U narednim nedeljama očekujte tvrdnje iz neočekivanih krugova da su oni sve vreme bili za Sirizu, ili barem da su spremni da joj daju šansu. Kevin Ovendenova treća depeša iz Grčke.
Maštovitom demonstracijom solidarnosti u praksi, Fudbal filozofija je odlučila da sponzoriše poznatog progresivnog novinara Kevina Ovendena kako bi otišao u Grčku i za Counterfire ekskluzivno izveštavao o Sirizinoj kampanji pored drugih radikalnih medija iz SAD i Australije. Marks21 će redovno objavljivati prevode ove jedinstvene serije članaka.
U Grčkoj su nedeljnici još uvek veoma čitani. Zapravo, čitaniji su nego pre krize. Začarani krug opadajućeg broja čitalaca, smanjenih prihoda od reklama i dezinvestiranja u novinarstvo doveo je do toga da se, ionako loše dizajnirane i prelomljene, dnevne novine jedva čitaju.
Elefterotipija , nekadašnji dnevni list svetskog glasa upokojio se, bez obzira na junačku borbu za očuvanje tog imena i sopstvenog novinarskog integriteta njegovih zaposlenih protiv plaćeničke uprave.
Nedeljnici su preživeli tako što su nekadašnje čitaoce privukli, pruživši im ozbiljne reportaže i analize.
Ove sunčane nedelje, odradio sam jednu atinjansku stvar – sastao sam se u kafiću sa prijateljima kako bismo se utalili za novine (koje su mnogo jeftinije kada vas je šestoro), proćaskali o vestima i stavili svet na svoje mesto.
Način na koji veliki broj ljudi prima novosti i formira stavove u Grčkoj je gotovo elementarno kolektivistički. Takav pristup tipičan je za čitavo Sredozemlje – od Malage do Bejruta.
Tokom krize, međuljudski odnosi su postali snažniji. Proširene porodice i mreže prijatelja ili komšija u stambenim zgradama stopile su se u paralelnu ekonomiju razmene usluga, dobara i profesionalne eskpertize.
Naravno, ove društvene veze nekad mogu biti ograničavajuće, ali jedino zahvaljujući njima ljudi su uspevali da prebrode talase krize tokom poslednjih šest godina.
Mnogi su završili na ulici. Niko ne zna koliko ljudi je naprosto nestalo, ali sam siguran da bi ti brojevi bili daleko veći u višestruko razjedinjenijem i neoliberalnijem Londonu.
Postojanje ovakvih društvenih mreža ublažilo je ogromne emotivne i mentalne šokove (čiji se tragovi i dalje ocrtavaju na licima i mladih i starih) i one su bile baza kolektivnog odgovora na krizu, a samim tim i simbol nade.
„Sunce sija i svi smo srećni. I sve to zato što je „nada na putu““, našalio se moj stari prijatelj Sotiris, aludirajući na Sirizin izborni slogan.
On, kao i mi ostali za stolom predugo smo u ovoj priči da bismo takvu izjavu tretirali kao neku naivnu i nategnutu opservaciju; ali ni kao ciničnu – niti ju je iko na takav način protumačio.
Sotiris je dosta dobro iskazao osećanja mnogih koji su tog dana pratili vesti. Već mesecima – zapravo, već godinama – desnica koristi jednu jedinu taktiku u svojim naporima da osujeti Sirizinu pobedu – strah, samo strah i uvek strah.
Pobeda levice dovela bi do najužasnijih posledica. Grčka bi postala poput Severne Koreje – izbačena iz eurozone i međunarodno izolovana. Dok je grčka ekonomija propadala, bez obzira na njen ostanak u evrozoni, takva upozorenja su vremenom gubila proročanski, a poprimala demagoški ton.
Samo desnica može da održi naš položaj u Evropi. Samo članstvo u Evropskoj uniji može da nas spasi od utapanja u istočnjačkom divljaštvu – bliskoistočnih Arapa i Afrikanaca koji su preplavili Mediteran.
Ova politička taktika je 2012. godine urodila plodom. Kratkotrajno vođstvo u glasovima koje je Siriza imala sudeći po ispitivanjima javnog mnjenja izgubljeno je zahvaljujući izuzetno krvoločnoj kampanji zastrašivanja. Setimo se da je svaki potez koji je desnica tih dana povukla u Atini bio u saglasju sa evropskim krupnim kapitalom i Briselom.
Danas – kada se nalazimo na samo dve nestabilne nedelje od izbora – jedna stvar je postala jasna. Dizanje panike neće samo od sebe spasiti desnicu, a strukture čije ekonomske i socijalne interese predstavlja Nova demokratija već razmatraju šta da rade kada desnica padne s vlasti.
Šest različitih istraživanja javnog mnjenja objavljeno je tokom ovog vikenda i svih šest stavljaju Sirizu na prvo mesto, sa vođstvom između 2.4 i 5.5 posto. Istraživanje objavljeno u Sirizinom časopisu Avgi (Zora), toj partiji daje 38 posto glasova, što bi joj omogućilo apsolutnu većinu u parlamentu, odnosno 151 od 300 sedišta.
Situaciju dodatno oslikava današnji naslov u To Vima, listu koji važi za bastion levog centra, PASOK-a: „Šansa za levicu“.
Novine, koje se nekada ne bi ni za tren uzdržale od napada na Sirizu i radikalnu levicu, sada jasno ističu da „levicom“ ne podrazumevaju PASOK – čiju propast sa žaljenjem konstatuju – već pravu levicu koja je proizišla iz komunističke tradicije Grčke.
Ovaj odmereni članak u nastavku ističe da su Sirizini glasovi zacementirani, budući da uprkos desničarskoj kampanji zastrašivanja ljudi i dalje tvrde da će glasati za partiju. „Oni su napravili promišljen izbor.“
Zatim se zaključuje da, sudeći prema atmosferi, neće biti ponavljanja izbora – kao što se desilo 2012. godine kada se isprva nije formirala vlada. Stoga se može desiti da se glasači u predstojećim danima u još većoj meri odluče za Sirizu.
Bilo kako bilo, desnica se suočava sa dilemom. Antonis Samaras je proteklog vikenda pokušao da promeni ton svoje kampanje. Kaže se da je imitacija najiskrenija forma pohvale. Samaras je prošlog petka pokušao da predstavi desnicu kao pravog vesnika nade.
Obećao je ekonomski preporod, stabilnost penzija i još mnogo toga ukoliko ponovo bude izabran.
Teško je odlučiti se odakle početi sa odgovorom. Najveći problem za Samarasa koji proizilazi iz ovog zakasnelog taktičkog poteza jeste to što dodaje nekoherentnost poruci kojoj je ionako falilo kredibiliteta.
Potpuno je nelogično da u kampanji prvo optužuju Sirizu da je izrazito naivna kad obećava opšti društveni oporavak, a onda najednom tvrde kako i sami mogu da urade isto, iako su prethodno isticali da su partija „teških izbora“.
Tu nema ni političke logike. Nova demokratija i dalje ne pravi nikakav napredak sa radničkom klasom, a svoj položaj održava jedino zahvaljujući istorijskoj klasi i političnoj bazi desnice – a odatle pokušava da povrati glasove koje joj je odnela Zlatna zora.
Takva biračka baza se ne može motivisati centrističkim pričama o poboljšanju životnog standarda za sve, o penzijama i socijalnoj sigurnosti – ona se hrani klasnom i antilevičarskom demagogijom.
Razni kulturni kritičari su već primetili kako na predizbornim mitinzima Aleksisa Ciprasa, lidera Sirize, jednostavna, vedra i popularna simbolika i stil oslikavaju optimizam koji nose njegove poruke i kako je sve to u kontrastu sa sumornim, istovremeno i vrlo skupim, hotelskim salama koje bira Samaras.
Pokušaj da se Samaras predstavi kao lice koje obasjava nadom je ne samo neverovatno, već ima sličan efekat koji bi imao odabir Grofa Drakule za novog modela kupaćih kostima.
Imperator se vratio!
Jedan sjajan italijanski roman – „Leopard“ prenosi priču o borbi za preživljavanje starog aristokratskog poretka u trenutku nastajanja novog, same države Italije.
„Kako bi stvari ostale iste“, kaže junak Tankredi, „sve se mora promeniti.“
Van svake sumnje je to da grčki oligarsi ne žele promenu. Na svakoj prekretnici moderne istorije Grčke oni su imali nazadne stavove, gledajući isključivo sopstvene interese – od protivljenja demokratiji tokom dvadesetih godina 20.v., preko sabotiranja narodnog ustanka ili direktne kolaboracije sa nacističkim okupatorom.
Prošlog septembra smo mogli da posvedočimo patetičnom prizoru atinske buržoazije koja je očajno pokušavala da bude viđena na pedesetogodišnjici venčanja kralja Konstantina – „kralja“ Grčke, zemlje koja je republika već četiri decenije.
Sasvim je druga stvar kada britanskim krupnim kapitalistima zaklecaju kolena od poziva na prijem u Bakingemsku palatu, međutim, grčki kralj ne živi u Grčkoj, nema svoju palatu, i – pre svega – nije zaista kralj.
Kao što bi Tankredi upozorio brodovlasnike, medijske magnate, bankare i stare bogataške porodice: nostalgično zagledanje u prošlost i širenje straha o budućnosti nisu dovoljni da osiguraju da stvari ostanu iste.
Establišment u Grčkoj, kao i EU, već je počeo da razmatra kako bi se nosio sa vladom koju bi vodila Siriza, te kako promeniti samu Sirizu i uticati na to da ovi izbori dovedu do što manje stvarnih promena.
Pitanja kako će tome pristupiti i da li će biti uspešni u tome ostaju otvorena. Ovaj plan, ako ništa drugo, daje ranjenom evropskom poretku, čiji su predstavnici danas bili uredno postrojeni na ulicama Pariza, dovoljno osnova da pomisli kako su sve stvari pod kontrolom.
Mala drama koju nam je Samaras priredio ne sme da nam skrene pažnju sa činjenice da ovakve kalkulacije dolaze upravo od onih čije bi on klasne interese trebalo da predstavlja.
Prvi problem sa kojim se suočavaju jeste to što ne postoji automatsko podudaranje između interesa krupnog kapitala i politike koju sledi lider njihove partije. Očekujte da čujete još dosta toga od krupnih kapitalista o Samarasovoj nesmotrenosti i neodgovornosti u nedeljama koje su pred nama.
Drugi problem je što Siriza, nasuprot recimo PASOK-u pod pokojnim Andreasom Papandreuom, predstavlja nepoznatu u jednačini. Osvrnućemo se na to kao i na razlike u stavovima i politici unutar same Sirize drugi put.
Za sada, razmišjajući o današnjim medijskim izveštajima iz Grčke, pada mi na pamet još jedna duhovita dosetka mog prijatelja.
„Da li se sećaš istorije Francuske revolucije od Fransoa Minjea?“, upitao me je.
„Kroz maglu“, blefiram ja.
“E pa, u dodatku je priča o 100 Napoleonovih dana po njegovom bekstu sa Elbe”, rekao je.
„Sve pariske novine su objavile naslove poput: Čudovište je pobeglo.“
„Par dana kasnije… „Tiranin je okupio vojsku“, a potom „ Napoleon na kapijama Pariza“ .“
„I na kraju… „Imperator se vratio!““
Sa ogromnim osmehom na licu dodao je: „Pogledaj To Vima – sada smo svi bonapartisti!“
U nadolazećim nedeljama očekujte i od onih, za koje je to najmanje verovatno, da će tvrditi kako su od početka bili uz Sirizu, ili bar da su bili spremni da joj pruže šansu. Oni misle na „umerenu“, „razumnu“ Sirizu – onu za koju Aleksis Cipras mora dokazati da je drži pod kontrolom time što će se osloniti na svoje nove prijatelje sa centra političkog spektra.
Izbori tek slede, a onda ćemo videti.
Molimo vas da podržite ovaj poduhvat. Kevinovi izveštaji se finansiraju od prodaje „Syriza: Greek For Hope“ majica. Nabavite svoju preko Fudbala filozofije