sajta Counterfire, u nadi da će doprineti razvoju marksističko-feminističke perspektive i na našem govornom području.

Socijalizam ne donosi tupi mediokritet već oslobođenje kreativnog potencijala svih ljudi.

Kako bi izgledalo odgovarajuće materijalističko čitanje Igre prestola? Prošle nedelje smo objavili prevod teksta marksiste Pola Mejsona iz Gardijana o popularnoj seriji „Igra prestola“. Ove nedelje Neda Đorđević prevodi članak iz Jacobina, u kom se Sem Kris kritički osvrće na Mejsonovu analizu i nudi drugačije tumačenje „Igre prestola“. On pita: kako zapravo treba segledati ulogu fantazije u kapitalizmu? Da li je to prosto beg od surovo racionalne realnosti? Odgovor sledi...

Lanisterima ponestaje zlata. Bankari postaju nestrpljivi. Feudalni sistem seksa i moći je u samrtnim mukama. Sigurno je revolucija neizbežna? Piše Pol Majson za Gardijan. Prevela Ana Popović.

<< prva < prethodna 1 2 3 naredna > poslednja >>
1/3

Prijavi se na mejling listu

Društvo POLITIKA i ekonomija

Imperijalizam

Teze o ratu na Balkanu (feljton): O Hladnom ratu

Posle nekoliko meseci pauze, vraćamo se objavljivanju feljtona – standardno, četvrtkom. Svake nedelje objavljivaćem...

Imperijalizam

Teze o ratu na Balkanu (feljton): O kapitalizmu i konfliktima

Posle nekoliko meseci pauze, vraćamo se objavljivanju feljtona – standardno, četvrtkom. Svake nedelje objavljivaćem...

Radnička borba u Srbiji

Novi štrajk u Srbiji: solidarno sa poštanskim radnicima i radnicama!

Sinoć smo bili sa radnicima i radnicama Pošte koji već nekoliko dana svakodnevno protestuju, zahtevajući bolje uslove ra...

POKRET Teorija i istorija

Istorija

RUSKA REVOLUCIJA: USPON, PAD I OSVETA

Danas obelažavamo 100 godina od početka Oktobarske revolucije. Tim povodom Pavle Ilić, jedan od najavljenih izlagača na ...

Istorija

Proceniti Če Gevaru

Devetog oktobra navršilo se 50 godina od ubistva Če Gevare, koji je za ljude širom sveta do danas ostao simbol revol...

Istorija

Pod zastavom internacionalizma

Marko Jovanović polemiše sa sociologom Đokicom Jovanovićem o tome šta je – i šta nije – boljševizam 20. veka predsta...

Nauka, kultura i umetnost

Marks21 | Solidarnost 2017. Podstičemo preuzimanje i korišćenje materijala koji se nalazi na sajtu, osim u komercijalne svrhe.