Visoka nezaposlenost među omladinom, siromaštvo i rastući životni troškovi – kombinovani sa neverovatnim bogatstvom elite i korupcijom – doveli su do izliva gneva.
Ustanci tresu tlo pod nogama autoritarnih režima Tunisa i Alžira.
U Tunisu, protesti bukte već više od tri nedelje.
Visoka nezaposlenost među omladinom, siromaštvo i rastući životni troškovi – kombinovani sa neverovatnim bogatstvom elite i korupcijom – doveli su do izliva gneva.
Predsednik Ben Ali je izgubio dosta kredibiliteta. Demonstranti su spalili kancelarije vladajuće partije.
Odgovor njegove vlade bio je jeziv.
Policija je tokom vikenda ubila najmanje 14 demonstranata. U prethodnim nedeljama ubijeno je najmanje još dvoje, dok su dva demonstranta iz protesta sama sebi oduzela živote.
Ben Ali tvrdi da je policija otvorila vatru tek nakon što su hici upozorenja bili izignorisani.
Na hiljade ljudi ispunilo je ulice kako bi se suprotstavilo državnoj represiji.
Kanister
Ben Ali je uspostavio cenzuru interneta i nezavisnih medija.
Uprkos tome, video snimci koji se nalaze na internetu prikazuju policiju koja ispaljuje suzavac na gomilu mladih i sindikalaca. Jedan demonstrant podiže kanister na kom piše „Koristiti samo na životinjama i tokom rata“.
U Tali, gde je policija tokom vikenda ubila šestoro ljudi, vojna vozila patroliraju ulicama.
Policija je otvarala vatru i na sahranama onih koji su tokom nasilja poginuli.
Većina od 8,000 tunižanskih advokata u četvrtak je stupila u štrajk i priključila se protestima u gradovima širom zemlje, uključujući i glavni grad, Tunis, gde ih je policija napala.
Istog dana, u štrajk je ušla i većina škola u regionu Sidi Buzid, u kom su protesti i pokrenuti.
U međuvremenu, intenzivni protesti šire se Alžirom.
Omladina i sindikalci ulaze u sukobe sa policijskim jedinicama, gađaju ih vatrometima i benzinskim bombama i spaljuju automobile i automobilske gume na ulicama.
Do nereda je dovelo dramatično povećanje cena hrane, posebno šećera, brašna i mleka, koje je vlada sprovela.
Demonstranti uzvikuju „Hoćemo šećer“ i mašu veknama hleba, prateći primer nekih od tunižanskih demonstranata.
Alžir je zemlja bogata naftom, ali velika većina populacije od toga nema nikakve koristi.
Ljudi žive u siromaštvu, po karton-naseljima. Njihova jedina nada za slobodom i radom je emigriranje.
Jedan demonstrant je usnimljen kako govori: „Bunimo se jer ne verujemo vladi. Narednih deset godina biće iste kao i prethodnih deset. Naš izbor je da se preselimo u Evropu ili da idemo u zatvor. “
Do sada je objavljeno da je policija ubila pet demonstranata, dok je preko 1,000 uhapšeno.
Prvi koji je bio ubijen je Azedin Lebza, koji je imao samo 18 godina.
Vlade Tunisa i Alžira oslanjaju se na nedostatak demokratije i policijsku brutalnost.
Ben Ali je vlast preuzeo pučem, 1987. godine. U Alžiru vojska i dalje igra vodeću ulogu.
Oba ova režima su nemilosrdna – ali, konkurencija na vrhu i rastući pritisak odozdo sada dovode u pitanje njihovu vladavinu.