“Niko više ne obraća pažnju na štrajkove”, izjavio je prošlog leta francuski predsednik Nikolas Sarkozi. U sredu, 29. januara, bio je primoran da proguta sopstvene reči.
“Niko više ne obraća pažnju na štrajkove”, izjavio je prošlog leta francuski predsednik Nikolas Sarkozi. U sredu, 29. januara, bio je primoran da proguta sopstvene reči.
Tog dana je oko 2.5 miliona ljudi učestvovalo u štrajkovima i demonstracijama širom Francuske, i to upravo zbog Sarkozijevog načina za rešavanje ekonomske krize.
Ti ljudi su suočeni s obrušavanjima na penzije i javne servise, sa stopom nezaposlenosti od 10 odsto i s platama koje više ne mogu da isprate rastuće troškove življenja.
Vlada je utrošila 26 milijardi evra ne bi li spasila francuske banke, dok je na hiljade radnika otpušteno. Gradski službenici, bolničko osoblje, nastavnici i studenti pridružili su se poštanskim, transportnim i medijskim radnicima, čiji su servisi pod stalnim udarima.
Izvestan broj radnika iz privatnog sektora, uključujući bankarsko osoblje, kao i radnike iz automobilske industrije i automobilskih prodavnica takođe je učestvovao u ovoj akciji.
U mnogim gradovima širom Francuske, grupe radnika iz malih privatnih preduzeća su po prvi put održali demonstacije.
Sarkozi dobro zna da su proteklih godina snažni protestni pokreti osetno ometali planove svih desničarskih vlada u toj zemlji.
Njegova strategija kombinuje – katkad uspešne – napade na radnike, i taktička povlačenja. U decembru je izrazio brigu da bi nemiri u Grčkoj mogli dovesti do novog maja 1968.
Suočen s takvom mogućnošću, iz prvog plana je uklonio reforme srednjoškolskog programa, kao i planove za uvođenje zakona o radu nedeljom.
Neki članovi parlamenta su početkom ove godine izjavili da je ozbiljan društveni pokret koji se stvara u Francuskoj uznemirujuć.
“Ljudi misle da se javni novac deli bankarima, a da se ništa ne čini za njih”, izjavio je jedan od njih. “Podržavaju one koji izlaze na ulice.”
Trenutne mobilizacije su najveće do sada, još od ogromnog, višemilionskog pokreta iz 2006. godine protiv CPE-a (Ugovor o prvom zaposlenju), koji je trebalo da uvede dodatnu nesigurnost u mogućnosti zaposlenja omladine.
Tada su studenti predvodili demonstracije. Prošlonedeljne proteste su, međutim, u najvećoj meri predvodili radnici.
U celoj Francuskoj je u sredu oraganizovano više od 200 demonstracija. Oko 60 hiljada ljudi je u Bordou protestovalo iza transparenta koji je sumirao sveopšte raspoloženje: “Oni su kriza – mi smo rešenje.”
Pokret je trenutno veoma široko zasnovan, ali su postavljeni zahtevi prilično opšti. Ukoliko sindikati uspeju da održe ujedinjeni front i objave konkretne zahteve oko kojih bi mobilisali aktiviste, demonstracije sa kraja januara mogu poslužiti kao odskočna daska za dalju akciju.