Smatramo da je u političkim borbama ključno, pored analiza, čuti i glasove što većeg broja ljudi koji u tim borbama učestvuju – glasove koji prenose sirove emocije i neprocesuirane utiske koje nužno ima svako ko izađe na ulicu da se bori za ono što smatra ispravnim. U tom cilju, otpočeli smo sa nizom članaka pod naslovom „Borba iz ličnog ugla“ u kojima ćemo objavljivati tekstove svih zainteresovanih simpatizera i simpatizerki koji imaju potrebu i želju da svoje utiske sa uličnih, industrijskih ili drugih borbi podele u cilju motivisanja i ohrabrivanja drugih ljudi širom Srbije i Balkana na zajedničku borbu za pravednije društvo.
U ovom tekstu pročitaćete kritiku koju Sonja Sajzor, jedna od vodećih trans aktivistkinja u Srbiji, iznosi na račun organizatora Parade ponosa u Beogradu. Tekst je originalno objavljen na Sonjinom fejsbuk profilu u vidu statusa, prenosimo ga nakon autorkine dorade i sa njenom punom saglasnošću.
Ako želite da se vaše misli i utisci o borbama u kojima učestvuju čuju šire, šaljite nam svoje izveštaje iz ličnog ugla na [email protected] ili u inboks naše Fejsbuk stranice.
Užasno sam besna na organizatore Parade ponosa. Razmišljam danima da li ovo da napišem. Zapravo razmišljam godinama. Ne želim da kažem nešto u izlivu besa i zato pišem par dana nakon Parade, hladne glave. Uzdržavam se godinama, iskreno, samo zato što nisam htela da se nerviram, ali mi je prekipelo. Bahati ljudi čine veliku nepravdu prema vama i umislili su da niko ne može da ih zbaci sa vrha, a to je uvek loše.
Za Bobana Stojanovića i Adama Puškara su trans ljudi samo bezvredna govna. Sarađujem sa njima 5 godina i izašla sam im u susret nebroj puta. Svaki put su me tretirali kao najobičnije bezvredno smrdljivo govno malo.
Fotografisala sam se za njihov Queeria kalendar 2011. i 2012. godine. Oba puta su mi pogrešili ime. Ne ono kad slučajno preskočiš slovo ili napišeš slično prezime jer si slučajno pročitao pogrešno u žurbi. Ne, ne. Oni su 2011e izmislili neki nepostojeći kao fancy spelling za moje ime (!!?), a 2012e nakon što sam se autovala kao trans i počela da se predstavljam kao Sonja Sajzor, zamolila sam ih da me tako i potpišu (pogotovo jer smo se prethodne godine gotovo posvađali jer su mi pogrešili ime). Rekli su tačno tri puta da će me potpisati kao Sonja Sajzor. Potpisali su me starim, muškim imenom…
Nikada mi se nisu izvinili i izignorisali su me.
Trebalo je da vodim neki show program za Pride week 2014. Rekla sam Bobanu da me nazove sutradan (u utorak) u 11 ujutro da se dogovorimo kako bih mogla da smislim kostim, uvežbam govor i uzmem slobodan dan u Dragstoru, gde sam tada šankerisala. Boban me je nazvao u petak u 6 popodne da dođem to veče u 8. No, to su sve nebitni mali bezobrazluci u poređenju sa sranjima koja su usledila koja su bila baš, baš hevi.
Prošle godine trans organizacija Egal je organizovala trans paradu u protest Bobanovoj i Adamovoj paradi, zbog ignorisanja trans populacije. Iz nekog razloga, iznenada, Boban i Adam su se potrudili da budem prisutna i najavljena na skoro svakom danu Pride weeka, eto da se zna da je najpoznatija trans osoba prisutna na njihovoj manifestaciji. Došla sam da puštam muziku u Zavodu. Četiri DJ-a, ja poslednja u redu. Većina ljudi je došlo zbog mene. Jedno pedesetak. Kada sam došla na red nakon par sati, uopšte nisu imali kabl da povežu moj laptop sa pojačalom. Rekli su mi da puštam muziku sa jutjuba ako hoću (!!).. Pitala sam gde su organizatori. Rekli su mi da su se napili i otišli kući. U lokal je ušlo par sumnjivih tipova koji su očito došli da traže nevolju, koji su počeli da maltretiraju mene i moje fanove pitanjima ”Da li voliš da se karaš u guzu” i slično. Izletela sam napolje i pobegla u taksi. Moji fanovi su bili užasno besni na mene jer su bili ”ispaljeni’. Danas, posledice trpim ja. Od tih pedesetak ljudi koji su došli to veče, jedno 40 više nikada nisu došli ni na jednu moju svirku.
Iste godine Boban i Adam su angažovali Milana Josipovića, modnog fotografa da uradi spot za Paradu ponosa. Josipović je uradio crno-beli modni spot sa dve tužne devojke i dva tužna momka koji depresivno poziraju. Iskritikovala sam ih, konstruktivno, rekavši da su 60ih godina (a i dan danas širom sveta) trans žene i feminizirani muškarci bili zakonski gonjeni jer ruše ideju mačizma i da Parada treba da bude poziv na solidarnost sa žrtvama nasilja tako što se grli sve što je šareno, feminizirano i ekstravagantno. Gospodin Milan Josipović me je pitao da li možda želim i neko pušenje u spotu i izvređao me najužasnijim prostačkim uvredama, na račun trans identiteta. Organizatori Parade se nikada nisu javno distancirali od njega. Spot je i dalje dostupan na jutjubu. Rekli su mi da je spot tužan zato što nisu želeli da inspirišu LGBTI+ ljude da budu slobodni nego da izazovu sažaljenje u strejt ljudima da nas ostave na miru. Rekla sam im da će LGBTI+ identitet postati prihvaćen samo ukoliko mi svojim prisustvom to učinimo normalnim, a ne ukoliko se strejt ljudi sažale da nas ostave na miru. Rekla sam im je njihova ideja diskriminišuća jer propagira ideju da strejt ljudi postavljaju standard šta je normalno, a ne mi. Nije ih zanimalo šta imam da kažem. Izignorisali su me.
Tokom Prajd weeka me je pratila ekipa švedske televizije jer su snimali dokumantarac. Kada je dokumentarac izašao nisam bila zadovoljna jer je u njemu bila scena u kojoj se video broj moje zgrade i ime salona za lepotu preko puta, koji je bilo ko mogao da izgugla i dođe do moje adrese. Boban i Adam su podelili na stranici svoje parade link za dokumentarac. Usledili su komentari koji su pozivali na moj linč i pretili mi ubistvom jer su prepoznali ulicu. Zamolila sam Adama Puškara da obriše link. Rekao mi je da razumeju da mi je bezbednost ugrožena, ali ( ALI ) da ne mogu da obrišu link, da mogu samo da skinu tag, obrišu preteće komentare i predlože mi ako mi neko bude pretio da će doći da me ubije, da slažem da se tu samo snimalo i da ne živim tu.
Bila sam šokirana odgovorom.
Radila sam u NVO. Znam kako projekti prolaze. Što je teže stanje LGBT osoba u zemlji, lakše je naći donatore. Ovaj dokumentarac je bio urađen da izgleda baš patetično, da izgleda kao da smo baš, baš progonjenii. Sa takvim ”primerom” crno na belo, oni mogu da dobiju mnogo bolje donacije. Blokirala sam ih jer mi se smučilo da gledam njihove alave face na zimovanju, znajući da kako su preko mene i ostalih LGBT ljudi zaradili te pare. Nisam mogla da gledam njihova ogavna lica od besa.
Videla sam ih ove godine na Prajd weeku. Naravno, nisam im se javljala. Gospodin Stojanović mi je prišao sa ”Kaže se dobro veće”, kao da mu se ne javljam zato što sam ja nekulturna, a ne zato što je ispao smrad prema meni.
U četvrtak u 12 časova su organizovali razgovor sa trans populacijom povodom problematike izdavanja dokumenata trans osobama. Jedan trans aktivista za mikrofonom, jedna trans aktivistkinja i četiri cis aktivistkinje koje se trans aktivistkinji obraćaju u muškom rodu jer su preglupe da shvate da se trans ženi treba obraćati u ŽENSKOM. Razgovor je trajao 2 sata. Boban Stojanović je bio unutra ukupno 4 minuta. Ta četiri minuta je proveo drkajući fejs. Gledala sam ga pitajući se hoće li podići pogled ka aktivistima koji govore, barem jednom. Podigao je pogled na par sekundi čisto da vidi kuda ide. Postoji album sa slikama na njihovoj stranici. Častim pivom onog ko pronađe JEDNU fotku gde Boban Stojanović ne gleda u telefon.
Ostalih sat i 56 minuta smo se trudili da čujemo diskusiju što bolje, što je bilo vrlo teško jer je gospodin Stojanović izašao, vikao ispred sale i kliberio se sa nekim KAO MAGARAC, toliko glasno, da mi, u sali nismo mogli da čujemo aktiviste. Aktivisti su pričali o problematičnom zakonu koji u Srbiji od trans ljudi zahteva sterilizaciju ukoliko želimo bilo kakva dokumenta sa adekvatnim polom…. (!!!)
Pričali smo o tome kako bi dokumenta trebalo da nam budu dostupna i pre operacije. Takođe smo pričali o izrazu ”promena pola” koji ne bi trebalo da se koristi jer objektifikuje trans ljude (da ne objašnjavam zašto, ukratko ljudi imaju ideju da su trans ljudi validna živa bića samo ukoliko smo se operisali, i trans ljude koji se još uvek nisu operisali ili pak ne žele da se operišu, tretiraju… Pa u suštini kao da nismo živa bića. Trans ljudi koji se nisu operisali, u Srbiji nemaju BUKVALNO nikakva zakonska prava).
Boban Stojanović je na svojoj paradi rekao BORIMO SE DA TRANS OSOBE NAKON OPERACIJE PROMENE POLA MOGU NORMALNO DA DOBIJU DOKUMENTA..
PA JEL MOŽEŠ TOLIKO DA NAS NE SLUŠAŠ? JEL MOŽE TOLIKO DA TE BOLI KURAC???
Na Paradi je pevalo par nekih strejt pevaljki koje veze nemaju sa LGBT populacijom. Par mojih performerki iz Tronica su pitali da nastupaju, iskulirali su ih čim su im rekle cenu (ono, nisu hteli da odgovore IPAK NEĆEMO DA VAS ANGAŽUJEMO, nego samo seen. Nisi ni vredna mog odgovora). Na Paradi je bilo jedva 500 ljudi (organizujem žurke, a i radila sam u najvećem klubu u Beogradu, znam da procenim VRLO DOBRO koliko ljudi ima u masi), od čega je najmanje 100 bilo samo reportera.
Moment kada sam ja bila najbesnija je OČAJNA izložba Nevidljive kojom su fotografi Vesna Lalić i Dragan Kujundžić poslali toksičnu i jezivu poruku, well.. Da su trans žene iključivo kurve. Da nismo ljudi. Da smo fetiši koje treba pojebati i bukvalno ništa više.
Sve fotografije predstavljaju tri trans Romkinje u tangama, brusevima i ispred kola na auto putu. Okej, te trans žene se bave seks radom. To je okej. Ali ispozirane fotografije gde one stoje kao Čarlijevi anđeli ispred automobila sa upaljenim svetlima, očito nisu spontani dokument trans žene koja se bavi prostitucijom nego isplanirani akt fotografa koji je pitao E, AJDE STANI ISPRED AUTA I POZIRAJ KAO KURVA, A TI MAJSTORE UPALI SVETLA. Ostale fotografije, naravno, predstavljaju trans Romkinje u tangama i činovima navlačenja čarapa na halter. One se bave seks trafikingom, okej, razumem, nije problem što su oni to prikazali. Problem je što su ih prikazali ISKLJUČIVO kao seks radnice.Tema izložbe je život trans Romkinja. Ne postoji ni jedna fotogtafija gde su one prikazane kao LJUDI. Gde kuvaju ručak, zalivaju cveće, peru veš, maze mačku ili psa, ili sede na kauču u nečijem zagrljaju sa osmehom na licu, vredne nečije ljubavi. Ne postoji ni jedna fotografija koja šalje poruku da su one ljudi kao i svi ostali. Predstavljene su isključivo kroz transfobične stereotipne ideje da su trans žene isključivo fetiš i da nemaju bukvalno nikakvu drugu funkciju kao živa bića.
Najveći problem trans populacije je to što mediji predstavljaju trans žene kao fetiš. Uvek nas predstavljaju kao perverzne fetiše, nešto što se proba jednom u tajnosti i krije kao naveća sramota. Meni kao trans ženi je vrlo teško zbog toga da nađem nekog iako je većina strejt muškaraca potpuno okej sa činjenicom da sam trans, samo zato što su naučeni da se stide što su sa trans ženom.
Predstavljanje trans žena kao seksualnih predatora je razlog zašto nam je zabranjeno da ulazimo u ženski wc (još uvek ne zakonski u Srbiji, ali u zemljama širom sveta i zakonski), žensku kabinu u butiku ili žensku svlačionicu – jer smo predstavljene kao seksualni predatori koji samo žele da se ušunjaju u ženski wc ili nas predstavljaju pak kao perverzne gej muškarce koji samo žele da ”prevare” strejt muškarca, zbog čega su trans žene najčešće zapravo ubijane.
Predstavljanje trans žena kao seksualnih predatora je razlog zašto su trans žene nezaposlene, jer ljudi ne žele da budu u kontaktu sa nama, a pogotovo ne da budemo u kontaktu sa njihovom decom (kada bih ja npr radila kao kasirka i neko poslao dete da kupi hleb). Upravo zbog te nezaposlenosti su trans žene gurnute u prostituciju, gde nas siluju, tuku, ubijaju, hapse i zaključavaju u muške zatvore. A onda nas u muškim zatvorima dalje tuku i siluju još više i na karju ubijaju na najjezivije načine.
SRAMOTA treba da vas bude. SRA MO TA. I Bobana i Adama, a pogotovo ta IDIOTA dva nesposobna od fotografa. SRAMOTA TREBA DA VAS BUDE.
Okej, pogrešiš ime. Ajde. Okej, pogrešiš nekome dvaput ime, jebiga glup si, nisi ti kriv. Angažuješ homofoba koji vređa trans osobu na osnovu LGBT identiteta, da ti radi promo spot – okej nisi znao. Zaboravio si da obezbediš glavnom performeru kabl – jebiga, DEŠAVA SE. Napiješ se i odeš, upadnu ti opasni ljudi u klub – dobro ajde srećom nije niko povređen? Svi smo pobegli na vreme? Napraviš očanju izložbu koja realno diretkno poziva na potpunu dehumanizaciju trans ljudi kao živih bića – jebiga, rađaju majke idiote. Ali kad non stop ujebavaš, ujebavaš, ujebavaš, ujebavaš, ujebavaš, ujebavaš, ujebavaš, ujebavaš, ujebavaš, ujebavaš, ujebavaš, ujebavaš, ujebavaš i ujebavaš… Ti onda zaista ne treba da se baviš tim poslom. Ja se izvinjavam, ali gde god sam ja radila, kad neko ujebe dvaput, ako su gazde dobre volje ‘ajde i triput, oproste ti, ali nakon trećeg puta jebote dobiješ lepo otkaz jer si, jebiga, nesposoban za taj posao.
Ne zanima te trans populacija? Pa znaš šta, realno, boli tebe kurac odavno šta bilo ko iz LGBT zajednice misli. Poblokikrao si sve ostale LGBT aktiviste jer nećeš da čuješ šta imaju da kažu? Ok. Ali ako odbijaš da kumiciraš sa LGBT populacijom, AJDE ONDA KAO NEMOJ DA POKUŠAVAŠ DA ORGANIZUJEŠ L.G.B.T. paradu?
NA PRIMER…
Sve razumem, i traljavost i aljkavost i nesposobnost, čak i nezainteresovanost. Ali ukoliko ti neko kaže da su mu/joj bezbednost i život ugroženi, i tvoj odgovor je ”RAZUMEM, ALI”, to nije ni traljavost, ni nesposobnost, ni nezainteresovanost. To je odsustvo bilo kakve ljudskosti i empatije prema drugom živom biću koju bi svaki normalan, odrastao i racionalan čovek trebao da ima.
Pogotovo ako se bavi ljudskim pravima i želi da predstavlja toliko široku grupu ljudi.