Režim Aleksandra Vučića je u proteklih 24 sata pokazao novi nivo spremnosti da laže i obmanjuje javnost, direktnim napadom na Marks21, Levi samit Srbije i seriju drugih sindikalnih i građanskih inicijativa koje su učestvovale u protestima protiv rušenja objekata u „Savamali“. Ovakav razvoj pokazuje da režim zapada u paniku. I u panici će praviti greške.
Režimski mediji, Informer i TV Pink, glavni medijski arsenal režima, otvorili su paljbu na levicu, kao jedinu principijelnu opoziciju režimu. Ovo dolazi nakon serije napada na glavne organizatore protesta protiv rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici.
Levicu, na prvom mestu Marks21 i koaliciju čije smo članica, Levi samit Srbije, napali su iznoseći potpuno neistinitu tvrdnju da nas finansiraju Evropska unija i Sjedinjene Američke Države. Glavni i odgovorni urednik Informera, Dragan J. Vučićević, kao konspiratore naveo je i organizaciju ASI i, protivno sudskoj presudi, izjavio da je pre nekoliko godina ta grupa pokušala da „spali grčku ambasadu“. ASI, pritom, ne učestvuje u protestima inicijative Ne da(vi)mo Beograd.
U današnjem glavnom članku Informera moglo se pročitati i to da su u levicu ubrojane organizacije poput Libeka (desničarska organizacija bliska Saši Raduloviću) i Moja inicijativa (liberalni NVO blizak Inicijativi mladih za ljudska prava). Ove dve organizacije do sada su se pojavljivale na protestima, a neki od njihovih pripadnika u međuvremenu su agitovali da se iz njih izbaci „levičarenje“ i da se na neki način onemogući vidno prisustvo levice. One su ujedno i jedine u nabrojanoj skupini koje ne pripadaju levici i koje se, kao registrovani NVO-ovi, finansiraju iz zapadnih fondova i zastupaju ideje evro(atlantskih) integracija.
Da je bilo kakva veza između levičarskih organizacija i njih apsolutna besmislica može se videti iz svih naših aktivnosti i članaka koje objavljujemo. Mi se otvoreno protivimo ulasku Srbije u Evropsku uniju i NATO.
Vlast nas napada jer je istina sasvim suprotna. Upravo je režim taj koji je u šaci zapadnog krupnog kapitala. Zbog toga i napada one snage koje se protive MMF-u, dužničkoj ekonomiji, privatizaciji, budžetskoj štednji i napadima na radnička i građanska prava, koje su sprovodili „žuti“ koliko i sada Vučić.
U našoj poruci prepoznali su najveću pretnju režimu koji služi tim interesima: da protesti povodom Savamale ne smeju da ostanu na nivou usko građanskih protesta u glavnom gradu, već da moraju prerasti u socijalne i radikalne proteste, koji uvlače sve slojeve naroda pogođene privatizacijom i budžetskom štednjom – radništvo, studentkinje i studente i nezaposlenu omladinu.
Režim besramno laže o nama, jer misli da će na taj način uspeti da skrene pažnju žrtava „tranzicije“ na navodnu konspiraciju stranih sila protiv voljenog premijera. A šta smo u proteklih nekoliko dana o saznali premijeru od njega samog? Da je lagao povodom Savamale!
Vučićeva strategija obmane
Priznanjem onoga što smo već znali – da gradska vlast stoji iza „slučaja Savamala“ – Aleksandar Vučić nam nudi novu obmanu. On sam nas, naravno, nije spominjao. Taj prljavi posao ostavio je svojoj žutoj štampi.
Naprotiv, Vučić se koncentrisao na druge stvari. On celu aferu pokušava da svede na legalnost čina rušenja nekoliko objekata. Vučić je uvek naglašavao da smatra da je možda napravljena greška u proceduri, ali da je postupak u suštini ispravan. Pritom, odbija da prizna da je bilo ikakvog kidnapovanja i vezivanja građana, od kojih je jedan u nerazjašnjenim okolnostima desetak dana kasnije i preminuo.
Juče je to još jednom ponovio: „Siguran sam da su hteli da očiste taj prostor od ucenjivača, polukriminalaca ili čistih kriminalaca koji su ga zloupotrebljavali za svoju zaradu.“ Štaviše, izjavio je da je Siniša Mali gradonačelnik koji je „najviše uradio za Beograd“, te da ni „katastrofalni događaji u Savamali“ neće promeniti njegovo mišljenje.
Na ovaj način Vučić daje do znanja da smatra da je napravljena greška, ali greška koju on, kao vrhovni arbitar, ne smatra velikom. Dalje, on ipak nudi Sinišu Malog kao mogućeg krivca, koji bi u nekoj budućnosti mogao da postane žrtveni jarac, ukoliko režim proceni da previše gubi na popularnosti zbog određenih skandala. Vučić bi po svaku cenu da izbegne eskalaciju protesta oko Savamale i stoga u perspektivi nudi parče mesa u zamenu za tišinu medija i stanovništva.
Slučaj „Helikopter“
Ovakav metod već smo videli pre malo više od godinu dana u slučaju „Helikopter“. Bratislav Gašić, tadašnji ministar odbrane, tada nije podneo ostavku, uprkos činjenici da je bilo jasno da je primorao pilota da sleti po nevremenu, samo radi lične koristi koju je hteo da dobije transportovanjem jedne ugrožene bebe do bolnice. Gašić je ipak pušten niz vodu skoro godinu dana kasnije, nakon seksističke uvrede novinarke.
Ne treba da nas čudi to što ovakvi „skandali“ ne koštaju premijera. Ukoliko se mediji i nevladin sektor zadovoljavaju „otkrivanjem“ nesposobnosti vlasti, javni pritisak polako splašnjava. U slučaju Savamale, režim pokušava da kritičarima uzvrati tako što će priznati manju grešku, ali ujedno i postaviti šire pitanje: zar je realno da se stvara ovolika buka oko nekih neregularnih objekata u Beogradu? Zar nisu prethodne vlasti pravile još veće greške?
Svi na ulice 11. juna!
Problem je upravo u tome što se ne radi prvenstveno ni o protivpravnom činu gradskih vlasti, ni o nekim neregularnim objektima. Režim naravno laže, ali laže u pokušaju da prikrije još veće istine. Radi se o projektu vlasti da privatizuju javni prostor, kao što su privatizovali razne fabrike i preduzeća, sa rezultatima koji će tek biti pogubni po običan narod.
Privatizacija privrede dovela je do nezaposlenosti i kraha proizvodnog sektora. Srbija se sada održava samo putem zaduživanja. Privatizacija javnog prostora izbaciće običnog čoveka i iz centra grada, koji će dati na poklon novopečenim bogatašima i stranim korporacijama.
Možda „Beograd na vodi“ nikada neće nastati u formi u kojoj je zamišljen, ali će svakako dovesti do džentrifikacije centra grada. U njemu će život biti sve skuplji za svakog ko nije bogataš ili strana korporacija. Bezbroj kulturnih i zabavnih dešavanja biće nam van domašaja. I to nije sve. To će uticati i na šira pitanja. Svima koji žive van grada biće još teže da stignu na posao, jer se mnoge linije gradskog prevoza izmeštaju ili ukidaju, kako ne bi smetale ovom velikom projektu režima.
Zato pozivamo javnost da ne bude poljuljana lažima režima koji je u čvrstom stisku Evropske unije i SAD – koji ne samo da protivpravno vrši represiju, ruši zgrade i širi laži, već sluša diktat MMF-a i, ne birajući žrtve, juri za evroatlantskim integracijama – nego da mu stane na put. Izađimo 11. juna u još većem broju nego do sada. Pokažimo da nam nisu dovoljna ni iznuđena priznanja greške ni ostavke, već da želimo da zaustavimo privatizaciju javnog dobra. Novi Sad, Niš i Beograd se bude. Pokrenimo nešto zaista novo u Srbiji.