Naš član Dragan Plavšić, u kratkom osvrtu izvorno objavljenom na sajtu drugarske organizacije Counterfire iz Velike Britanije, poentno objašnjava prirodu reakcija kapitalističke države na krizu izazvanu koronavirusom.
Kapitalizam je oduvek imao dve strane svog karaktera – privatnu stranu, tj. tržište i javnu stranu, tj. državu.
Privatna strana kapitalizma je ona strana koju kapitalisti instinktivno više vole, zato što žele da imaju što veću slobodu kada se takmiče za profit na tržištu. Ovo je uglavnom propraćeno ideologijom slobodnog nadmetanja, individualnih prava i nepovredivosti privatne svojine.
Javna strana kapitalizma je ona koju kapitalisti više vole u vreme krize, kada iz bilo kog razloga trpe gubitke. Tada se okreću državi, moleći je da privatne gubitke pretvori u državne. Ovo je uglavnom propraćeno ideologijom „svi smo zajedno u ovome“, zajedničkog dobra i nacije.
Tržište nikada nije spaslo kapitalizam, zato što tržište ne može da spase kapitalizam. Ukoliko je prepuštena samo sopstvenim mehanizmima, logika tržišta može da deluje korektivno jedino uz ogromnu ljudsku cenu. Stoga logika koja modifikuje određene slobode tržišta postaje neophodna da bi sačuvala tržište od sebe samog. Država je tu da obezbedi ovu modifikovanu logiku, posebno u kriznim vremenima, što je jedan od razloga zašto je tržištu potrebna država.
Kriza koronavirusa i plan za spasavanje plata Rišija Sunaka (ministra finansija i privrede Ujedinjenog Kraljevstva) još jednom su pokazali da je veza između tržišta i države neophodna. To je takođe pokazao i slom od pre nešto više od decenije, kada su države spasle firme koje su bile „suviše velike da propadnu“ i upumpale milijarde funti u ekonomiju.
Uprkos tome, svakodnevno nailazimo na stav da su tržište i država suprotstavljeni jedno drugom. Ovo je odraz tipične perspektive kapitalista koji zahtevaju da budu slobodni od uplitanja države. Zbog toga neki desni ideolozi preispituju Sunakovu odluku da nacionalizuje platne listove u državi.
Ali svakodnevno nailazimo i na tipični stav mnogih na levici koji intervenciju države vide kao svojevrsni socijalistički protivotrov, koji modifikuje određene slobode tržišta kako bi se udovoljilo socijalnim zahtevima. Zbog ovoga je i Frensis O’Grejdi u ime Kongresa sindikata Velike Britanije pozdravio Sunakov plan.
Međutim, tržište i država nisu suprotstavljeni u pravom smislu te reči. Oni su samo suprotne strane istog novčića, a to uopšte nije isto.
U ovom svetlu treba da razmotrimo naš odgovor na Sunakov plan. Izvesno, pogrešno je da ga hvalimo na isti način kao što je to uradio O’Grejdi, zato što znamo da je Sunakov cilj da sačuva tržište za bolja vremena. Na ovo mislimo kada kažemo da je država suprotna strana istog kapitalističkog novčića u odnosu na tržište.
Međutim, od ključne je važnosti to da je Sunak bio primoran da suspenduje način na koji kapitalizam uobičajeno funkcioniše. Na ovo mislimo kada kažemo da je država suprotna strana istog kapitalističkog novčića u odnosu na tržište, zato što njene intervencije u ekonomiju znače još jednu krizu koju tržište ne može da reši bez ogromne cene u ljudskim životima, koja dovodi do političke nestabilnosti.
Činjenica da imamo ovu intervenciju stoga otvara vrata socijalistima i socijalistkinjama ne samo da se zalažu za sveobuhvatnije mere kako bi se adresirala neposredna kriza – kao što je nacionalizacija privatnih bolnica – već i da traže radikalnu demokratsku transformaciju ekonomije koja će moć staviti u ruke onih na čijem radu ekonomija i sama počiva. Aksiom je, ili bi trebalo da bude, da državna kontrola bez demokratske kontrole ne može da nas odvede u progresivnom, socijalističkom pravcu.
Ova vrsta radikalne transformacije predstavlja alternativu dogmatskom „povratku tržištu“ koji u ovim okolnostima motiviše Sunakov statizam. Upotrebio je resurse države samo da bi osigurao da tržište preživi lokdaun i da se vrati nakon krize, još sposobnije da profitira od posledica.
Možemo mnogo bolje od ovog bednog povratka na pređašnje stanje.