Ovogodišnji 4. april, dan studenata, obeležile su dve manifestacije studentskog organizovanja u Srbiji. Prva je predavanje peticije koju je započela inicijativa „Desetka za Srbiju”, čiji su zahtevi umnogome za vlast prihvatljiva repriza zahteva studenata koji su jesenas organizovali blokade Filološkog i Filozofskog fakulteta i Više škole za elektrotehniku i računarstvo u Beogradu, kao i njihovih kolega i koleginica sa drugih fakulteta i sa Univerziteta u Novom Sadu koji su pokušali da prošire ideju direktno-demokratskkog organizovanja kroz plenume.
Druga je protest upravo tih studenata, odnosno onog dela tih studenata koji je ostao mobilisan i aktivan u borbi za studentska prava i pored neuspeha blokada iz oktobra i novembra prošle godine. Razlika je bila u tome što je čitava lepeza zahteva oko kojih se jesenas diskutovalo zamenjena jednim, radikalnijim – zahtevom za besplatno obrazovanje.
Šta u ovom trenutku znači zahtevati besplatno obrazovanje u Srbiji? Znači nepristajati na državnu politiku prema visokom obrazovanju i novu Strategiju o obrazovanju. Neoliberalne reforme koje vlast sprovodi, a koje zagovaraju sve relevantne političke struje u političkom spektru Srbije, pa čak i one najsuprotstavljenije evrointegracijama, imaju svoj upliv u obrazovanje kroz pomenutu Strategiju čiji je jedan od glavnih ciljeva da „do kraja sprovede bolonjsku reformu visokog školstva”.
Bez obzira na to što srbijanska dužnička privreda ne predstavlja pretnju za stabilnost evrozone u onoj meri u kojoj to predstavlja Grčka, osećamo pritisak mera štednje koji nam finansijski sektor evrozone nameće. Kreditno ropstvo države prebacuje se na sve njene stanovnike – kao što je prosečni stanovnik Srbije primoran da podiže kredite kako bi „sredio” stambeno pitanje, osiguranje, penzioni fond, a sve češće i golo preživljavanje (2,100 evra po glavi stanovnika – kraj 2011. godine), tako će i prosečni student biti uteran u jaram dužničkog ropstva putem studentskih kredita i pre nego što stupi u prvi radni odnos. Studentski krediti, međutim predviđaju da će upravo zaposlenje studenta-dužnika omogućiti tom studentu da započne sa otplaćivanjem duga po završetku studija. U trentuku kada znamo da mladi čine 33% nezaposlenih i to da će nezaposlenost u periodu krize nastaviti da raste, pitanje je kako zapravo „stratezi” predviđaju da studenti budu u prilici da kredite otplaćuju.
Zahtev za besplatnim obrazovanjem, doduše, ne treba posmatrati kao magično rešenje čije bi prosto uvođenje rešilo i obrnulo proces komercijalizacije obrazovanja – odnosno, pitanje je da li je u ovom trenutku moguće očekivati da bi neoliberalna vlast popustila pred vapajem studenata i preusmerila novac kojim ne raspolaže u visoko školstvo kako bi besplatno obrazovanje bilo omogućeno.
Marks21 je studentski protest podržao i u bloku je na njega izašao sa dve glavne parole, kojima smo hteli da ponudimo naše političko rešenje studentskog pitanja.
Nećemo kreditno ropstvo, hoćemo besplatno obrazovanje za sve!
Smatramo da je najbitnija uloga koju studenti u ovom trenutku mogu da odigraju ta da inspirišu i svojim primerom povuku radništvo u široki narodni pokret koji bi se borio protiv kreditnog ropstva na svim nivoima. Problem obrazovanja upravo može biti katalizator i zajednički problem oko kog bi takav pokret mogao da se organizuje – on nikako nije problem isključivo onih koji se danas obrazuju (studenata), već i celokupnog naroda koji brine o svojoj budućnosti.
Vođeni svetlim primerom omladine koja širom sveta inspiriše masovne pokrete koji zahtevaju temeljite promene sistema, uvereni smo da i studenti u Srbiji mogu da inspirišu sve ostale slojeve, a pre svega radništvo, zahtevanjem onoga što ova vlast, ali ni sam sistem, nisu u stanju da obezbede – besplatno i svima dostupno obrazovanje.
Stop državnoj represiji! Stop divljanju fašista!
Na protestu 4. aprila prisustvovao je značajan broj policajaca u civilu koji su pokušavali da provociraju aktiviste i da ih međusobno sukobe.
Takođe bi trebalo napomenuti i to da je uprava Filozofskog fakulteta u trenutku kada je najavljen protest za 4. april svim zaposlenima poslala dokument na kome su zapisane smernice u slučaju da dođe do nove blokade fakulteta, dok je uprava Filološkog fakulteta sazvala vanrednu sednicu Nastavno-naučnog veća dan pred protest, na kojoj je odlučeno da će 4. april ipak biti neradan dan i za taj fakultet. To sve pokazuje da su poslušnici vlasti u fakultetskim upravama zauzeli jasan stav protiv studentskog samoorganizovanja i borbe za studentska prava.
Poučeni teškim iskustvom jesenašnjeg protesta, kada su se studenti u više navrata suočavali sa napadima fašista s jedne i raznim vidovima državne represije (medijske manipulacije, unajmljivanje privatnog obezbeđenja, izjave zvaničnika, maltretiranja od strane policije) sa druge strane, smatramo da je nemoguće ispostavljati bilo kakve socijalne zahteve ukoliko nam nije zagarantovano ustavno pravo da protestujemo i ukoliko nismo zaštićeni od agresije sila reakcije.
Ubeđeni u to da niti od države treba tražiti da zaštiti one koje sama ugnjetava, niti da bi ona uopšte i bila u stanju da tako nešto uradi, započeli smo kampanju Pravo na protest koju je podržao i Plenum studenata Filozofskog fakulteta u Beogradu. Smatramo da jedino kroz izgradnju te kampanje borbeni studenti mogu samima sebi da stvore štit iza kog će efikasno i bez straha moći da se bore za svoja prava.