U savremenoj verziji koja se igra na ulicama Atine, Karađoz je lik iz naroda, a Hadživat iz viših slojeva. Karađoz uvek pobeđuje Hadživata.
Kada je 2008. u Atini ubijen dečak Aleksandros Grigoropulos (15) od strane policajca Epaminondasa Korkoneasa to je dovelo do dvonedeljnih nemira. Lako je bilo svesti krivicu na počinioca jer je bilo poznato njegovo ime.
Ali šta raditi kada nemamo tačno ime krivca ili njihova imena? Ko bi mogao biti kriv za smrt Stefana Simića (18)? Koji nije mogao da završi školu za kuvare jer nije imao para za mesečnu kartu.
Ili za smrt leskovčanke Vesne Mladenovic (57). Vesna Mladenović nije mogla da pronađe godinama posao kao i mnogi u manjim gradovima i ona je bila idealna za žrtvu prevare sve u nadi da će naći koliko toliko pristojan posao. Povod za njihova samoubistva je sirmoaštvo iz kojeg nisu videli izlaz.
Znamo da se siromaštvo lako može sakriti bilbordima kao što je bio slučaj ograđivanja romskog naselje u blizini Belvila tokom Univezijade (2009) gde su ljudi ograđeni bili bez izlaza iz naselja. Ili još svežiji primer od pre par dana je skrivanja bede u Kruševcu postavljanjem zvučnih paravana ispred romskog naselja.
Koliko košta ljudski život? Da možda nije par parcela kao u slučaju noćog rušenja objekata u Savamali? Posle par dana umire jedan od svedoka, noćni čuvar Slobodan Tanasković. Povodom smrti Slobodana Tanaskovića (58) minister zdravlja je izjavio da preminulom čuvaru srušenih objekata “ništa nažao nije učinjeno“. Možda ako pod “ništa nažao” nije računao na napad na radnom mestu, pokušaj ubistva, neovlašćenog hapšenja i zastrašivanje svedoka.
Da možda ne vredi par video snimaka i potencijalni medijski hajp kao u slučaju afere pada halihoptera od 13. marta ove godine? U toj nesreći život je izgubilo sedmoro ljudi pilot Omer Mehić, kapetan Milovan Ðukalić, zastavnik Nebojša Trajić, mehaničar letač zastavnik Ivan Miladinović, lekar Ževad Ljajić, anestetičar Miroslav Veselinović i beba stara pet dana iz porodice Ademović iz Novog Pazara.
Da se vratimo na dvonedeljne proteste u Atini. Demostracije su ipak bile usmerene na represivni sistem čijuju je uniformu nosio taj policajac. Kod „Ne davimo Begrad“ se uočavaju imena aktera u rušenju objekata u Savamali. Tačnije, krivcem se smatra Siniša Mali.
Iako imamo ime ili imena krivaca, mi moramo okriviti i sistem koji te aktere konstantno proizvodi, ne samo u slučaju NDB, nego i u slučaju masovnog osiromašenja naroda (privatizacija, smanjenje mesečnih primanja I izdavanja pomoći itd), ali posebno u gubljenju nade za bolji život.