Hapšenje Jovice Stefanovića Ninija, vlasnika beogradskog farmaceutskog preduzeća „Srbolek“, navelo je da se postave izvesna pitanja. Je li pravda u ovoj zemlji naprosto „spora – ali dostižna“, ili se pojedincima deli po nekim posebnim standardima i zaslugama tj. kad baš preteraju? Na žalost, drugi scenario je mnogo verovatniji.
Stefanović je „Srbolek“ kupio 2005. godine, a pored toga u svom vlasništvu je imao ili i danas ima: zrenjaninsku „Jugoremediju“, „Nišku pivaru“, „Luksol“, nišku „Prosvetu“, „Žitopromet“, „Vetprom“, „Mentu“, kao i firmu koju je sam osnovao „MD Nini“.
Nakon što je pre par godina mukotrpna borba radnika i malih akcionara „Jugoremedije“ urodila plodom, te su „Ninijeve“ akcije preuzeli prethodno opljačkani radnici i akcionari, utvrđeno je da je Nini oštetio i akcionare „Srboleka“ – za pet miliona evra i to samo popustima koje je sam sebi određivao.
Novac od lekova koje je njegova firma „MD Nini“ otkupljivala pa preprodavala apotekama u zemlji i inostranstvu (među kojima je i famozni nitroglicerin), nije isplaćivan „Srboleku“. Tragičnost situacije bi bila kudikamo manja da zaposleni nisu već godinama ukazivali na malverzacije koje se dešavaju u njihovom preduzuću i da Stefanović nema saučesnike u svemu tome. Usput, zaposleni su plate dobijali veoma neredovno.
Na stranu i to što je Niniju redovno opraštano „loše poslovanje“ u raznim firmama koje je privatizovao, kao da činjenica da se nalazio na međunarodnoj kriminalnoj poternici nije ukazivala dovoljno na to da po sredi „nisu čista posla“.
Štrajkovi su u „Srboleku“ bili odviše česta pojava i završavani su mahom praznim obećanjima. Poslednji je okončan 13. oktobra ove godine, kada su radnici i radnice insistirali na istrajavanju u štrajku dok im se zahtevi ne ispune, ili makar dok ne dobiju čvrste garancije od države da će do toga doći. I zaista, predstavnici države su konačno pristali da ona bude garant isplate zaostalih nadnica zaposlenima i da će se proizvodnja normalizovati.
„Nama je potreban mali finansijski podstrek, nakon čega „Srbolek“ može da se izdržava potpuno samostalno, plus da donosi novac u budžet“, govorili su tada u „Srboleku“.
Kakva će sudbina „Srboleka“ biti nakon ovog hapšenja, ne može se predvideti. Da li će vlada doneti odluku da se „Srboleku“ pomogne da stane na noge, ili će nastaviti politiku isključivanja telefona, vode i grejanja (već učinjeno), dodatnim isključenjem struje kojim se preti? Iskustvo nam govori da je jedino direktna borba zaposlenih sposobna da državu primora na ustupke i konačno ispunjenje zahteva.
Ipak, bez jačeg udruživanja i koordinisanja štrajkača „Srboleka“ i radnica i radnika svih drugih firmi uništenih privatizacijom – te njihove dalje koordinacije sa zaposlenima u javnom sektoru koji će tek trpeti od seče budžeta – problemi koji dovode do raznih „Ninija“ koji se bahate pod pokroviteljstvom države, ostaće netaknuti.
Jedino borba za nacionalizaciju „Srboleka“ pod radničkom kontrolom može da obezbedi da neki naredni gazda – privatni ili državni – neće nastaviti uništavanje koje je Nini započeo.