Ključno dešavanje za svetski mirovni pokret zakazano je za početak aprila. Aktivisti iz čitavog sveta krenuće put Strazbura, grada na severoistoku Francuske, kako bi uradili sve što je u njihovoj moći da kremu Zapadnog imperijalizma zagorčaju proslavu šezdesete godišnjice postojanja NATO pakta. I ne samo to.
Ključno dešavanje za svetski mirovni pokret zakazano je za početak aprila. Aktivisti iz čitavog sveta krenuće put Strazbura, grada na severoistoku Francuske, kako bi uradili sve što je u njihovoj moći da kremu Zapadnog imperijalizma zagorčaju proslavu šezdesete godišnjice postojanja NATO pakta. I ne samo to.
Svetski anti-ratni pokret doživeo je veliki uspon 2003. godine, nakon što su 20. marta Sjedinjene Američke Države, otpočele novu invaziju na Irak. Od tada, pokret se proširio po celom svetu i bio veoma aktivan u praktično svakoj zemlji koja je na bilo koji način povezana sa vojnim delovanjem Zapadnog imperijalizma.
Ipak, i pored veoma masovnih protesta, pokret nije uspeo da stavi tačku na ratove koje u krvavom pohodu na izvorišta energetskih resursa predvode SAD. Međutim, krajem 2008. godine, oko godinu dana nakon poslednjih velikih demonstracija, došlo je do bitne promene okolnosti.
Napad Izraela na pojas Gaze momentalno je zaiskrio novi talas internacionalne solidarnosti širom planete, moglo bi se čak reći, na višem i konkretnijem nivou nego što je to do sada bio slučaj. Demonstracije i sastanci anti-ratnih grupa se održavaju gotovo svakdnevno, od SAD do Egipta.
Jedan od svakako bitnih indikatora je i podatak da je invazija na Gazu pokrenula niz studentskih okupacija u Britaniji, po prvi put nakon 1968. godine. Studenti zahtevaju da njihovi univerziteti prestanu da ulažu novac u korporacije koje proizvode i prodaju oružje Izraelu, kao i da obezbede stipendije za palestinske studente i izdaju zvanična saopštenja kojima se osuđuje genocid nad palestinskim narodom.
Grčki anti-ratni pokret uspeo je da spreči isporuku vojne opreme koju su SAD nameravale da pošalju Izraelu. Grčki revolt s kraja prošle godine još jednom se dokazao kao najsvetlija tačka savremenog otpora
kapitalizmu, uspevši da brzo i efikasno odgovori i na pitanje koje nije toliko usko vezano za probleme sa kojima se tamošnja omladina i radništvo suočavaju.
Dosta!
Kampanja “Šezdeset godina NATO-a? Dosta!” nije mogla da izabere bolji čas za ujedinjenje pokreta. Globalna ekonomska kriza stvorila je buru revoltiranih reakcija širom sveta, budući da političke elite svih država teret krize otvoreno svaljuju na najosetljivije slojeve stanovništva. No, sada sve većem broju ljudi postaje sve očiglednije i ono o čemu mi kao revolucionarni socijalisti govorimo sve vreme: cenu krize kapitalizma platiće svi oni koji su i do sada bili obespravljeni – omladina, radnice i radnici, imigranti i okupirani narodi “Trećeg sveta”. Stoga, i naš odgovor mora biti zajednički i, pre svega – internacionalan.
Na koordinacionom sastanku Balkanske mirovne konferencije, održanom 30. novembra 2008. u Atini, dogovoreno je da “gostujući” predstavnici svakog pokreta koji krene put Strazbura sa sobom ne nose nacionalne zastave, već transparente sa herojima pokreta za samooslobođenje i emancipaciju koji potiču iz tih zemalja.
Nemački anti-ratni pokret, kao jedan od najvećih u Evropi i koorganizator kontrasamita, na čelu svoje kolone nosiće portret velike nemačke revolucionarke poljskog porekla Roze Luksemburg, koja je ubijena pre tačno 90 godina od strane reakcionarnih snaga koje su uz pomoć Socijaldemokratske partije Nemačke ugušile tamošnju revoluciju 1918. godine.
Skup, koji 2. aprila počinje kontrasamitom na kom će zajedno učestvovati antiratni i politički aktivisti, pisci i umetnici i iz celog sveta, u sebi će akomulirati ogroman broj razloga za bunt. Ekonomska kriza, nezaposlenost, ratovi u Iraku i Avganistanu, invazija na Gazu i poslednji talas samopouzdanja koji je doneo grčki ustanak, ali i najskoriji štrajkovi u Francuskoj, više su nego dovoljni razlozi za to.
Petak, treći april, najavljen je kao dan građanske neposlušnosti. Dan kasnije biće održan veliki internacionalni protest. Kontra-samit će svoj vrhunac doživeti u nedelju, 5. aprila. Tog dana jedan od glavnih učesnika biće i Noam Čomski.
Novi početak
I pored krvoprolića iz devedesetih, anti-ratni pokret u Srbiji, i uopšte na zapadu Balkana, ni u jednom trenutku nije igrao bitnu političku ulogu. Može se slobodno reći da u prelomnim trenucima praktično nije ni postojao. Ipak, mnogo toga se promenilo u protekle dve decenije.
Budući da je Rusija kao međunarodna sila tokom devedesetih bila potpuno desetkovana, bivše jugoslovenske države su bez mnogo muke pale pod interesnu sferu Zapada, na prvom mestu Sjedinjenih Država. Od tada se NATO i SAD vojne baze šire regionom. Poslednja, i ujedno najveća – kamp Bondstil – izgrađena je juna 1999. na Kosovu, odmah nakon prestanka bombardovanja. Osim baza, širi se i pristupna lista za NATO pakt.
Rat protiv Gruzije i spor oko gasa pokazali su da Rusija ima nameru da povrati svoj izgubljeni status imperijalne sile. Iako je jasno da je još uvek daleko od tog cilja, ona sada ima snagu da neke od svojih strateških ciljeva ispuni. Za to vreme, EU i NATO pokušavaju da prošire svoje članstvo na njene granice.
Klackanje srpske vladajuće klase između Istoka i Zapada, svakako neće moći doveka da traje, međutim ono što nas ovde zabrinjava jeste održavanje loših susedskih odnosa, u regionu oko kog se takmiče Istok i Zapad i koji vrvi od vojnih baza. U takvim okolnostima, povećava se mogućnost izbijanja novog ratnog žarišta na Balkanu.
U novijoj istoriji Balkana, ključ za otpor imperijalizmu tražio se u nacionalnim okvirima. Ista ta istorija dokazala je bankrot ovog pristupa. Vreme je za okretanje drugog lista. Bez međusobne saradnje, narodi Balkana su osuđeni na uloge piona u imperijalističkom nadmetanju. Bez zajedničke izgradnje balkanskog anti-ratnog pokreta, izlažemo se mogućnosti da ponovo budemo oterani u prve borbene redove, da ubijamo svoje susede sa kojima je trebalo da sarađujemo na isterivanju stvarnog neprijatelja koji je mnogo snažniji od svih nas pojedinačno.
Iz istog razloga je bitno povezati se i sa svetskim anti-ratnim pokretom i, uporedo sa tim, graditi pokret u Srbiji i na Balkanu. Kao što adekvatan i efi kasan odgovor imperijalizmu ne može doći iz zatvaranja u nacionalne okvire, on ne može nastati ni priklanjanjem nekoj drugoj velikoj sili, poput Rusije, kako to čini ovdašnja desnica. Gasna kriza bi trebalo da je o ovome dovoljno rekla.
Jedini delotvoran otpor imperijalizmu počiva na temelju internacionalizma, ali ne internacionalizma vladajuće klase koja u svom interesu kalkuliše ulozima i dobicima, već na internacionalizmu odozdo – na konkretnoj zajedničkoj borbi, koju ne interesuje nacionalno poreklo onih koji pružaju otpor.
Naš zajednički interes je jedan – zatvaranje NATO i SAD vojnih baza i povlačenje njihovih trupa iz regiona, uz paralelnu izgradnju dobrosusedskih odnosa i regionalno umrežavanje odozdo, kako bi se sprečilo da jednu stranu silu u odlasku zameni neka druga.
Izgradimo zajedno kampanju koja će napraviti prvi korak u ovom pravcu! 20. marta će se širom sveta obeležiti deset godina od bombardovanja SRJ i šest od invazije na Irak. To je trenutak koji moramo da iskoristimo na najbolji način. Za Balkan slobodan od imperijalizma!