Istorijska pobeda na referendumu mora se pretočiti u jasnu politiku raskida sa evrozonom, jedina odgovornost Sirize jeste prema radnicama i radnicima Grčke koji su jasno rekli “Ne” štednji i pritiscima Trojke.
Siriza je prošle nedelje odigrala ključnu ulogu u održavanju referenduma na kom je radni narod Grčke odbacio paket štednje kreditora iz Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda.
Dubina njene pobede je mandat za zaustavljanje štednje. 85 odsto omladine ispod 24 godine je glasalo „NE“. 71 odsto radništva je glasalo „NE“. 73 odsto nezaposlenih je glasalo „NE“. 87 odsto glasača i Sirize i Komunističke partije je glasalo „NE“. Sveukupno, 61,5 odsto stanovništva koje je izašlo je glasalo „NE“. To je bila velika pobeda radništva, omladine i levice.
Međutim, već dan nakon referenduma, postalo je jasno da se sprema kompromis sa kreditorima. Janis Varufakis, ministar finansija, dao je ostavku, pod pritiskom evrozone. Umesto da su ostavku dali Angela Merkel i Žan-Klod Junker, čija je politika krahirala, ostavku je dao predstavnik Sirize u vladi koja je pobedila skoro dvotrećinskom većinom na referendumu.
Evropski političari su nakon referenduma nastavili da traže štednju – nemački zvaničnici su čak zatražili „više“ štednje nego što je bilo predviđeno pre referenduma. Nastavili su da gaze po grčkoj demokratiji bez srama.
Danas, nakon par dana pregovora, stižu novinski izveštaji da je Sirizin tim, uz pomoć francuskih stručnjaka, spremio nov paket štednje, zauzvrat za novi paket pomoći i restruiktuiranje grčkih dugova. Nov paket predviđa štednju za 13 milijardi evra, dok je onaj koji je odbačen pre par dana na referendumu predviđao 8 milijardi.
Nejasno je da li će to biti dovoljno za Angelu Merkel. Kreditori su već izjavili da je Grčka u pravu da su njeni dugovi neizdrživi – ali, kako je rekao Volfgang Šojble, nemački ministar finansija, otpisivanje i restrukturiranje dugova je nemoguće po evropskim pravilima.
Da oni ne veruju da Siriza može i želi da sprovede reforme je takođe veoma verovatno. Siriza se pokazala kao partija koja nedovoljno nedvosmisleno radi u korist kapitala. Zato se od Grčke više ne traži samo krv pacijenta, već Avramova žrtva: ubistvo Sirize kao takve. Cipras se gura da stvara vladu nacionalnog jedinstva, da stvara nove saveze sa umerenim socijal-liberalima i da odstrani snažno levo krilo Sirize.
Nakon referenduma, Cipras ima visok rejting i veliki autoritet, jer je predvodio lično veoma rizičan potez grčkih vlasti. Ali to je ostao pregovarački potez. Cipras nastavlja da se kocka sa grčkim narodom zarad boljeg tretmana od kreditora. On suštinski prihvata da igra po pravilima, ali traži ne samo štednju već paket za rast. On misli da će to biti dovoljno i pohlepnim kreditorima i izmorenom radnom narodu.
Sav pritisak levice u Grčkoj, unutar i van Sirize, sada mora da se mobiliše da bi se sprečio ovaj loš kompromis. Ponuda kreditora nikad neće moći da nadoknadi danak u krvi koji kreditori traže od grčkih radnica i radnika. Dugovi su trenutno 317 milijardi evra, od kojih je 248 milijardi dugovanja omraženoj „Trojci“, Evropskoj komisiji, Evropskoj banci i Međunarodnom monetarnom fondu.
Siriza ne može da dobije više od par desetina milijardi evra pomoći u narednih par godina, a moraće da nastavlja da otplaćuje dugove, a da ne govorimo o efektima koje će imati štednja na grčko društvo: oni će biti razarajući. Privrženost Evropskoj uniji se pokazuje kao Ahilova peta vođstva Sirize.
Ukoliko levica u Grčkoj pokaže Ciprasu i kreditorima da neće prihvatiti dalju štednju, nidokakvog kompromisa neće doći. A ukoliko to dovede do izbacivanja grčke iz Evrozone, biće vreme da se odbaci „evropejstvo“ radikalne levice i da se pođe u radikalne korake: odbijanje da se otplati dug, nacionalizacije banaka, uvođenje nove valute, zaplena imovine kapitalista i nacionalni program za rast.
Istina je da će to imati veliki efekat na Evropu i na Balkan. Evropske banke će se pitati da li jedne drugima veruju da nisu previše ulagale u rizičnu Grčku – na prvom mestu francuske banke. Širom Balkana gde grčki bankarski kapital ima veliki udeo u nacionalnim bankarskim sistemima, između desetine i četvrtine, otvoriće se pitanje socijalnog mira. Na nama, na levici, je da kažemo čija je to krivica: vladajućih klasa i evro-atlantskog projekta. Spremimo se i mi da stanemo uz narod.
Jer je jasno da će Grčka, ukoliko ostane izolovona, ući u velike teškoće. Nama je u interesu da kažemo da nećemo ni mi da platimo dug, vreme je da mi našim gazdama kažemo „OXI“ – „NE“!