Šesti dan zaredom masovni protesti u Srbiji ne pokazuju znake umora. Naprotiv.
Današnji protest sazvali su Policijski sindikat Srbije i Vojni sindikat Srbije, a zvaničnu podršku pružile su brojne aktivističke organizacije, uz još veći broj njih u samoj povorci. Kao što smo mogli da čujemo, moguće je da bi protest okupio još veći ljudi da Nebojša Stefanović lično nije naložilo svim zaposlenim u MUP-u da se jave na dužnost danas. Ovo pokazuje ogroman strah koji režim ima od gubitka podrške među bezbednosnim strukturama zemlje.
Govori su se mahom fokusirali na težak položaj ogromne većine stanovništva u Srbiji, naročito radničke klase i drugih obespravljenih. Ipak, sa govornice su se mogli čuti i problematični stavovi poput toga da je Srbija „u opasnosti“ spolja ili da policija nikad nije išla protiv naroda. Iako je današnji protest svakako pozitivan događaj, mi ne smemo da poverujemo u to da je glavni interes profesionalizovane vojske i/ili policije identičan interesu obespravljenog radnog naroda – i vojska i policija su sistemski organi represije koji su u prošlosti češće ostajali na strani režima a protiv pobune, ili su, čak, na sebe preuzimali „zavođenje reda“ i gušenje demokratije.
Uprkos prljavoj kampanji laži i ignorisanja koje režimski mediji vode protiv protesta u svim gradovima, u Beogradu je danas, prema proceni organizatora protesta iz Policijskog sindikata Srbije, na ulice izašlo između 80 i 100 hiljada ljudi – što je bez sumnje najveći progresivni protest u Srbiji još od pada Slobodana Miloševića 5. oktobra 2000. godine.
Atmosfera današnjeg protesta je takođe nešto čime bi svi trebalo da se ponosimo. Uzvikivane parole i osećaj solidarnosti desetina hiljada ljudi na ulicama ohrabrili su i oraspoložili ogroman broj njih – pripremajući ih za dalju borbu.
Sve to dešava se dan nakon što je samoorganizovanom akcijom omladine u protestu sa čela kolone poterana ekstremna desnica, koja je od prvog dana pokušavala da preuzme protest. To nam govori dve bitne stvari:
1) Dosadni desničarski spinovi po Fejsbuku o tome da komunisti, a posebno naša organizacija, pokušavaju da preuzmu protest nemaju nikakvog osnova u realnosti. Na čeonim transparentima, koje su nosili su „obični“ učesnici i učesnice protesta, bile su istaknute ideje koje levica zastupa još od izbijanja ekonomske krize 2008. godine. Naše parole – za odbranu radničkog standarda i prava, besplatno studiranje, intervencije protiv Vučićevog koketiranja sa zapadnim imperijalistima, ali i protiv homofobne parole „Vučiću, pederu“ koja se danas jedva u par navrata čula i bila brzo nadglasana – imaju odjeka samo i jedino zbog toga što izražavaju interese ogromne većine društva. One prenose ideje koje nijedna postojeća partija ne zastupa, kamoli neka od desničarskih sekti.
2) Nezadovoljni narod prepoznaje svoj interes u borbi za osnovna socijalna prava koja se već decenijama urušavaju, a koja su naročito pod napadom proteklih nekoliko godina, sa zahuktavanjem krize. Mit o navodnom „desničarskom duhu“ naroda, na koji nažalost naseda i deo levice u Srbiji, u potpunosti je netačan i služi isključivo interesu sistema. Politička klasa je desno, narod nije. Desnica pokušava da nas podeli, levica nas ujedinjuje.
Prisustvujemo stvaranju velikog fronta progresivnih snaga u Srbiji; fronta koji će imati potencijal da izrodi istinsku alternativu za bolju budućnost naše zemlje i regiona. Prisustvujemo istinskom buđenju nade u ljudima; nade u to da je drugačiji svet zaista moguć.
Država i kapitalistički sistem (i njihove desničarske siledžije) radiće sve što je u njihovoj moći da sabotiraju razvoj ovog pokreta. Istupamo hrabro i odlučno i pozivamo sve one koji prate naš rad da nam se pridruže u izgradnji ovog fronta. Vidimo se ponovo na ulicama Beograda sutra od 18h.