fblogo   twlogo   ytlogo


ponedeljak, 23 januar 2017 13:06

Feminističko lice otpora

 
Izvor: Tanjug / AP, Darko Vojinović Izvor: Tanjug / AP, Darko Vojinović

Povodom inauguracije Donalda Trampa žene širom sveta iskazuju svoj otpor kroz proteste do sada neviđenih razmera. Jelena Lalatović analizira zašto su politike imperijalizma, nacionalizma i konzervativizma u direktnom sukobu s ženskim oslobođenjem.

Ženski marševi protiv Trampove administracije održani 21. januara širom Amerike okupili su skoro tri miliona učesnica i učesnika. Drugim rečima, dogodio se najmasovniji protest u skorijoj istoriji Sjedinjenih Američkih Država. Ovo je, kao i marš protiv ekstremno restriktivnog zakona o abortusu u Poljskoj, još jedan milionski protest koji su inicirale i organizovale žene, a koji je naišao na ogromnu internacionalnu podršku i solidarnost, pa je tako i u Beogradu organizovan Ženski marš protiv fašizma. Zajednički imenilac svih pomenutih protesta jeste borba protiv državnog nasilja nad ženskim (pre svega reproduktivnim) pravima. 

Razloga za nadu ima: nasuprot militarističkom, konzervativnom i nacionalističkom kursu svetskih elita oličenih u Trampu, Putinu, Erdoganu, stoji masovna pobuna žena koje, poput istaknute borkinje za prava žena i crnaca Anđele Dejvis na Ženskom maršu u Vašingtonu, pozivaju na otpor džentrifikaciji, otpor onima koji profitiraju od ogromnih hipoteka, otpor privatizovanju zdravstvene zaštite, otpor napadima na migrante i muslimane, otpor institucionalnom i privatnom nasilju nad ženama, trans osobama, osobama sa posebnim potrebama. U sličnom duhu, na protestu u Beogradu konstatovano je da živimo u zemlji „u kojoj desetine hiljada ljudi živi u siromaštvu, u kojoj su oni koji rade poniženi i eksploatisani, gde se hiljade izbeglica smrzava na ulicama, dok je rasizam prema Romima jako izražen“, te pozvano na otpor „desnoj politici koja svuda u svetu najpre napada ženska, a potom i prava svih drugih grupa sa manje moći“.

Ujedinjenje svih borbi koje su ovde pomenute jeste primarno obećanje intersekcionalnog feminizma, što podrazumeva istovremeno suprotstavljanje ratu, siromaštvu, rodnoj, seksualnoj, rasnoj i etničkoj diskriminaciji, jer svi ovi oblici nasilja, socijalne deprivacije i diskriminacije ne mogu se posmatrati odvojeno ili nezavisno u odnosu na patrijarhalno i kapitalističko društveno uređenje.

Liberalno-individualistička ideologija jeste ideologija uspona tržišne ekonomije, dok su periodi njenog krahiranja kao faktora socijalne kohezije povoljni za rast pseudokolektivističkih, desničarskih opcija. Solidarnost i kolektivizam koje desnica pokušava da upiše u nacionalističke, etatističke i religiozne sentimente koje raspiruje zapravo je međusobna „solidarnost“ društvenih grupa sa više moći protiv strukturno ugroženijih – patrijarhalne porodice protiv reproduktivnih i seksualnih sloboda, belog stanovništva protiv tamnoputih migranata. 

Kapitalizmu su „porodične vrednosti“ neophodne radi besplatne reprodukcije, te je dihotomija u kojoj je žena vezana za sferu reprodukcije, koja, pored one bazično biološke − rađanja, podrazumeva i neplaćenu brigu o deci i domaćinstvu, a muškarac za proizvodnu sferu, prećutna klauzula kapitalističkog „društvenog ugovora“. Za kapitalizam u tako dubokoj krizi kakva je ova sadašnja, koji podrazumeva ukidanje najosnovnijih oblika socijalne zaštite, te gotovo beskonačno srozavanje minimalne cene rada (tako u Americi koju Tramp pokušava da „ponovo učini velikom” sve je učestalija pojava zaposlenih beskućnika, čiji minimalac jeste dovoljan za preživljavanje ali ne i za troškove stanovanja), kontrola porodice kao vaspitne i reproduktivne „ćelije društva“ jeste prvorazredno pitanje opstanka. Otuda i tolika potreba za kontrolom ženskih tela, koja se, pre svega, ogleda u agresivnim kampanjama ili zakonskim inicijativama za zabranu abortusa, od Amerike i Rusije, preko Poljske, do Srbije.

Predsednik Amerike koji se javno hvali „hvatanjem žena za pičku“ ne označava početak neke „Trampove ere“ i kraj političkih sistema kakve poznajemo, kako izveštavaju nacionalistički i prokapitalistički mediji, već predstavlja gorući simptom zaoštravanja protivrečnosti unutar postojećeg sistema. Dalje, do koje mere jačanje nacionalističkih, patrijarhalnih i klerikalnih diskursa sa ciljem očuvanja postojećeg poretka ide, vidi se i u zakonu koji je prošao prvi krug glasanja u Ruskoj dumi – reč je o legalizaiji fizičkog nasilja nad ženama.

Kontrola ženskog tela osnovna je pretpostavka svakog nacionalističkog i imperijalnog diskursa – žensko telo se najpre brani od imaginarnih neprijatelja (drugih naroda, migranata), a zatim instrumentalizuje za rađanje radi demografske obnove, do koje treba da dođe nakon novih osvajanja tj. povratka izmaštane izgubljene veličine. Tramp, Erdogan, Putin, Vučić reprezenti su ovakve politike, u čemu leži odgovor na pitanje koje su dežurni desničarski dušebrižnici postavili povodom Ženskog marša u Beogradu – zašto bi žene u Srbiji protestovale protiv Trampa. Odgovor na to pitanje je jasan – Tramp je deo globalnog desničarskog talasa na čijem udaru su žene prve, te je očekivano da će pružati otpor.

U nacionalističkom diskursu žensko telo, odnosno kontrola reproduktivnih izbora, jeste metonimija za sva ona nepoželjna tela, tj. ljude – lezbejke, gejeve, izbeglice, trans osobe, Albance, Rome. Nema ničeg antisistemskog u desničarskom „kolektivizmu“, kako bi to voleli Putinovi i Trampovi obožavaoci, balkanski klovnovi poput Malagurskog i Pernara. Metaforom radikalne feministkinje Odri Lord može se dočarati domet desničarske ekskluzivističke „alternative“ – Gospodarev alat nikada neće sruštiti gospodarevu kuću. Rešenje, kako to pokazuju protesti u Americi i Poljskoj, leži u feminističkoj i levičarskoj politici.

Masovnost ovih protesta pobija apokaliptičnu tezu da nakon sloma liberalizma i politika centra nužno mora doći do apsolutnog trijumfa ekstremne desnice. No, ne smemo se zavaravati da su svi učesnici protesta podjednako progresivnih stavova – mnogi samo spontano reaguju na vruhac izopačenosti sistema, koju podjednako oličavaju i Tramp i zakonska uredba da se fetusi nakon spontanog pobačaja sahranjuju. Ali upravo zahvaljujući procepu između liberalnog centra i tradicionalističke desnice levica ima prostor da kanališe masovno osećanje gneva i otpora.

Pročitano 2007 puta

Ostavi komentar

Polja obeležena zvezdicom je obavezno popuniti. Po potrebi možete koristiti i bazične HTML kodove. Komentari se moderišu tako da neće biti odmah dostupni. Desničarske komentare ni ne objavljujemo. Ovo je platforma za diskusiju i organizovanje levice, tako da apelujemo na drugarski ton u diskusijama.

Prijavi se na mejling listu

Društvo POLITIKA i ekonomija

Radnička borba

Iz arhive - Sindikalni pokret u Srbiji danas: Šta nam je činiti?

Odlučili smo da objavimo ovaj članak iz naše arhive - tačnije iz prva dva broja našeg lista Solidarnost objavljene r...

Imperijalizam

Haos u Makedoniji: ima li nade za rešenje?

Vladimir Unkovski-Korica analizira skorašnja događanja u Makedoniji – napad u parlamentu, njegovu pozadinu i put izl...

Radnička borba u Evropi

Šta nećete pročitati u vestima o izborima u Francuskoj

Kako tumačiti rezultate predsedničkih izbora u Francuskoj i šta to znači za radikalnu levicu širom Evrope?

POKRET Teorija i istorija

Istorija

Toni Klif ili Kako je marksizam spašen od Hladnog rata

Pored istorijskog značaja Oktobarske revolucije čiju stogodišnjicu obeležavamo ove godine, na današnji dan se navrš...

Istorija

Put ka revolucionarnoj 1917. godini

U drugom delu feljtona o stogodišnjici Oktobra Šon Ledvit piše o tome na koji su način revolucionarni događaji iz 1905. ...

Istorija

1905: Uvod u Revoluciju

Povodom stogodišnjice Ruske revolucije, započinjemo s novim feljtonom. Svakog četvrtka objavljivaćemo prevode teksto...

Nauka, kultura i umetnost

Marks21 | Solidarnost 2017. Podstičemo preuzimanje i korišćenje materijala koji se nalazi na sajtu, osim u komercijalne svrhe.