Privatizacija javnog prostora se nastavlja. Juče je organizovan socijalni protest solidarnosti u okolini Savamale. Prenosimo izveštaj sa akcije.
Jučerašnji pokušaj iseljenja šestočlane porodice Timotijević iz kuće u naselju Bara Venecija i rušenja njihove kuće sprečen je zahvaljujući akciji inicijative Ne davimo Beograd i solidarnosti sugrađana. Ovo je poslednja porodica u okolini Savamale koju neoliberalna Vlada Srbije pokušava da izbaci na ulicu, kako bi napravila prostor silama krupnog kapitala za izgradnju i širenje projekta „Beograd na vodi“.
Sigurno se mnogi, koji su bar malo upoznati sa slučajem, pitaju zašto Ivan Timotijević odbija da potpiše ugovor u kome mu se nudi da u zamenu za kuću (za koju je još 2003. podneo zahtev za legalizaciju) dobije jedan veći ili dva manja stana u Beogradu. To smo ga i mi pitali i evo sta nam je odgovorio. Naime, ne radi se o tome da se njemu ne sviđaju stanovi koje mu nude, niti lično ima bilo kakvih zamerki na kvalitet stanova, već je pitanje više pravnog karaktera. Porodici Timotijević je ponuđen privremeni boravak u stanu, s tim što će se tek nakon suđenja znati da li porodica može da ostane u tom stanu ili će biti prinudno iseljeni i iz njega, u kom slučaju bi cela porodica završila na ulici.
Uzimajuću u obzir da je i sam premijer Vučić na pitanja u vezi ilegalnog rušenjem objekata u Savamali izjavio da je jedini problem bio taj što je rušenje obavljeno u toku noći, a ne preko dana, i to da do danas niko nije odgovarao za ovaj zločin, ishod presude koja će uslediti porodici Timotijević možemo samo pretpostaviti.
Kao što je pomenuto na početku izveštaja, jučerašnji protest u cilju odbrane porodice Timotijević i sprečavanja rušenja njihove kuće (što je bilo zakazano za 11 časova) organizovala je inicijativa Ne davimo Beograd, koju su podržali Marks21, Levi samit Srbije i drugi sugrađani. Na protestu je bilo pedesetak ljudi, što se ovog puta ispostavilo kao dovoljan broj da se rušenje odloži. Međutim, pitanje je da li ćemo i sledeći put uspeti da odbranimo malog čoveka od velikih kapitalističkih zveri ukoliko se ne pojavimo u većem broju. Stoga, apelujemo na sve sugrađane i sugrađanke da se uključe u borbu i stanu u zaštitu ljudskih prava, jer bez zajedničkog napora i solidarnosti nemamo mnogo šanse za svetlu budućnost.
Ono što je važno razumeti jeste da apolitičnost nije odgovor – apolitičnost je put u propast. Biti apolitičan znači biti saglasan sa diktaturom koju svakodnevno sprovodi neoliberalna aparatura državnog vrha. Juče je pomoć bila potrebna porodici Timotijević. Sutra se bilo ko od nas može naći u sličnoj situaciji. Zato ustanimo složno protiv zajedničkog neprijatelja! Solidarno do pobede!