Izveštaji sa radničkih borbi u Španiji, Portugalu, Italiji…
Evropski sindikalni dan akcije: Rastući talas
Oko stotinu hiljada radnika iz raznih krajeva Evrope prošetalo je 29. septembra Briselom, u okviru dana akcije protiv mera štednje koji je organizovala Evropska konfederacija sindikata.
Član delegacije britanskog Nacionalnog sindikata nastavnika, Nik Grant, izjavio je: „Radnice i radnici iz 20 različitih zemalja su zajedno šetali; rumunskim policajcima koji nisu dobili plate mesecima pridružili su se nastavnici i naftni radnici. Sindikat Solidarnost je sa drugim poljskim sindikatima bio na čelu kolone, zajedno sa CGT i CFDT, ogromnim sindikalnim federacijama iz Francuske.“
Dogodilo se i više manjih štrajkova širom Evrope. U Portugalu je, prema rečima sindikata, 50,000 ljudi protestovalo u Lisabonu, a 20,000 u Portu, nakon što je vlada objavila nove mere štednje – sve sa smanjenjem plata u javnom sektoru i podizanjem PDV-a na 23 procenta.
Španija: Gazde u strahu od generalnog štrajka
Piše Hesus Kastiljo iz Andaluzijskog radničkog sindikata i socijalističke grupe En luča
Generalni štrajk krajem septembra, čije su razmere i žestina iznenadile i državu i kapitaliste, pa i mnoge na levici, uspeo je da parališe Španiju. Prema rečima sindikata, štrajku se pridružilo preko 70 procenata radnika, a na velikim radnim mestima i do 85 procenata. Potrošnja električne energije bila je na nivou potrošnje vikendom, dok je putni saobraćaj opao na polovinu prometa običnog radnog dana.
Od ranih jutarnjih sati hiljade radnika se pridružilo kolonama koje su se prostirale svakim gradom i uspevale su da ubede druge radnike da ne odu na posao. U Barseloni, štrajkači su se okupili ispred velike banke u centru grada, okupirali je i okitili velikim transparentima usmerenim protiv kapitalizma.
Policija je napala mnoge kolone, što je dovelo do nereda, a u Getafeu, gradu u blizini Madrida, čak su ispaljivali i hice upozorenja bojevom municijom. Uprkos provokacijama, radnici su oko podneva krenuli na ulice.
Oko milion i po radnika je demonstriralo, a mnogi su uzvikivali „Neka kapitalisti plate za krizu!“ Čak je i u manjim gradovima poput Ovijeda i Saragose oko sto hiljada ljudi izašlo na ulice.
Godinama unazad veći sindikati su zauzimali pomirljiv stav prema socijal-demokratskoj vladi Hose Luisa Zapatera – i borba je u Španiji bila na niskom nivou. Međutim, uprkos Zapaterovim tvrdnjama da „radnici neće platiti za krizu“, njegova vlada je od maja napravila zaokret u smeru seče budžeta.
Ušla je u savez sa međunarodnim investitorima koji su zahtevali manje plate i velika smanjenja javne potrošnje kako bi ekonomija postala „kompetitivnija“. U Španiji je trenutno nezaposleno pet miliona ljudi, što je najviše u Evropi; bez obzira na to, vlada je donela novi zakon o radu koji poslodavcima omogućava da lakše otpuštaju radnike.
Budimo spremni
Mnogi su mislili da štrajk neće uspeti zato što su sindikati izgubili kredibilitet višegodišnjim „socijalnim paktom“. Svakako, sindikalna kampanja je loše otpočela nakon što su generalni štrajk odložili za nakon leta, dajući vladi vremena na pretek da se pripremi.
Međutim, malo pred akciju, dva glavna sindikalna saveza su se bacila na posao. Oko 16,000 prodavaca iz svih krajeva zemlje sastalo se u Madridu – ubrzo su svi veći gradovi bili preplavljeni posterima i lecima koji su pozivali na štrajk. Aktivisti radikalne levice su organizovali štrajkačke zborove po opštinama Barselone i Sevilje.
Uspeh štrajka pritiska vladu i uvećava samopouzdanje radnika, a može se desiti i da se dogodi još štrajkova u raznim firmama. Svesna ovoga, vlada se trudi da onemogući drugi generalni štrajk – moguće je da će odustati od nekih neoliberalnih napada, što je znak snage koju radnici imaju kada se ujedine.
Italijanski radnici zahtevaju: „Štrajk, štrajk, štrajk!“
Milion radnika je 16. oktobra prošetalo ulicama Rima u znak protesta protiv planova italijanskog ministra finansija Đulija Tremontija za smanjenje budžetskog deficita, kojim pokušava da progura seču budžeta u iznosu od 22 milijarde evra – ali se suočava sa velikim otporom. Ovaj protest je bitan korak, naročito u svetlu napada države i krupnog kapitala na italijansku radničku klasu.
Sindikat metalaca FIOM je sazvao protest, dok je vođa FIOM-a Mauricio Landini žestoko napao vladinu ekonomsku politiku, usredsredivši se na pretnje otpuštanjem hiljade radnika automobilske kompanije FIAT. Pod pritiskom radničkih uzvika „Štrajk, štrajk, štrajk!“, Landini je izjavio: „Moramo nastaviti ovu borbu, a da bismo to učinili moramo da isplaniramo generalni štrajk.“
Radnike i studente je na demonstracije dovezlo sedam zakupljenih vozova i 70 autobusa. Sindikat CGIL je takođe podržao protest, a njihov predsednik je govorio na bini.
Do sada su podele u radničkom pokretu ugrožavale jedinstvo. Druga dva sindikata koji predstavljaju radnike FIAT-a su potpisali dogovor i prihvatili nove uslove, čime su ostavili FIOM izolovanim u borbi. Ovaj protest bi trebalo da bude početak jedinstvenije borbe protiv seče budžeta.
Saradnja sindikata u Portugalu
Sindikati UGT i CGT, koji okupljaju preko 1.2 miliona radnica i radnika, pozvali su na generalni štrajk zakazan za 24. novembar. Ovo je tek drugi put u istoriji da ova dva sindikata sarađuju na ovaj način – prvi put desio se još 1988. godine. Pokret se u Portugalu suočava sa sečom plata u javnom sektoru od 5 procenata, porastom PDV-a na 23 procenta i zamrzavanjem penzija.