U prvom kvartalu, po svemu sudeći ekonomski najkritičnije godine u poslednjih nekoliko decenija, građanima Srbije kao da je najveća briga kada će stići „punto“ za koji su se prijavili na listu čekanja. Najava povoljnih auto-kredita za ovaj model „Fijata“ privukla je oko 18,000 ljudi, što je premašilo očekivanja Vlade Srbije i njenih štićenika – ovlašćenih banaka i „Fijat grupe“.
Međutim, prvo razočarenje zainteresovanim kupcima pružile su banke koje su se oglušile o savete Vlade vezane za spovođenje samog procesa kreditiranja i nametnule svoje interese. Bankari su tako stavili do znanja da su u mogućnosti da štite svoje interese i pored toga što primaju finansijsku pomoć od države.
Naime, banke od podnosilaca zahteva za podizanje kredita u startu traže avans iako je ranije obećano da ga neće biti. Zavisno od banke, avans se kreće do čak 30% što znači da osnovni model automobila može da iznosi i 2,000 evra.
Međutim, bankari su očigledno svesni da je sam zalog na automobil slaba garancija, pa su neki otišli i korak dalje. Tako su se odlučili na to da od klijenata zahtevaju polaganje blanko menice kao sredstva obezbeđenja. Ovim će modelom pokušati da izbegnu sudbinu američkih banaka, jer im se oduzimanje vozila u slučaju neizmirenja duga ne isplati. Po takvom scenariju banka bi svoja sredstva mogla da povrati jedino prodajom vozila u okolnostima kada su cene polovnjaka pale, a potražnja je mala.
Podnošenjem menice kao zaloga, klijent otplatu garantuje svojom celokupnom imovinom. U slučaju neizmirenja duga, banke pokreću menične tužbe pred sudom, tako da kupci koji ne budu u mogućnosti da otplaćaju rate mogu da ostanu i bez krova nad glavom.
Subvencionirani krediti se, štaviše, odobravaju u dinarima, ali sa valutnom klauzulom tako da se kredit revalorizuje čim se promeni kurs evra. Nakon vrtoglavog pada vrednosti dinara u odnosu na evro, jasno je zbog čega su se država i banke odlučile na ponudu kredita u ovoj valuti. Inače, revalorizuje se ostatak duga, a ne samo rata, što znači da će i visina neotplaćenog dela zajma biti izmenjena u skladu sa svakom promenom srednjeg kursa na dan kada je pozajmica odobrena.
Bankarska zloba se tu ne završava. Glavni uslov za odobrenje subvencioniranih auto-kredita je da kupac banci dostavi fiskalni račun kao dokaz da je automobil proizveden u Srbiji. Rok za dostavu računa je mesec dana, međutim sa otplatom kredita se startuje odmah. Iako interesovanje po svemu sudeći višestruko premašuje kapacitet proizvodnje u kragujevačkoj fabrici, rok od mesec dana nije produžen, a izvesno je da je mesec dana kratak period za isporuku kupljenog automobila.
Dok čekaju svoj automobil, kupci još uvek nemaju račun koji bi podneli bankama, već samo profakturu koja klijentima omogućava da otpočnu sa otplatom kredita iako im subvencionisani kredit još uvek – do podnošenja fiskalnog računa – praktično nije odobren. Ako klijent ne dostavi račun banci tokom tih mesec dana, odnosno ako isporuka automobila kasni, on automatski prelazi na komercijalne uslove kreditiranja. Tako će morati umesto subvencionisane kamate od 4.5 odsto, plaćati kamatu koja se, zavisno od banke, kreće između 11 i 20 odsto.
Famozna cifra od 18,000 prijavljenih na listu čekanja otvorila je mnoga pitanja. Osnovno je pitanje proizvodnih ili tačnije montažnih kapaciteta fabrike u Kragujevcu. Vlada je veliku potražnju pokušala da iskoristi kako bi zainteresovala italijanske partnere da investiraju u proizvodne pogone. Iako je potražnja velika, Italijani i pored određenih investicionih obaveza ne pretpostavljaju mogućnost širenja kapaciteta.
Vlada ne demonstrira moć da išta učini kako bi se zadovoljio izazvani potrošački apetit. Daju se usmene garancije da će svi prijavljeni na listu čekanja moći da kupe automobil na kredit sa subvencionisanom kamatom, iako su neke od ovlašćenih banaka upozorile da je za kupovinu „punta“ predviđen ograničen kontigent kredita. Ipak, ne postoje jasni razlozi iz kojih bi jedna banka ograničila broj kredita koje izdaje ako već Vlada koja subvencira kredite sa sniženom kamatom nije spominjala kvantitativno ograničenje tih kredita. Očigledno je da se prikriva ko želi da smanji broj kredita i da država štiti interese banaka i obrnuto.
Program subvencionisanih auto-kredita kao da je osmišljen tako da u vreme krize izvrši dodatni pritisak na stanovništvo koje je tokom ove godine trebalo da uživa u blaženstvu socijalnog mira i pravde. Zaoštrena bankarska politika izdavanja kredita koju je Vlada dopustila svakako ne miluje one koji su se nadali da će povoljno kupiti nov automobil. Umesto da, kako je dogovoreno, izađu u susret kupcima, privatne banke stavljaju kreditni jaram ljudima koji su zbog krize u stalnoj i izvesnoj opasnosti od gubitka zaposlenja. Gubitkom stalnih prihoda više nisu u mogućnosti da otlaćuju rate i – ponovo mogu završiti na ulici.
Međutim, mora se imati u vidu da je akcija povoljnih auto-kredita pokrenuta kao samo jedan u nizu ustupaka koji su učinjeni italijanskom partneru. Ministar Dinkić je izjavio da će ta akcija pomoći „Fijatu“ da prebrodi ekonomsku krizu proizvodnjom znatno veće količine „punta“ nego što je planirano. Sama Vlada je jednostrano pokrenula ovu akciju tako da promoviše „Fijat“ i njegovo uspešno poslovanje u Kragujevcu u koje se sumnjalo nakon zatvaranja fabrika u Italiji, odlaganja početka proizvodnje u Kragujevcu i izbegavanja uplate preostalih 200 miliona evra.
Model „punto“ se ni po čemu ne razlikuje od automobila „zastava10“ koji se do novembra prošle godine sklapao u kragujevačkoj fabrici, tako da odlaganje početka proizvodnje samo označava nonšalantnost stranih investitora i popustljivost domaćih pregovarača. Zato je bilo potrebno uveriti javnost u uspešnost strategije nadležnih državih organa pri sklapanju ugovora sa italijanskom „Fijatom“.
U „Zastavu“ je početkom marta stigla prva kompozicija od 25 vagona sa delovima za „punto“, čija je montaža u Kragujevcu, prema strateškom ugovoru države Srbije i „Fijata“, trebalo da otpočne sredinom marta, ali je taj rok ipak pomeren za kraj meseca. Na prvim automobilima „Fijat punto“, koji su polako počeli da silaze sa „montažne“ trake u kragujevačkoj „Zastavi“, neće biti nijednog dela proizvedenog u Srbiji, iako je upošljavanje domaćih proizvođača auto-delova takođe bila jedna od stavki dogovora koji je postignut. Umesto toga, Italijanima su dostupni vagoni Železnice Srbije za prevoz delova iz Italije.
Ustupci državnog vrha italijanskom kapitalu sežu u nedogled. Situacija je kulminirala kada je dug „Fijata“ od 200 miliona evra usmenim putem gotovo otpisan, objavom zvaničnika da taj novac treba da se uplati zarad proizvodnje novih modela – koja je odložena.
Jasno je da obe strane ne samo da se igraju sudbinama radnika fabrike u Kragujevcu, nego sada putem kredita, imajući kao saučesnika i banke, svojom politikom ugrožavaju celokupno stanovništvo.
Iz tog razloga se mora osuditi uređenje u kom država dozvoljava multinacionalnim kompanijama da preko leđa ljudi ostvaruju profit. Država koja je našla svoj razvojni put u klopci ovisnosti o stranim investicijama dozvolila je sebi da povije glavu pred stranim finansijskim kapitalom koji povrh svega ne doprinosi proizvodnji nego iznova za sebe obezbeđuje dobit. Tako je u dogovoru sa bankama razvijen mehanizam koji štiti poredak u kom se profit stavlja iznad ljudskih potreba i koji se kao takav zauvek mora srušiti!