Situacija u Grčkoj se razvija velikom brzinom otkako je u nedelju levica ubedljivo pobedila na referendumu i poslala jasnu poruku evropskom kapitalu da uspostavlja sve dominantniju hegemoniju u društvu. Brisel je navodno spreman da Sirizinoj vladi ponudi novi sporazum, ali se istovremeno sprema i za proterivanje Grčke iz evrozone – i to tako da natera pobunjeni narod da skupo plati cenu. Prenosimo sinoćni Fejsbuk post Kevina Ovendena, socijaliste i novinara koji mesecima izveštava iz Grčke i čije smo članke i izveštaje prenosili uoči i tokom ovogodišnjih grčkih izbora.
Reč Gregzit je velikom brzinom postala opskurantski novinarski kliše.
Tvrdu „severno-evropsku“ poziciju okupljenu oko Berlina, koji je grčkoj vladi izdao ultimatum, prati i blok koji raspravlja sopstveni „plan B“ – grčki izlazak iz evrozone, o kom će se raspravljati na samitu u nedelju.
Ovo nije „naš Gregzit“. Ovde nije reč o politici koja će doneti korist radnim ljudima i narodnim slojevima Grčke. Ovo je kaznena mera. Ovo je izlaz iz evrozone koji će oni tempirati, u kom će oni preduzimati korake u skladu sa interesima svoje klase. To je pokušaj nametanja novog memoranduma Grčkoj, sada van evrozone, ali i dalje sa šakom oko guše.
Jedan ubedljiv pravac razmišljanja na radikalnoj levici u Grčkoj kaže da stav Nemačke proističe iz velikog straha koji je kod Angele Merkel i Volfganga Šojblea proizvela masovnost referendumskog „NE“, u okolnostima kada u Grčkoj nemaju njima i kapitalističkim interesima naklonjen moćan politički instrument. Političke partije su važne.
Nova demokratija je ostala bez vođe, bez strategije, a glavu iznad vode drži još samo zato što je vlada usvojila taktiku stvaranja fronta svih partija (osim fašista) povodom jučerašnjeg saopštenja podrške pregovaračkoj poziciji Aleksisa Ciprasa.
Desni centar, predvođen Nemačkom, nema poverenja u vladu Grčke da će, u uslovima Oxi revolta, sprovesti mere štednje.
Ni mrvu štednje. Pitanje toga koliki je jaz između ove dve strane kada je reč o stepenu primene i konkretnim merama koje bi se sprovodile je sekundarno – na nivou mozgalice.
„Južno-evropski“ levi centar, okupljen oko Pariza, prestravljen je od onoga što sledi. On zato vladi u Atini nudi pitonski zagrljaj, u pokušaju da sve ostale ubedi da pod patronatom ljudi poput Olanda i Renzija zastranelo grčko dete može da se dovede u red.
Razmere predstojeće eksplozije tolike su da su upravo stigle i do Bele kuće. Obama se nalazi na hitnom sastanku sa državnim sekretarom i šefom američkog trezora.
Oni su već pozvali na otpis duga Grčkoj – što je stanovište i u Vašingtonu stacioniranog MMF-a.
U Grčkoj nailazimo na ogorčenje i prkos. Tu je i velika zabrinutost, pa i ponešto straha. Ovo ne treba pogrešno shvatiti. Strah od dolazeće krize nije isto što i odbijanje da se bori. Samo budala sada ne strahuje.
Narod je pokazao da će slediti vođstvo levice onda kada ona nudi jasan pravac. Referendumsko „NE“ je radikalizovalo narod, a samim tim i Sirizu i neke elemente u vladi.
Panajotis Lafazanis, ministar energetike i lider Sirizine Leve platforme, pozvao je vladu da radikalizuje svoj program.
To bi značilo preduzimanje mera u pravcu Gregzita, pod uslovima povoljnim po radničku klasu.
Antikapitalistički rascep sa evrom, ono na šta najradikalnije od levice unutar i izvan Sirize sve vreme poziva. Nacionalizacija banaka, odricanje duga, raskid sa evrom, primoravanje kapitala da plati za neizbežne privredne dislokacije i reorganizaciju.
Stvari se sada brzo kreću. Pokret je bio očigledan i vidljiv u petak uveče. Njegova potencijalna snaga zatreperila je u nedelju. Sada se polako rasprostire kroz slojeve naroda Grčke. Njegovi novi izrazi zavisiće od razvoja događaja u naredna tri dana.
Radni ljudi su duboko zabrinuti. Ako ste ikada bili u štrajku, setite se osećanja koje ste delili sa koleginicama i kolegama. Niko se tome nije radovao. Svi su znali da će biti teško.
Ali bi svejedno bilo odlučnosti za borbu – neravnomerno raspoređene među koleginicama i kolegama. Mislite o tome, samo na mnogo većem nivou.
Ove večeri Atinom se kotrlja još jedan strah. Ovog puta nema veze sa nama. Formiraju se neki novi redovi – ispred šaltera za izdavanje pasoša u fensi severnim predgrađima. Buržoazija je ovog popodneva morala da čeka u redovima, budući da su neki shvatili da nemaju pasoše za svoju decu.
Svakako ne možemo znati da li će se stvari odvijati u tom pravcu. Ali oni misle unapred i ne žele da rizikuju. Naučili su lekciju iz košmara njihovih iranskih kolega koji su 1979. godine morali da se pentraju iz severnih predgrađa Teherana do aerodroma u kolonama mercedesa koje su potom ostavljali iza sebe.
Ovo nisu predviđanja. Ovo su signali obima predstojećih sukoba.
Bez bombastičnih fraza. Samo adelante – oloi mazi, međunarodni pokret važniji je nego ikad.