Južnoafrička vlast preti da će 270 rudara rudnika platine „Lonmin”, uhapšenih tokom Marikana masakra, teretiti za ubistva. U neverovatnom obrtu, protiv njih će se podići optužnica za ubistvo 34 radnika, ustreljenih dok su stajali zajedno.
Portprol državnog tužilaštva je izjavio: „Kada ljudi napadnu ili pruže otpor [policiji] i dođe do pucnjave sa fatalnim ishodima… osumnjičeni se hapse i, nevezano za to da li su oni upucali pripadnike policije ili je policija upucala njih, oni se terete za ubistvo.”
Advokati rudara zahtevaju da im se omogući kaucija. Jedan od njih, Lesego Musi, kaže da dvojica optuženih imaju prostrelne rane, ali da od hapšenja nisu primili lekarsku pomoć.
Štrajk se nastavlja. Menadžment je zapretio da će otpustiti sve koji se u ponedeljak ne vrate na radna mesta. Ipak, samo 13% radnika pojavilo se tog dana, da bi u utorak cifra spala na 8%. „Lonmin” je ponovo primoran da ustukne i pregovara.
Pozadina
U ponedeljak ujutro, oko 600 štrajkača okupilo se na mestu masakra. U međuvremenu su u javnost dospeli novi detalji o policijskom masakru.
Jedan od vođa štrajka objasnio je šta je dovelo do štrajka i masakra. „Devetog avgusta smo imali sastanak kako bismo raspravljali o uslovima na našem radnom mestu, nadnicama i sindikatima.”
Sutradan je delegacija otišla da se sastane sa upravom. Obezbeđenje ih je zaustavilo, reklo im da sačekaju i da je uprava čula sve o njihovoj patnji. Radnici su ostali, a policija je zatražila da se raziđu.
„Tri sata kasnije, i dalje smo čekali na odgovor šefova. Policija je uperila oružje ka nama. Gazda je odlučio da ne zaslužujemo odgovor, jer se nismo pojavili sa našim sindikalnim predstavnicima. Iskreno, NUM [glavni sindikat u rudnicima] nas je ostavio na cedilu.”
Radnici su se ponovo okupili u subotu uveče. Po napuštanju sastanka, dvojica su upucana. „Bežali smo strahujući za svoje živote i otišli da živimo u planini [brdašce na kom su se okupljali].”
Tamo su kampovali kada se pojavila policija. „Policija nas je doslovno ubijala, gazili su nas njihovim Kaspirima [oklopna vozila] i divljački pucali.”
Solidarnost
Južnoafrička vlada je poručila da se neće mešati u radne sporove. Međutim, ministar rada, Mildred Olifant, je u sredu nadgledao pregovore između štrajkača iz Marikane i uprave.
Rudari i dalje zahtevaju povišicu na 12,500 randi (1180 evra) mesečno, što bi mnogim radnicima utrostručilo zaradu.
U Johanesburgu i Kejptaunu u utorak uveče su održane tribine kojima je pokrenuta Kampanja solidarnosti sa Marikanom. Govornici su okrivili policiju za ubistva.
Kampanja će vršiti monitoring zvanične istrage policijskog ubistva 34 štrajkača ispred „Lonminovog” rudnika Marikana od 16. avgusta.
Radnici su se nadali da će moći da sprovedu i sopstvenu nezavisnu istragu, ali su od toga odustali, budući da iako bi mogli da saslušaju svedoke, ne bi imali pristup nijednom policijskom forenzičaru.
Socijalista iz Zimbabvea, Munjaradzi Gvisai, govorio je na tribini u Johanesburgu. On je podstakao narod da podrži radnike koji i dalje štrajkuju i izbori se za pravdu za ubijene.
Vrednost deonica „Lonmina” propada kroz patos, a štrajk se nastavlja.
Poruke solidarnosti možete poslati na adresu Sindikata rudara i građevinara (AMCU): [email protected]