U svom šestom izveštaju iz Grčke Kevin Ovenden analizira izveštavanje medija o predizbornoj kampanji.
Maštovitom demonstracijom solidarnosti u praksi, Fudbal filozofija je odlučila da sponzoriše poznatog progresivnog novinara Kevina Ovendena kako bi otišao u Grčku i za Counterfire ekskluzivno izveštavao o Sirizinoj kampanji pored drugih radikalnih medija iz SAD i Australije. Marks21 će redovno objavljivati prevode ove jedinstvene serije članaka.
U Grčkoj je na snazi državno finansiranje političkih partija, tako da se javni fondovi raspoređuju prema udelu glasova osvojenih na prethodnim izborima.
Kao i u SAD, poličke reklame emituju se na komercijalnim televizijama. Sem toga, mediji imaju zakonsku obavezu da u programskoj šemi imaju desetominutne dnevne izveštaje o izbornoj trci, kao i druge vidove izveštavanja o svakoj listi koja se kandiduje na izborima.
I površna analiza partijskih reklama, dužine obično između 30 i 90 sekundi, otkriva dosta o njihovim pozicijama i mogućem ishodu izbora.
Siriza
Dobro tehnički urađena, jednostavna, direktna – i kratka. Staloženi spiker podseća na petogodišnju ekonomsku katastrofu dok se mračni oblaci nadvijaju nad sumornim licima: beskućnik, penzioner, prosečni Mikis…
Oblaci se razmiču i sunce se probija kroz njih. Povratak iz očaja. Slika koja sledi? Automobili.
Ubrzani snimak u dugoj ekspoziciji prikazuje blješteće automobile kako jure u noći, dok njihova svetla ocrtavaju obrise trga Sintagma, doma grčog parlamenta.
Siriza uživa podršku velikog dela kulturnih kritičara i inteligencije. Da li je ovo samo jedna interna šala, omaž Džeku Keruaku i njegovom: „kuda juriš u noći, Ameriko, u svom blistavom autobilu?“
Zatim, gužva… još blistavih automobila, ali sada po danu, jure glavnim državnim autoputem.
Glas u pozadini: „Grčka ide napred… Evropa se menja… Nada dolazi.“
Reklama svakako odgovara mudrosti političkog marketinga – jednostavna, bez složenih ideja (ili ako je ikako moguće, bez ikakvih ideja) niti bilo čega što bi moglo da otvori diskusiju, naročito ukoliko vodite u izbornoj trci.
U tome ima čvrste logike, bilo da mislite da su vrhunski, iako konvencionalni, profesionalizam ili nekonformistička „kontra-politika“ najbolji način ne samo da se dobiju izbori, već i konsoliduju snage levice za sukobe koja slede, bez obzira na njihov ishod.
Razumem tu logiku, ali sam potpuno zbunjen obiljem automobila.
Takođe, nikada neću oprostiti Sirizi što je propustila priliku da pobedu dostigne na krilima čuvenih stihova Džimija Klifa: „I can see clearly now the rain has gone“!
Plašim se i da pomislim kakvu ćemo cenu platiti zbog propuštanja ovakve istorijske prilike.
{youtube}Ji9SuOx8Kjs{/youtube}
Nova demokratija
Slogan desnice „gradimo igralište (za naciju)“ jednostavno mora biti upamćen kao najlošije delo političke propagande još od kada je rečenica „nema novih poreza“ postala epitaf kampanje Džordža Buša Starijeg na predsedničkim izborima 1992. godine.
Grupa srednjoškolaca igra fudbal na javnom gradskom prostoru. Po sredi je prilično čist i sterilan prostor kom nedostaju grafiti i posteri koji krase svaki od onih koje sam u Atini video.
Desetak tih momaka su… pa, nema suptilnog načina da se ovo kaže, to je grupa momaka najbelje, najsvetlije boje kože u odnosu na sve koje sam imao priliku da sretnem igde u Južnoj Evropi.
Da je u pitanju tek tamo neki slatki, pegasti dečak sa omota Milki bara, ili mali Nemac koji se proslavio kao lice Kinder Surprise-a, reklama bi samo delovala otužno.
Ali sanjalački – ali istovremeno odlučni – pogled ove jadne dece dok „prijateljski ćaskaju“ sa Samarasom zapravo mi u sećanje vraća scenu iz Kabarea u kojoj smeđekošuljaši preuzimaju podijum, a iz anđeoskog tinejdžera nordijskog izgleda izleće sopran „Tomorrow belongs to me“.
Kao da im je ujak ili stric, Samaras podiže loptu; štimungu čini da ovo stvorenje iz noći na dnevnoj svetlosti izgleda nekako van svog prirodnog ambijenta. Jedan od dečaka govori mu da njegov otac prolazi kroz teška vremena.
„Hajde da sednemo i porazgovaramo,“ kaže ujka Fester, ovaj, Antonis.
Na kraju propovedi, kojom će u potpunosti zarobiti pažnju svoje mlade publike (koliko god da su deca bila plaćena za ovu scenu, ni izbliza nije bilo dovoljno), dolazimo do zlatnog momenta:
„Vidiš, mi gradimo igralište (za naciju)“, kaže Samaras. „To je ono što moraš reći svom ocu.“
Paternalizam je samo deo problema. Čitava ova stvar je bila totalni PR skandal u najavi.
Ovo je vlada koja je – krijući se iza činjenice da su ovo prvi opšti izbori koji će se održati u januaru još od 1936. godine – 100,000 mladih glasača (nalik na fudbalere iz ove reklame) lišila glasačkog prava.
Obično bi svaki srednjoškolac dobio pravo glasa u trećem razredu (kohorta punoletnih). Ministru odgovornom za organizaciju izbora rečeno je da će, usled prevremenih izbora, morati da se sprovede revizija biračkih spiskova.
Predočena su mu ne manje od tri jednostavna pristupa koja bi zagarantovala da će ovi mladi glasači ostvariti svoje demokratsko pravo. Ministar po tom pitanju nije ništa uradio, da bi onda izjavio kako se iz „tehničkih razloga“ ništa nije ni moglo uraditi.
Pravi razlog jasan je svima u Grčkoj. Siriza je apsolutno najpopularnija partija među glasačima ispod 25 godina. Jedino pitanje za one koji sada glasaju prvi put bilo bi da li će značajan deo njih glasati za radikalne antikapitaliste koji na izbore izlaze sa sopstvenom listom.
Nova demokratija i Pasok postigli bi uspeh kada bi bar od nekoga od tih 100,000 mladih glasača dobili makar i uvredu nažvrljanu preko liste njihovih kandidata.
Očekivano, glavni učinak Samarasovog spota bilo je pružanje neizmernog materijala za mimove i parodije koje ne prestaju da kruže u bezbroj urnebesnih varijanti.
„Ako vaši roditelji ne budu glasali za mene, neću vam vratiti vašu jebenu loptu,“ bio je očigledno jedan od najranijih uradaka.
Najbolji do sada je: „Gospodine, zašto ne mogu da glasam?“
Samaras: „Zato što bi glasao za Sirizu, ti govnaru mali.“
Činjenica da ovaj antidemokratki skandal nije izrastao u nešto više jasan je pokazatelj prezira s kojim evropski političari i njihov eho u vidu mejnstrim medija, gledaju na mlade ljude.
{youtube}ZyyLnvEvJ8M{/youtube}
Pasok
Pasok se suočava sa dvostrukom dilemom: sve javne ličnosti ove partije samo su izbledele sene nekadašnje sopstvene veličine i, tamo gde ih neko i prepozna, nailaze na prezir od strane većine svojih nekadašnjih glasača.
Zato svaka čast marketinškom timu ove partije budući da su sa ovako bedno podeljenim kartama napravili zaista maštovit pokušaj.
Njihov odgovor na egzistencijalnu dilemu i krizu sa kojom se partija suočava sadržan je u spotu koji ne prikazuje ni lidera partije, niti nekog od njenih od istankutijih članova, spotu u kom zapravo nema nijednog ljudskog bića.
Nekada su se manje partije koristile ovim stilom, naročito one najpametnije levičarske kojima je imati smislenog lidera jednako kultu ličnosti. Međutim, nikada ovako nešto nisam video od partije naviknute na to da je čovek koji je predvodi ujedno i premijer zemlje.
Umesto bilo kakvog dodira ljudskosti, serija usiljenih slogana doživljava vrhunac u poruci koja se svodi na – mi smo nacionalno odgovorni i zadržaćemo Grčku u Evropi.
To je sve, narode.
{youtube}dV39zNZAE98{/youtube}
KKE – Komunistička partija Grčke
Svaka nota koju je narodni pevač otpevao u vojsoveru spota u savršenom je skladu sa političkom linijom Komunističke partije.
Sam „laiko“, ili narodna muzička forma, daleko je od stereotipne, jeftine kopije uz koje su se nekada lomili tanjiri u otrcanim, ne-tako-grčkim restoranima.
Što se mog ukusa tiče, daleko je bogatiji od portugalskog fada, pokrivajući teme od bolne čežnje za prvom ljubavi (ili za domovinom, zbog egzila), sve do uzavrelog eroticizma tanga.
Decenije egzila nakon građanskog rata iz četrdesetih i dalje Komunističkoj partiji pružaju moralni autoritet među starim proleterskim kadrovima i njihovim porodicama.
Odmah da naglasim da KKE ne veliča eroticizam, niti u sumornoj muzici koja prati njihov spot ima tragova sitnoburžoaske razuzdanosti.
„Sve je laž,“ idu reči. „Sve je prevara,“ dok se nižu klipovi iz 2010. u kojima se Samaras protivi prvom memorandumu (da bi zatim, naravno, primenio i njega i one koji su usledili kada je došao na vlast), a Aleksis Cipras naizgled obećava raskid sa EU merama štednje a potom se obavezuje da će ostati unutar pravila evrozone.
Obećaće narodu bilo šta. Svi su lažovi. Samo su komunisti istinski sa narodom. „Glasajte za snažan KKE“ je jedina, naučno validna i proleterska politika za narodne mase.
Nije teško rugati se toj „samo smo mi ispravni“ liniji KKE-a. Međutim, oni će na kraju će završiti sa nekih 15 poslaničkih mesta.
Njihovo izjednačavanje Sirize i desnice je suludo, ali ova partija se obraća glasačkom telu radničke klase u Grčkoj koje ima istančan sluh za registrovanje prevrtljivosti i politikantske govorancije.
Nekada se KKE obraćala daleko većem delu radničke klase od trenutnih pet-šest procenata udela u glasačkom telu. Kroz veći deo prošlog veka to je bila partija grčke radničke klase.
Traumatična istorija grčkog komunizma upliće svoje prste u projekat Sirizom predvođene vlade.
{youtube}9aaYHhyk2Vo{/youtube}
Nezavisni Grci
Nezavisni Grci – nacional-šovinistička anti-memorandumska partija koja se upinje da preskoči prag od tri posto – pratili su Novu demokratiju na putu koji se, makar tehnički, može podvesti pod eksploataciju dece.
Ovog puta Panos Kamenos – grčki Najdžel Faradž (lider desničarskog UKIPA u Britaniji, prim. prev) – našao se u ulozi siromašnog, usamljenog desničara spremnog da jednom dečaku pomogne u igri vozićima. (ne – ne izmišljam).
„Voz mora da ostane na šinama. Moraš da znaš kada da usporiš, a kad ubrzaš,“ savetuje Kamenos malog drugara dok mu pomaže da upravlja impresivnom igračkom.
Činjenica da su partijski menadžeri izborne kampanje odobrili ovako nešto – uključujući i par kadrova voza kako ulazi u tunel (da – znam) – izmiče mom shvatanju.
Možda spot ukazuje na „anti-grčku“ zaveru, zamršenu poput svih drugih koje Kamenosova antisemitska mašta često isporučuje.
Značenje ove uvrnute – i, iskreno govoreći, uznemirujuće – predizborne intervencije postaje jasno u poslednjim sekundama spota. Pojavljuje se dečakova majka i govori svom sinu: „Aleksi, Aleksi – ajde više s tim!“
Stari bigot Kamenos (koji je, inače, deo velikog poslovno-porodičnog kruga Micotakis klana, uprkos svom lažnom populizmu) predodređen je da se vrati u parlament kako bi njegova sigurna ruka mogla da pokaže Aleksiju (Ciprasu) kada da ubrza, a kad da uspori i tako održi državni voz na šinama.
{youtube}aw5N_Nso2t8{/youtube}
Dolazi promena
Ukoliko nekima nije bilo jasno da nam predstoji Sirizina pobeda, Nezavisni Grci su rešili nedoumicu.
I zaista, danas se prema Sirizi usmeravaju sve partije koje bi želele da se predstave kao deo centra, pa ni Kamenos nije izuzetak.
Ako su nekada orbitirale oko Nove demokratije i ponavljale njene slogane kojima su raspirivale strah od Sirizinog ekstremizma, sada sve te partije plasiraju neku varijantu istog slogana:
„Glasajte za mene jer ja mogu da izađem na kraj sa Sirizom i usmerim ih na pravi put.“
Međutim, dok nada napreduje na račun straha, moglo bi da se desi da je dovoljan broj ljudi u Grčkoj spreman da Sirizi pruži dovoljan mandat da vladu uspostavi prema sopstvenim kriterijumima.
Molimo vas da podržite ovaj poduhvat. Kevinove reportaže se finansiraju od prodaje „Siriza – nada na grčkom“ majica, kupite vaš primerak na portalu Fudbal filozofije.
Ostale izveštaje pročitajte ovde