Prenosimo članak o štrajku u prosveti sa portala Kruševac ONLINE. Pisao ga je član Marks21.
Do sada najveći štrajk prosvetara ispred ministarstva prosvete, održan 17. marta ove godine, nije doneo pozitivan rezultat na relaciji prosveta-Verbić-premijer. Vlast je nakon toga dodatno podigla nivo drskosti i bezobrazluka prema prosvetarima, i na sve načine i dalje pokušava sa diskreditacijama štrajka. To nije pokolebalo prosvetare u nameri da zasad istraju u borbi, i naprave važan korak napred u vidu radikalizacije protesta.
Prvi put, od kako je počeo štrajk prosvetara (najduži u novijoj istoriji zemlje), Unija Sindikata Prosvetnih Radnika Srbije (USPRS) organizuje sutra skup na Gradskom trgu u Kruševcu, pod nazivom ‘‘ Veliki javni roditeljski sastanak ’’, sa početkom u 12h. Cilj okupljanja jeste odbrana domaćeg obrazovanja od neoliberalne politike mera štednji, koje sprovodi vlada. Štrajk će podržati prosvetni radnici 25 osnovnih i srednjih škola sa teritorija Kruševačke opštine.
Toliko nam dobro ide da mi je neprijatno
Seča ‘’troškova’’ u javnom sektoru je posledica politike štednje. Smanjenje plata za 10% prosvetarima (primarni razlog stupanja u štrajk), jeste postepeno povlačenje države iz obrazovanja i pripremanje prostora za prilagođavanje obrazovnog sistema tržišnim uslovima . Ovakav odnos prema obrazovanju znači da za državu obrazovne instistucije i zaposleni u njima ne predstavljaju razvojni resurs, koji bi bio u službi opšteg interesa, već samo trošak.
Mane i nedostatke politike koju sprovodi vlast prikriva tako što kroz medijske spinove pokušava da krivicu i odgovornost za trenutno stanje u prosveti prebaci na prosvetare. To su uglavnom najrazličitije banalne insinuacije poput: ‘’Ne rade tri dva meseca preko leta i jedan preko zime’’, ‘’Rade samo po četiri sata, a primaju punu platu’’, ‘’Lenji neradnici’’, do savetovanja od strane pojedinaca iz vlasti (ministra finansija) da zbog smanjenja plata nađu dodatni part-time job?! Na taj način vladajuća garnitura želi da napravi razdor između prosvetnih radnika i svih ostalih radnih ljudi koji su na sigurnom putu ka rubu egzistencijalnog minimuma. Potencijalno ujedinje koje bi okupilo sav radni narod i stavilo ga na jednu stranu, sa zajedničkim interesom pružanja otpora aktuelnoj politici vlade, jeste upravo najveći strah vladajuće birokratije.
Ne treba zaboraviti ni na neosnovano dodatno smanjenje plata prosvetarima koji su učesnici štrajka, što predstavlja direktno kršenje zakona za koje verovatno niko neće snositi posledice. Dok se Verbić blamira u medijima pokušavajući da odbrani svoju poziciju opravdavajući politiku vlade, štrajkačima stižu pretnje otkazima iz ministarstva prosvete. Uz to, imamo i izjavu ministra da se spremaju otpremnine za višak od 10.000 zaposlenih u prosveti!
Đaci najviše gube?
Ovo je ponovo trenutak u kom vlast pokušava da destabiliše prosvetare etiketirajući ih kao nemarne i neodgovorne. Takođe, u nedostatku legalnih i nelegalnih načina demonizacije prosvetara, vlast forsirano u medije gura vest o tobožnjem odlaganju mature i gubitku čitave školske godine, kako bi stvorili paniku i učenike okrenuli protiv profesora. Namera je jasna. Omražiti prosvetne radnike pred roditeljima i narodom, u kom odveć vlada ogromno nezadovoljstvo, te sprečavati potencijalno horizontalno ujedinjenje kompletne radničke klase.
Sada dolazimo do momenta kada novac više nije u prvom planu. Nastavnici već četiri meseca tokom trajanja ovog štrajka besplatno predaju gradivo o građanskoj hrabrosti, smelosti i odlučnosti. Svima nama. Odbrana ljudskog dostojanstva je civilizacijska tekovina i emancipatorsko nasleđe kojeg nikako ne smemo da se odreknemo. Ove lekcije nisu propisane sadašnjim školskim gradivom. Stiču se neformalnim putem. Pružanje organizovanog otpora eksploatorskom sistemskom poretku i represivnom režimu je osnovni egzistencijalni imperativ. Razvijanje kritičkog uma i slobodarske svesti je osnovni preduslov za izgradnju zdravog društva. Društva, u kom vlast neće od obrazovnog sistema želeti samo proizvodnju poslušničkih umova koji će izrastati u ’’idiotizovane robote potrošače’’[1]. U tom smislu, štrajku prosvetara, kao trenutno najsvetlijoj tački borbe protiv neoliberalnog koncepta jeste potrebna naša najveća i najšira moguća podrška.
Borba prosvetara je naša borba. Borba svih nas. Podržavajući njih, podržavamo sebe. Podržavajući njih, podržavamo budućnost. Dođite sutra na javni čas. Nedolazak se beleži kao neopravdani izostanak. Ispit polažu svi koji se pojave.
Solidarnost je naša snaga!
Drugarski, Nikola Ćupas
[1] – Ustaj radniče! – Ljubodrag Duci Simonović