Večeras je rođen novi nedeljni pregled s periferije kapitalizma – šta je sve upalo u oko levice?
„Ne voli MMF penzionere više od nas“, izjavio je pre nekoliko nedelja Aleksandar Vučić, kada je osvanula vest da je misija Međunarodnog monetarnog fonda predložila ukidanje tzv. krizne mere za penzionere/ke.
To je bilo nakon što se u više navrata usprotivio dizanju penzija. No, ubrzo je postalo jasno da se radi samo o nesporazumu, te da Vučić ipak voli naše penzionere i penzionerke.
Zato smo u proteklih nedelju dana čuli da će „privremena“ mera o ograničavanju penzija, koja je donesena 2014. i trebalo je da traje do 2017, da se okonča u nekom trenutku 2019. godine.
Samo pet godina „štednje“ za naše penzioner(k)e! No, Vučić nije ostao dužan narodu. Ušteđevine koje su za državu napravili penzioneri/ke i drugi u javnom sektoru Vučić je namenio jednoj veličanstvenoj policijskoj paradi.
Cela Srbija mogla je da vidi gde su naše pare otišle. U policiju i njenu opremu za gušenje protesta. Fantastičan defile državnog aparata represije uključio je i nadletanje helikoptera.
Beograd je čitav vikend bio blokiran da bi Ministarstvo unutrašnjih poslova svečano pokazalo da u državi Srbiji vlast neće tolerisati neposlušnost, jer neposlušnost sigurno dolazi spolja ili od strane unutrašnjih neprijatelja.
Takvi su, recimo, radnici i radnice Zastava oružja u Kragujevcu, kojima su na radnom mestu ugrađene kamere kako bi se videlo ko to štrajkuje i „tera investitore“. Neko mora da puni džep našim gazdama!
Da ne bismo pomislili da će ubuduće biti drugačije, doskorašnji gradonačelnik Beograda, Siniša Mali, preuzeće ministarstvo finansija.
Poznat je po tome što je smanjio dug grada slanjem muškaraca u fantomkama da sruše neke zgrade i ućutkaju neke slučajne prolaznike u Savamali. „Vodiću računa o svakom dinaru“, uverio nas je bivši gradonačelnik, ne spavajući na lovorikama svojih već pozamašnih afera.
Nismo ni sumnjali! Dok Srbija tone, tajkuni i moćnici gledaju da na svaki način preotmu najveći deo kolača, zbog čega će biti potrebno da cela mafija bude nagrađena ministarstvima i državnom pomoći u ratu protiv radništva.
U međuvremenu, vlada muk u opoziciji. Demokrate i liberali ne mogu da se sastave. Neko radi njihov posao bolje od njih. Evropska perspektiva u rukama je njihovih najvećih dušmana, od čega još uvek nisu uspeli da se opasulje.
A ta Evropa se raspada. U Italiji, neizabrani predsednik sprečava formiranje izabrane vlade jer se usudila da postavi ministra finansija koji je pitao da li evro ima budućnost. To što je nova vlada bila za nasilno izbacivanje migranata i migrantkinja očito nije bio problem istih razmera.
Da bismo izgradili zemlju ispočetka, treba da se vodimo novim idejama. Stari poredak je širom Evrope pokazao šta ume, a to je da pljačka i uništava. Treba nam novi, čoveka dostojan poredak koji će graditi samo radništvo.
Da bi u tome uspeli, radnici i radnice treba da izgrade svoju, revolucionarnu partiju i svoje institucije. Mi smo tu da im pružimo podršku u toj izgradnji. Dosta vam je tragikomičnih vesti s periferije kapitalizma i već kujete svoje socijalističke planove? Pridružite nam se!