Prenosimo vam tekst Kevina Ovendena, novinara koji se nalazi trenutno u Grčkoj i izveštava sa lica mesta. Autor je knjige “Grčka i Siriza, izlaz iz lavirinta” koja će uskoro izaći iz štampe.
Ulice Atine su mirne večeras. Politička atmosfera – napeta.
Stao sam u jedan miran red u oblasti Galaci kako bih podigao par evra sa bankomata. Smejali smo se i ćaskali. Nije bilo neke velike debate oko referenduma zakazanog za nedelju na kojem će se odlučivati o zahtevima MMF-a, Evropske unije i Evropske centralne banke – omražena Trojka – za nastavak mera štednje koje su iscedile i poslednju kap krvi iz zemlje.
Međutim, kako je aparatu trebalo značajno više vremena da bi obradio transakciju, većina ljudi je izrazila neku vrstu prezira prema Trojci. Kako će glasati? To ostaje da se vidi i biće određeno sukobom političkih i društvenih snaga.
U ponedeljak je 25 000 ljudi izašlo na trg Sintagma, ispred zgrade parlamenta, što je označilo početak kampanje za “Ne” uceni Trojke. Otprilike je podjednak broj bio na istom mestu kišne večeri u utorak, povodom kampanje za “Da”.
Primetno bogatijih od snaga levice i društvenih pokreta koji su bili na Sintagmi dan pre. Mobilisale su ih stranke koje podržavaju mere štednje, poražene ubedljivo na opštim izborima u januaru na kojima je radikalno leva Siriza došla na vlast.
Utorak je, po narodnim verovanjima u Grčkoj, malerozan dan. Desnica i bogataši se ne oslanjaju na sreću u ovim danima pre nedelje.
Njihov je oslonac celokupna vladajuća klasa Evrope, njeni mediji i politički instrumenti – partije levog i desnog centra – u pokušaju da se stavi tačka na demokratski eksperiment i traženje alternative neoliberalnom kapitalizmu u Grčkoj.
Danas je premijer Grčke, Aleksis Cipras, pisao gospodarima tlačitelja svoje zemlje – Trojci i ministrima finansija u zemljama evrozone i jedinstvene valute – prihvatajući suštinu zahteva koje su oni podneli u petak prošle nedelje, ali sporeći raspored za njihovu primenu (nimalo beznačajna stvar) i tražeći otpis duga zauzvrat.
Nemačka vlada, na čelu sa Angelom Merkel, bila je najodlučnija u protivljenju otpisivanju duga, ili makar odlaganja otplate dok se ne primene dalje mere štednje.
Cipras je naznačio da bi mogao otkazati referendum ukoliko se ponovo uspostave formalni pregovori. Šta god da je bila motivacija za ovu taktičku ponudu, ona je izazvala konfuziju u narodu Grčke i među pristalicama vlade. Velike medijske korporacije su uradile sve što su mogle da pojačaju zbrku.
Angela Merkel, govoreći u Bundestagu, pojasnila je situaciju. Odbila je ponudu bez razmišljanja i rekla da razgovori “nemaju nikakvu svrhu” pre referenduma u nedelju.
U televizijskom obraćanju narodu Grčke, Cipras je odgovorio rekavši da će se referendum održati; vlada traži “Ne” kao ishod; ali i da je “spreman da reaguje” ukoliko se ostvari neki progres na polju povratka pregovorima.
Pridružio sam se nekim aktivistima “Ne” kampanje na trgu Amerika u Kipseli oblasti u Atini. Usledio je razgovor između Sotirisa, aktiviste, i Marine, koja se upravo vraćala iz kupovine:
Marina: “Nećemo moći da živimo ukoliko se nastave mere štednje. Drago mi je da se vlada usprotivila. Ali, šta će se desiti ukoliko kažemo Ne? Banke su sada zatvorene. Da li će i ostati zatvorene?”
Sotiris: “Ne. Banke će se otvoriti. Ukoliko glasamo za Ne, to će povećati pritisak na Trojku. Pokazaćemo im da nas ne mogu ucenjivati.”
Marina: “Ali šta će se desiti ukoliko ne bude dogovora. Moraćemo da napustimo evro. Glasanje za Ne znači Ne evru, je li tako?”
Sotiris: “Pa – ja sam za to da napustimo evro. I sve više ljudi je za to. Pokazali su da neće dozvoliti demokratiju i pravednu ekonomsku politiku unutar evrozone. Trebalo bi da kažemo ne dugu i napustimo evro. Ali, gledaj. Mnogo toga može da se desi. Da li veruješ ljudima koji su nas uveli u ovaj haos kada kažu da oni znaju šta će se desiti? Ovim starim lupežima koji su izgubili moć u januaru.
“Ovo znamo sigurno. Ukoliko kažemo Da uceni, ucenjivači će doći po još. Ukoliko kažemo Ne, imaćemo priliku da okončamo muke kroz koje svi prolazimo.”
Marina žuri kući i razgovor ostaje nedovršen. Ali, ona čita letak pažljivo dok ulazi u autobus broj 14, koji je, kao i sav javni prevoz, besplatan – makar do ponedeljka.
Kasnije sam se zaputio na javni sastanak aktivista za Ne kampanju i srećem staru prijateljicu, Silviju. Ona je lekarka u bolnici:
“Većina lekara na poslu će glasati za Da,” ona kaže, “nikakvo iznenađenje. Ali, većina sestara, portira i ostalog osoblja glasa za Ne. A njih je više od lekara.
“Provodim vreme sa njima pokušavajući da ubedim one koje imaju sumnje i da pridobijem one koji su pod uticajem propagande za Da – koja je sveprisutna, ona je u svim novinama i televizijskim kanalima, osim radikalno levih.”
Snage koje vode kampanju za Da dolaze iz biznis klase Grčke kao i iz dve pro-kapitalističke partije koje su vladale Grčkom 40 godina, od kraja diktature 1974. pa sve do pobede Sirize ove godine.
Kičma njihove kampanje je među profesionalnim klasama – lekarima, advokatima, menadžerima i tako dalje. Uprkos činjenici da je štednja koju je nametnula evrozona uništila neke od njih, a većinu ozbiljno pogodila.
Slušajući njih, ispada da je “Evropa” religiozna ideja. To je simbol njihog statusa i ugleda, koji gube u ovim godinama štednje , ali sa kojim se još strastvenije poistovećuju gledajući sa prezirom zemlje istočno od Grčke i južnu obalu Mediterana.
Mnoge brošure kampanje za Da, kao i internet propaganda, sadrže jedva prikriveni rasizam iskazan u tvrdnjama da će zemlja dospeti na nivo “Pakistana ili Bangladeša” ukoliko napusti evro. Pakistanci i Bangladežani, kao i ostali imigranti u Grčkoj, bili su izloženi nasilnim i ubilačkim napadima fašističke partije Zlatna zora. Međutim, fašisti pokušavaju da se predstave kao radikalni prijatelji običnih ljudi. Zato cinički kažu da su za Ne.
Stare partije socijaldemokratije i desnog centra eksploatišu rasizam i ksenofobiju u ovoj kampanji. Zajedno sa njima tu su i liberali iz nove partije, izgrađene kroz medije ali sa slabim članstvom, zvane To Potami, Reka.
Politički sukob u proteklih pet godina, koji počiva na otporu radničke klase i narodnih slojeva u Grčkoj, se jasno pojačava ovih dana. Većina međunarodnih medija shvata dramu zajedničkih sastanaka i, ponekad zbunjujuću, taktiku vlade dok pokušava da istovremeno ostane u okviru evra i postigne dogovor sa Trojkom.
Sukob unutar grčkog društva dobija manje pažnje. Ali, upravo je otpor narodnih snaga, sa kojima je radikalna levica prepletena, sprečio da se vlada oseti prinuđenom da prihvati ponižavajuće uslove prošle nedelje.
Sada – kroz Da kampanju – desnica i njeni saveznici iz takozvanog centra pokušavaju da se vrate na scenu. Spremni su na sve vrste manevara, uz podršku evropskih elita i njihovih predstavnika, kako bi bilo poništili referendum ili strahom naterali ljude da glasaju za Da.
Evropska centralna banka je danas objavila da neće produžiti pomoć bankarskom sistemu Grčke pre referenduma. Politička poruka koju šalje jeste da ona ima kontrolu nad situacijom i da je spremna da potkopa vladu i narodni glas, ukoliko Ne pobedi u nedelju.
“Bankarski službenici su organizovani u sindikate, ali radikalna levica nije tu jaka,” kaže jedan od veterana radikalne levice. “To je problem. Ne može se rešiti preko noći, ali moramo da počnemo da ga rešavamo od danas ukoliko želimo da u budućnosti nacionalizujemo banke, što je neophodno da bismo zaustavili finansijski terorizam Trojke i njenih prijatelja u Grčkoj.”
Snage koje žele da ponište ishode izbora u januaru se pregrupišu kroz kampanju za Da. Možda koriste demokratske mehanizme, ali njihove metode se tu ne zaustavljaju.
Nasos radi u državnoj televiziji ERT. Zatvorena je pre dve godine pod prošlom vladom. Većina radnika je pružila otpor i dve godine su organizovali rad, što je razvilo nove načine zajedničkog organizovanja i emitovanja.
Glavne studije u Atini je pak zauzela policija, delajući po ovlašćenju vlade, i nova manja televizijska stanica je osnovana. Njen menadžment su činile pristalice starog režima i memoranduma o štednji. Radnici koji su tu ostali su uglavnom bili uvučeni u isti politički tabor i nisu se pridružili kolektivnoj akciji većine kolega i koleginica.
“Kao što znate, vratili smo se na posao pošto je Sirizina vlada ponovo otvorila ERT,” rekao je Nasos na organizacionom sastanku kampanje za Ne.
“Imamo i dalje velikih problema i želimo da vlada nastavi započeto i izađe nam u susret.
“Ove nedelje smo stvarno osetili na poslu pokušaje starog menadžmenta, onog koji je ostao od pre dve godine, i pro-memorandumskih snaga da se organizuju.
“Prvi put otkako smo se vratili oni su imali dovoljno samopouzdanja da uđu u raspravu sa nama. I to poprilično agresivno, to se moglo osetiti. Dosta nas iz ERT-a je glasalo za Sirizu. Iznošenje argumenata za i protiv, naročito juče, učinilo je da se dosta mojih kolega i koleginica oseti pomalo paralizovanim. Bili su isuviše tihi kada su pristalice desnice i menadžment provocirali.
“Bilo je bitno to što je par nas počelo da im uzvraća bez zadrške. To je ohrabrilo ostale i danas su se ljudi osećali hrabrije. Ne znamo šta će se desiti u nedelju.
“Ipak, referendum odlučuje ko će u ponedeljak osećati da ima kontrolu nad ERT-om. Puno toga je na kocki. Ništa neće biti svršeno u nedelju, ali, nedelja puno znači.”