Krenula je borba za alternativu neoliberalizmu. U prvom od mnogih redovnih izveštaja iz Grčke Kevin Ovenden objašnjava značaj opštih izbora u Grčkoj koji će se održati ovog meseca.
U maštovitom poduhvatu Fudbal filozofija sponzoriše poznatog progresivnog novinara Kevina Ovendena kako bi otišao u Grčku i izveštavao ekskluzivnoj za Counterfire o Sirizinoj kampanji pored drugih radikalnih medija iz SAD i Australije. Mi ćemo kao Marks21 da prevodimo seriju za naše čitaoce.
Po prvi put u više od tri decenije jedna evropska zemlja će možda izabrati levu vladu koja će se suprotstaviti rukovodećoj logici banaka koja obezbeđuje državu blagostanja za bogate, a nameće štednju ostalima.
Talasi koje pokreću opšti izbori u Grčkoj zakazani za 25. januar, već odjekuju širom evropskih tržišta kapitala i finansija. Mogućnost pobede radikalno leve partije, Sirize, koja vodi u svim anketama, oborila je evro na istorijski minimum.
Prevremeni izbori jesu sami po sebi simptom svih kriza koje su zadesile političku klasu Grčke u vremenu dok ona pokušava da se pridržava paketa mera ultimativne štednje i drugih uslova koji su pred nju postavljeni kako bi imala pristup novcu iz Evrozone i nekako servisirala dugovanja zemlje.
Vladajuća koalicija, sastavljena od konzervativne Nove demokratije i socijaldemokratskog PASOK-a kao manjeg koalicionog partnera, nije uspela da obezbedi podršku od 60% poslanika za svog kandidata na funkciju predsednika države, koja je uveliko ceremonijalne prirode.
Relativno stabilni dvopartijski sistem koji je uspeo da obuzda talase nezadovoljstva tokom 70-tih, posle rušenja vojne hunte 1974. sada je gotov.
PASOK: zombi blerizam
PASOK nije ništa drugo do zombi politička partija. U trenutku kada je njen osnivač Andreas Papandreu uspeo da pobedi na izborima 1981. na bazi obećanja značajnih reformi mogao je da privuče stotine hiljada ljudi na svoje završne mitinge. Nekada moćna socijaldemokratska partija sada podseća na porodično nasledstvo zanemareno i osiromašeno od strane Papandreuovog sina i drugih naslednika, koji su bili na čelu partije u vreme kada je ona predstavljala grčku verziju Blerovog raskida sa tradicionalnom socijaldemokratijom.
Upražnjeno mesto sada je zauzela Siriza – radikalno leva koalicija. Grčka predstavlja jedinstven slučaj u Evropi budući da ima relativno neprekinutu tradiciju borbenosti radnika i studenata od sredine sedamdesetih do danas. Uprkos oštrim merama štednje u proteklih pet godina, društveni pokret – a kao posledica toga i snažna i raznovrsna levica – nije iskusio poraz kao što je to bio slučaj sa, recimo, rudarima u Velikoj Britaniji ili radnicima u fabrikama automobila u Italiji.
Politička platforma Sirize odjek je politike starijeg Papandreua. Kako je socijaldemokratija danas nerazdvojiva od Blerovog „trećeg puta“, ove politike su artikulisane i mogle bi biti sprovođene, od strane radikalne leve partije koja nema pri ruci gotove forme partijske organizacije koje je izgradila britanska Laburistička partija tokom decenija kontrolisanja levice.
Siriza je formirana kao koalicija koju je najvećim delom sačinjavala istorijska evrokomunistička struja Komunističke partije Grčke (KKE), koja je bila vodeća partija radničke klase u Grčkoj do sedamdesetih.
„Ortodoksna“ KKE postoji još uvek i ima svoje poslanike u parlamentu. Može se reći da u Grčkoj postoji velika anti-kapitalistička i radikalna levica, utemeljena u socijalnim borbama ali i sa određenim izbornim učinkom.
Šarenolika slika grčke levice ostavlja strane posmatrače zbunjenim. Nažalost, previše njih je to dovelo do toga da proživljavaju dramu debata i argumenata unutar Grčke na jedan dvomenzionalan, zbilja farsični način u okvirima koji nemaju ni dovoljno veliki stepen društvenog bunta niti ukorenjene levičarske tradicije.
Ujedinjena pozicija evropskog krupnog kapitala i vlada mora da nas otrezni od takvih detinjastih pokušaja.
Grčka desnica – uključujući i sada značajnu nacističku partiju, Zlatnu zoru – priziva sliku građanskog rada koji je usledio posle oslobođenja zemlje od Hitlerove okupacije. U sramnoj epizodi, britanski ratni kabinet je pomogao da se poseje seme ogorčenog rata protiv levice koji je doveo do masovnog višedecenijskog proterivanja i zabranjivanja Komunističke partije.
Evropski lideri insistiraju na tome da će, kakav god bio ishod izbora u Grčkoj, Grčka ostati u evrozoni bez revizije sporazuma o merama štednji koje su „pojele“ jednogodišnju proizvodnju zemlje u poslednjih pet godina.
Primenjuju se svi mogući oblici pritiska na levicu, na Sirizu i njenog mladog lidera Aleksisa Ciprasa.
Početna tačka za sve one koji žele progresivne promene u ovom vremenu ekonomskog divljaštva, ratova i rasizma nije u tome da svesno potežu za nekom slabom istorijskom analogijom kako bi opravdali tvrdnje o neizbežnoj izdaji i porazu usled ogromnog pritiska.
Daleko pre, ona se ogleda u čvrstoj solidarnosti sa narodnim masama u Grčkoj, sa levicom i protiv kapitalističkih napada na vladu koja će se verovatno oformiti oko Sirize u februaru.
Naravno, prisutne su velike debate oko konkretnih koraka – koji su kompromisi legitimni; da li bismo trebali da se protivimo merama štednje onda kada to znači finansijsku izolaciju i napuštanje evra; da li postoji put nazad ka „normalnosti“ unutar kapitalizma ili je ova kriza novo stanje normalnog?
Da bi društveni pokret širom Evrope učestvovao jedinstveno i smisleno u ovim raspravama, moramo da postupamo pragmatično i sa zajedničkim ciljem da uradimo sve što možemo kako bismo se suprotstavili ofanzivi krupnog kapitala i desnice protiv levice i demokratije u Grčkoj.
Poruke nade
Ovi izveštaji iz Atine u toku naredne tri nedelje jesu doprinos toj praktičnoj solidarnosti. Ovo je omogućeno – zaista se tu rodila ideja – od strane društvenog poduhvata Fudbala filozofije. Spektar rada Fudbala filozofije je prerastao početnu svrhu – proizvodnju majica.
Kao što se bavi i stilskim, modnim intervencijama u polju fudbala, sporta i politike, Fudbal filozofije sada značajno doprinosi razvoju zajedničke političke kulture levice.
Dakle, vlada Grčke je pala; globalni kapital se mobilizovao; grčka desnica preti katastrofom i atmosferom građanskog rata; Fudbal filozofije proizvodi poentnu i dopadljivu majicu i tako sam ja dobio finansiranje da bih otišao u Atinu, proizvodeći u roku od 24 sata političke reportaže o značaju Sirize i izazovima sa kojima se suočava, a koje neće prenositi mejnstrim mediji.
Ovo je zaista kreativan čin solidarnosti. Daleko više od običnog gesta. Ovo je praktičan potez i deo je šireg, internacionalnog, pokreta levice.
Naš je pokret, pokret nade. Radni narod Grčke se suočava sa velikim izazovima, kao i sve njihove organizacije i Siriza. Sama činjenica da se vodi borba za alternativu neoliberalizmu u vremenu kada se tvrdi da su socijalističke ideje mrtve jeste osnov za nadu za sve nas. Radujem se što ću izveštavati o tome.
Molimo vas da podržite ovaj poduhvat. Kevinove reportaže se finansiraju od prodaje „Siriza – nada na grčkom“ majica, kupite vaš primerak na portalu Fudbal filozofije.