Nova odluka grčke vlade da donese zakon o visokom obrazovanju koji će univerzitete vezati za privatni kapital i tržište u roku od samo tri dana prouzrokovala je oživljavanje studentskog pokreta otpora. Prenosimo izveštaj sa lica mesta koji treba da bude inspiracija svim studentkinjama i studentima u Srbiji za borbu protiv najavljenih izmena zakona koji će tajkune i kapitaliste da smeste u fotelje upravnih odbora univerziteta. Posle tri vrela meseca generalnih štrajkova i okupacija trgova, studentski pokret grčkog visokoobrazovnog sistema ove akademske godine otisnuo se rano: od 29. avgusta studentske organizacije počele su sa organizovanjem hitnih plenuma, a do 1. septembra okupirano je preko 155 univerziteta (oko jedne devetine).
Vlada je, po direktivama MMF-a, Centralne evropske banke i EU, pokušala da izbegne dizanje pokreta, donevši novi set zakona o visokom obrazovanju tokom avgusta. Namera im je da prokrče put za finansiranje univerziteta iz izvora privatnog kapitala, tako ograničavajući javno finansiranje i praveći seču nastavnog osoblja i infrastrukture.
Osim toga, žele da ograniče učešće studenata i predavača u donošenju odluka na univerzitetima uvodeći pritom menadžere koji će dalje usmeravati univerzitete ka tržištu. Dalje, postepeno će primoravati studente da kupuju knjige, a verovatno će uvesti i naplatu školarina ¬– iako je to, još uvek, ustavom zabranjeno.
„Socijalistička” vlada je 24. avgusta stavila zakon na glasanje u parlamentu, potpomognuta svim desničarskim partijama i fašistima. Ovaj nečuven potez predstavlja pretnju svemu što je pokret u visokom obrazovanju osvojio u proteklih 35 godina.
Najbitnija reforma usmerena je na mukotrpno stečeno pravo „azila” na univerzitetima: radi zaštite akademske i političke slobode, policiji i uniformisanim organima vlasti zabranjeni su pristup univerzitetu i hapšenja. Sada žele da ukinu ovo demokratsko pravo da bi viktimizovali i terorisali pokret.
Pokret je 2006-07 odneo pobede tokom dva talasa okupacija, zbog čega slični zakoni nisu implementirani.
Cela akademska zajednica je protiv ovoga. Sindikati predavača podržavaju akcije pokreta, a profesorski sindikati obećali su podršku demonstracijama. Plenumi su sazvani na inicijativu radikalne levice na univerzitetima. Iako predlozi dolaze sa levice, podržava ih velika velika većina studentkinja i studenata – uprkos ispitnim rokovima izglasane su nedeljne okupacije fakulteta.
Omladina „socijalističke” vlade takođe je podržala demonstracije, distancirajući se time od svoje partije i izražavajući otvoreno nezadovoljstvo odlukom vlade da donese ove zakone.
Prve demonstracije održane su na dan kada se o zakonu glasalo (24. avgust). Preko 3000 studenata protestovalo je protiv odluke vlade. Studentske organizacije sazvale su novi protest za danas (1. septembar), a dalji koraci se planiraju na plenumima.
Kao inspiracija grčkom pokretu služile su skorašnje pobune studenata u Britaniji i Čileu. Okupirani univerziteti postaju centri borbe i sigurno će igrati veliku ulogu u novom talasu otpora na jesen.