Drugi generalni štrajk u poslednja dva meseca je u četvrtak u potpunosti paralisao Francusku.
Milioni ljudi su demonstrirali u 200 gradova širom zemlje.
I dok su mnogi sindikati na ulice izneli specifične slogane i zahteve, zajednička poruka dana bila je direktno usmerena protiv politike Sarkozijeve vlade i njenih metoda za nošenje sa ekonomskom krizom.
Sarkozi želi da progura dalekosežni napad na penzije i masovno smanjenje poslova u javnom sektoru. Veče pred početak štrajka, francuski predsednik je ponudio niz ustupaka vezanih za isplatu regresa i neke poreske olakšice za radnike sa niskim prihodima.
Sindikati zahtevaju povećanje minimalne plate.
Sarkozijeva vlada je upravljala „paketima za pomoć“ pomoću kojih su ogromne količine novca bacili na banke, kao i stimulativnim paketima za ekonomiju. Ipak, ove mere nisu donele ono čemu su se obični ljudi nadali. Preko dva miliona ljudi je trenutno nezaposleno, a izgledi za nova zatvaranja
fabrika i dodatna otpuštanja su bes isterali na ulice.
Ogromne, militantne demonstracije protegle su se od Trga republike kroz čitav Pariz. Kolone protestanata su se konstantno izlivale sa metro stanica i iz sporednih ulica da bi se pridružile masi, dugo nakon zvaničnog početka demonstracija.
Organizovane delegacije na demonstracijama varirale su od masovnih i visoko organizovanih kontigenata velikih sindikata, do radnika Holidej Ina sa Trga republike, koji su ušli u štrajk solidarnosti i za bolje plate. Mnogi plakati, posteri i nalepnice su naglašavali potrebu da se ponovi uspeh sa Gvadalupea i Martinika u Zapanim Francuskim Antilima, gde je četrdesetčetvrorodnevnim štrajkom izboreno 170 zahteva, uključujući i povećanje plate za najslabije plaćene u iznosu od 200 evra mesečno.
Aktivisti Nove antikapitalističke partije (NPA) su bili u punoj snazi. Na kraju krajeva, ovo je bila sedmica u kojoj je veliko ispitivanje javnog mnjenja pokazalo da je vodeća fi gura NPA, Olivije Bezanseno, sada popularan koliko i francuski predsednik.
Bezanseno je za Socialist Worker izjavio: „Ponekad se u periodu ekonomske krize svako bori za sebe…ali ovde to nije slučaj. Rađa se kolektivna sila i to mora da dovede do pravog generalnog štrajka.“
Aktivisti NPA su, između ostalog, širili informacije i o demonstracijama u Strazburu protiv samita koji se sledećeg meseca organizuje povodom šezdesete godišnjice NATO-a, što je problem koji je još aktuelniji nakon što je francuski parlament usvojio Sarkozijev plan da Francuska u sredu ponovo pristupi visokoj komandi NATO-a.