Jučerašnji protest protiv Beograda na vodi izveo je na ulice do sada najveći broj ljudi. Procene su između 20.000 i 25.000 ljudi. Šetali smo od Gradske skupštine do zgrade vlade, koja je ovog puta bila meta sada već tradicionalnog zasipanja toalet papirom. Pritisak desnice i „apolitičnih građana“ da se sa protesta u što većoj meri isključe ideje levice ovog puta kao da je urodio plodom. Umesto poziva na borbu protiv kapitalizma, sa govornice smo sada mogli čuti izlizana jadikovanja o tome kako je Vučić svojevremeno prelepljivao table sa natpisom Bulevar Zorana Đinđića imenom ratnog zločinca Mladića (zanemarivši, naravno, heroine i heroje AVNOJ-a koji su oslobodili jugoslovenske zemlje od nacističke okupacije i čiji je bulevar vlast DS-a prvobitno „prelepila“ imenom svog idola našeg sunovrata). Kao da AV nije uistinu najdosledniji nastavljač politike ZĐ – evroatlantske integracije po svaku cenu, po cenu radnih mesta, radnih i građanskih prava, životnog standarda, budućnosti mladih i golog opstanka starih; praćene slepom verom u to da će u Srbiju doći stranoinvestitorske mesije koje će nas konačno izvesti iz bede. Protiv novog vladinog privatizacionog dila sa nekim od tih mesija Beograđanke i Beograđani već nedeljama sve masovnije izlaze na ulice. Šetnje nisu rešile stvar ni 96/97, pa neće ni sada. Svaki režim može da istrpi nekoliko sati blokade saobraćaja. Potreban nam je snažniji pritisak. U diskusijama koje se proteklih nedelja razvijaju, mnogi su spominjali potrebu za okupacijom nekog javnog prostora i za povezivanjem sa organizovanom radničkom klasom koja konstantno trpi napade države i poslodavaca. I koja jedina ima snagu da masovnim štrajkom dovede opstanak sistema u pitanje. Nije to promaklo ni Informeru, koji je najvažnije od tih argumenata fino sistematizovao i, doduše, predstavio kao tajni plan zapadnih ambasada da sruše… svog čoveka. Utoliko smo za jučerašnji protest odštampali poseban letak koji sadrži tih šest tačaka, uz kratak komentar. Potrebna nam je masovnost i potrebna nam je radikalizacija. Potrebno nam je da povežemo sve srodne borbe, širom zemlje. Pridružite nam se u tom naporu!
SNS-ov bilten Informer je u svom broju od srede našu i brojne druge organizacije optužio da učestvovanjem u protestima protiv Beograda na vodi pokušavamo da ubijemo Aleksandra Vučića. Da stvar bude bizarnija, u tom poduhvatu finansiraju nas ni manje ni više nego Evropska unija i SAD, dve snage koje smatramo najodgovornijima za katastrofalno stanje u kom se ne samo Srbija, već i ostatak Balkana već decenijama nalaze. One kojima je ovaj, kao i svi prethodni režimi, direktno odgovoran. Ovaj pokušaj zastrašivanja figurom stranog plaćenika je nešto što smo već viđali svaki put kada je neki pokret zapretio vladajućem režimu. Danas imamo posla sa režimom koji brani kapitaliste koji svoje radnice i radnike teraju da nose pelene na poslu, samo kako se ne bi od dolaska u Srbiju odvratili neki novi nepostojeći strani investitori. Kopajući po brojnim diskusijama koje su se u međuvremenu odvijale na Fejsbuku, Informer je sistematizovao prilično solidan Plan za širenje građanskih protesta, koji sadrži famoznih Šest tačaka radikalizacije. Hvala im na ovoj sistematizaciji, koju prenosimo u celosti, kao nešto o čemu bismo voleli da zajedno razmišljamo, diskutujemo i vidimo šta ćemo i kako ćemo dalje.
- Privlačenje radničke klase: Projekat Beograd na vodi treba da bude predstavljen kao loša privatizacija i otimanje javnog dobra kako bi se nezadovoljni radnici firmi u stečaju pridružili protestima.
- Jačanje socijalnog karaktera: Organizovati i ujediniti proteste prisustvom radnika i sindikata, sa ciljem da se prikaže kako nijedna vlada od 2000. nije bila sposobna. Ključni elementi: privatizacija, direktne strane investicije, korupcija najvišeg nivoa vlasti i osiromašenje građana.
- Podrška studenata u Beogradu: Povezivanje borbe protiv korupcije sa radničkom klasnom borbom i protivljenjem studenata protiv predloga novog Zakona o visokom obrazovanju.
- Radikalizacija protesta: Građanski protesti treba da predstavljaju pretnju, da iskažu bes građana koji će vlast naterati na popuštanje. Masovnost protesta neće uticati na efektivnost ako ne bude bilo radikalizacije.
- Odbrana javnog dobra kroz okupaciju javnog dobra: Zauzimanje lokacije od javnog značaja (trga, gradilišta, institucije) ili blokiranje saobraćaja jer bi to privuklo podršku mladih.
- Apolitičnost i odgovornost: Bez obzira na prisustvo političara, protesti moraju da zadrže socijalni karakter. Opozicija ne može da vodi građane i radnike.
Sve bismo ovo mogli da potpišemo, uz opasku da to što ne pristajemo na vođstvo etabliranih političara, nikako ne znači da zahtevamo da protesti budu apolitični. Naprotiv! Nama je potrebna još veća, još jasnija politizacija, koja će levičarsku ideju o našem gradu kao javnom dobru svih nas, a ne prćiji za sticanje profita korporacija (domaćih i stranih) i ekskluzivnom životnom prostoru za bogataše; ideju da nam je potrebna ujedinjena borba svih onih koji su pogođeni neoliberalnim reformama, privatizacijama i merama štednje; sve koji su svakodnevno eksploatisani i potlačeni u ovom društvu vremenom pretvoriti u masovnu levičarsku organizaciju sposobnu da kao deo pobunjenog pokreta spreči ne samo Beograd na vodi, već i katastrofalnu nezaposlenost, propadanje kvaliteta i dostupnosti zdravstva i obrazovanja, represije i opresije nad manjinama i da izgradi prijateljske odnose prvenstveno sa drugim pobunjenim pokretima u regionu. Pokreti menjaju svet, a ne partije i njihovi lideri. Pridružite nam se u toj borbi, imamo priliku da napravimo nešto zaista novo!