U subotu, 27. januara, održali smo tribinu „Gradski izbori: Kakvu kampanju želimo?“ povodom predstojećih beogradskih izbora i mogućnosti angažovanja levice na njima – konkretno, u okviru kampanje koju će voditi Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“. Na tribini su govorili naši član i članica Matija Medenica i Jelena Bogdanović, kao i Ivan Velisavljević, član Socijaldemokratske unije (SDU) i kandidat za gradskog odbornika na listi Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“.
Premda Inicijativa samu sebe ne određuje eksplicitno kao levičarsku, učesnici/e tribine ukazali su da je otvorena za pokrete i aktiviste/kinje koji dolaze sa levice, kao i da je spremna da njihove politike o pitanjima poput radničkih prava i zaštite javnog sektora integriše u svoju programsku platformu. Sam poziv Inicijative da organizacije radikalne levice, poput Marks21 i SDU, uzmu učešće u sačinjavanju programa za izbore, te (u slučaju SDU) delegiraju svoje predstavnike na listu, ocenjen je kao prilika koju levica nije imala u istoriji višepartijske demokratije u Srbiji od njenog uvođenja početkom devedesetih godina prošlog veka. Iako je prevashodni zadatak radikalne levice vanparlamentarna politička borba i direktno organizovanje, učesnici/e tribine, kao i prisutni koji su uzeli učešće u diskusiji, saglasili su se da je u ovom političkom trenutku važno da ideje levice imaju svoje predstavnike u institucijama parlamentarne demokratije. Ovo je važno ne samo kako bi se određena ključna pitanja na kojima levica insistira vratila u javni govor, već i zbog toga što se nakon izbora očekuje novi talas eskalacije sistemskog nasilja i devalviranja radničkih prava protiv koga je potrebno boriti se na svakom frontu. Konačno, istaknuto je da je zadatak predstavnika levice koji se uključe u parlamentarne institucije da ne izgube iz vida da je parlamentarno angažovanje sredstvo, a ne samo sebi cilj, te da leve politike uvek moraju iznicati iz neposrednog kontakta sa aktivistima/kinjama i kroz direktne akcije.
Diskutujući o tome kako bi trebalo da izgleda predizborna kampanja levice koja želi da gradi političku alternativu postojećoj politici u Srbiji, učesnici/e tribine istakli su da se Beograd, kao i većina urbanih prostora današnjice, kroji po meri krupnog kapitala, a ne čoveka. Grad postaje nepristupačan za obične ljude, kreira se kroz digitalne simulacije i postaje nalik na fantazije srednje klase. Istovremeno, javna dobra i ustanove sistematski se upropašćavaju kako bi postali plen privatizacije i novog ciklusa akumulacije kapitala, dok radnička prava zaposlenih u sektorima koji dominiraju u urbanim sredinama – poput uslužnih delatnosti – postaju skoro nepostojeća. U kontekstu u kome je većina birača na ovaj način neposredno ugrožena, govornici/e su se složili da je potrebno napustiti defanzivni položaj i obratiti se potencijalnim glasačima kroz iskrene razgovore koji jasno i direktno ukazuju na ove probleme, kao i na krizu do koje će oni neumitno dovesti. Kao pozitivni primeri gde su levi pokreti iskoristili priliku da na slične načine šire svoj uticaj navedene su predizborne kampanje i izborni uspesi u Barseloni i Velikoj Britaniji.
Pogotovu je važno napomenuti da se ovi izbori dešavaju nakon perioda omasovljavanja progresivnih mobilizacija u 2017. godini, i to pre svega aprilskih protesta koji su predstavljali autentični glas mladih i potlačenih spremnih da se uključe u političku borbu. Činjenica da postoji sve veći broj kolektiva i pojedinaca/ki koji se bave pitanjima poput radničkih i stambenih prava, urušavanja javnih službi i sistemskog nasilja kapitala i države, govori o tome da se gradski izbori u Beogradu održavaju u trenutku koji ne treba propustiti za šire organizovanje odozdo i za afirmisanje ideja radikalne levice u javnosti.