Bes koji je usled ubistva petnaestogodišnjeg Aleksandrosa Grigoropulosa od strane policije eksplodirao u Grčkoj i dalje traje
Bes koji je usled ubistva petnaestogodišnjeg Aleksandrosa Grigoropulosa od strane policije eksplodirao u Grčkoj i dalje traje.
Radnički štrajkovi, studentske okupacije, bojkotovanja nastave u srednjim školama, masovne demonstracije i sukobi s policijom pojačavaju pritisak na desničarsku vladu Nove demokratije.
Ubistvo Aleksandrosa koje se dogodilo 6. decembra postalo je fokus za sve nezadovoljne u Grčkom društvu – usled otpuštanja, niskih plata i nedostatka prilika za bolji život.
Umesto da revolt zamre, čemu se vlada nadala, postao je organizovaniji.
Dok je sahrana mladića bila u toku, nastavnici su iz solidarnosti ušli u štrajk. Takođe, nekoliko hiljada učenika je protestovalo.
Narednog dana je radnički generalni štrajk uzdrmao državu, usled vladinih rigoroznih planova za budžet.
Vođe sindikata su otkazale marš koji je trebalo da se dogodi u centru Atine, umesto kog su održale mirno okupljanje. Koalicija antikapitalističke levice (EN.ANTI.A) je svejedno održala masovnu protestnu šetnju sa nekoliko hiljada ljudi.
Ovaj marš je učvrstio osećaj da je moguće delati i demonstrirati, a da pri tom ne dozvolimo policiji da nas rastera suzavcem.
Mnogu učenici su odbili da sledećeg dana pohađaju nastavu. Umesto toga su otišli do lokalnih policijskih stanica i napali ih.
Kada bi policija uzvratila udarac, prolaznici i lokalni meštani su intervenisali, pomažući učenicima da oteraju policiju.
Koordinišući sastanak univerzitetskih studenata pozvao je na dan akcije i nacionalne demonstracije narednog četvrtka. Takođe je urgirao na sindikate da sprovedu novi štrajk.
Zdravstveni radnici su već planirali da tog dana, uz podršku obrazovnih radnika, štrajkuju zbog otpuštanja i privatizacije.
Grčka sindikalna konferencija je pozvala na demonstracije ispred zgrade parlamenta u petak, budući da je taj dan bio predviđen za raspravu o budžetu.
Narednog dana su održane masovne antirasističke demonstracije zbog skorašnjih napada na pakistanske imigrante.
I dok se situacija može primiriti tokom Božićnog perioda, budući da škole i univerziteti neće raditi, postoje jasne indicije da će se pokret ponovo pokrenuti u novoj godini.
Sindikat nastavnika i predavača je odlučio da pozove na demonsracije protiv vlade i njenih planova u petak 9. januara. Ovo će po svemu sudeći ozvaničiti početak novog perioda borbe.
Za 12. januar je takođe predviđen dan akcije, kada će nastavnici odati počast kolegi kog su ubile desničarke bande tokom talasa industrijskih protestnih akcija 1991. godine. Taj dan će sada biti iskorišćen i za sećanje na Aleksandrosa.
Revolt je intenzivirao krizu u vladi. Njena podrška u narodu jenjava, ankete pokazuju u korist partije levog centra, Pasoka, za 5 do 7 procenata.
Ipak, parlamentarna levica je razjedinjena. Koalicija EN.ANTI.A se bori da nemire usmeri ka stvaranju organizovanog pokreta koji bi mogao da obori vladu.
Prvi deo takvog scenarija se već odvio po planu. Sada se mnogi trude da podstaknu sledeću etapu.
U društvu je raširen osećaj da ova vlada mora pasti. Ovo je, stoga, velika prilika za radikalnu levicu – i mi činimo sve da je iskoristimo.
Protesti solidarnosti širom sveta pokazuju da nismo sami. Ljudi širom planete bi trebalo da nastave s podrškom grčkoj pobuni.
Evdokia Mustaka, studentkinja prava na univerzitetu u Atini
Okupacije univerziteta u Grčkoj su se, usled napada na obrazovanje, događale i pre nego što je petnaestogodišnji mladić ubijen.
Početkom decembra nakon generalnog štrajka, održali smo sastanak komiteta koordinacije studenata sa različitih univerziteta.
Razgovarali smo o tome kako bi trebalo raširiti okupacije. Nakon toga smo održavali opšte zborove na svim univerzitetima.
Demostrirali smo sa radnicima javnog sektora, u četvrtak 18. decembra i pozvali na još jedan generalni štrajk.
Ovo nije u vezi samo sa studentima ili ubistvom učenika, već je reč o opštem problemu i o načinu na koji je naše društvo vođeno.
Studenti su pre dve godine okupirali fakultete i na taj način oborili vladin zakon o uvođenju privatnih univerziteta. Neke od predviđenih zakonskih mera, međutim, pokušavaju da ponovo uvedu.
Glavna razlika između tadašnje i sadašnje situacije jeste ta što smo se tada osećali izolovano, budući da smo mi bili najaktivniji u celoj borbi – iako smo imali podršku društva. Ovog puta je čitavo društvo ustalo protiv vlade.
Dosta se priča o nemirima i uništavanju – o tome kako ljudi razvaljuju radnje i pale stvari.
Ipak, mnogi tvrde da se moramo boriti organizovanije, s više štrajkova, okupacija i demonstracija.
Janis Teoharis, član upravnog komiteta sindikata radnika u Intrakom kompaniji u Atini
Pre oko 50 dana, velika kompanija koja se bavi telekomunikacijama – Intrakom – najavila je otpuštanje 150 od 2,700 zaposlenih radnika, kao i da neće doći do povećanja plata.
Uprava je rekla da kompanija usled ekonomske krize više ne donosi dovoljno profita. Sindikat je takvu logiku razmišljanja odbio.
Naš stav je bio da je kompanija proizvela dosta profita u prošlosti, ali da ga nije delila s radnicima. Stoga ni trenutne nevolje ne bi trebalo da deli s radnicima.
Sindikat je organizovao velika okupljanja na kojima su ljudi izglasali štrajk.
Prvi interni štrajk u kompaniji dogodio se 20. novembra. Pre toga smo učestvovali u generalnim štrajkovima.
Štrajk je bio veoma uspešan, budući da je mnogo ljudi uzelo udela u njemu. Iako nismo sprečili kompaniju u njenim namerama, sada je iznela stav da želi dobrovoljne otkaze. Oko 50 ljudi je otišlo, a kompanija želi da ode još 50.
Uprava je pokušala da nas podeli govoreći da neće otpustiti ljude iz nekih odseka. To im nije uspelo. Svi su razumeli opasnost pred kojom su se našli i ostali su udruženi.
Sada se dogovaramo o sprovođenju još jednog štrajka.
Takođe smo se priključili generalnom štraku početkom decembra i marširali smo kroz Atinu. Neki su se plašili marširanja zbog nemira u gradu, pa smo imali sastanak sa delegacijama drugih radničkih i studentskih grupa.
Eksplozija besa među mladima u Grčkoj je očigledna. Nisu, međutim, samo mladi ljuti. Oni znaju da pod sadašnjim sistemom nemaju budućnost, a osećaju i pritisak koji je na njihovim roditeljima da rade i prežive.
Situacija u društvu nagoni ljude da se bore ili da podrže mlade koji su zauzeli ulice.
Mislim da ćemo uskoro videti još jaču borbu mladih, radnika i ostatka društva. Vlada mora pasti.