Prazni novčanici, prazne fabrike, prazna obećanja političara? I to već pet, ili možda dvadeset godina? Da, ovo je Srbija. Ali ovo je i Bosna i Hercegovina. Gladan narod, rasprodati strojevi i divna zdanja zgrada vlada. U sredu je stomak izašao na ulice, sit matrice politačara koja mu odzvanja u ušima već dve decenije od kraja bratoubilačkog rata, ali gladan kruha. Ali čovek gladan kruha shvatio je da su i oni gladni hleba po nacionalnosti Gladni, a ne Srbi, Hrvati ili Bošnjaci.
Petog februara, u sredu, nekoliko stotina radnika Konjuha, Polihema, Dite i Resod-Guminga okupilo se ispred zgrade vlade Tuzlanskog kantona u znak protesta protiv vlasti koja je kroz privatizaciju uništila čitavu tuzlansku industriju od koje je nekada čitav grad živeo. Radnicima propalih i preduzeća u stečaju, ubrzo su se pridružile mase nezaposlenih, studenata i srednjoškolaca spremnih da sruše vlast čiji bilans rada iznosi 100,000 nezaposlenih na 650,000 građana kantona.
Protest je ubrzo dosegao broj od 3000 ljudi, a gladan vazduh iznad Tuzle ubrzo je poprimio miris suzavca kojim je policija krenula na narod odlučan u nameri da rukom nezadovoljstva i gneva izbaci iz zgrade vlade Seada Čauševića, premijera Kantona Bede. Ko seje bedu, žanje gnev. Radnici i demonstranti sukobili su se sa policijom i nakon čitavog dana borbi – na fakultetima na koje je policija upadala i prebijala studente ubacujući suzavac u holove Univerziteta, isto kao i na ulicama na kojima je hvatala demonstrante i prebijala ih iza ćoškova zgrada – u četvrtak ujutru uspeli da zauzmu zgradu. Zgrada vlade Tuzlanskog kantona danas je umesto u novim obećanjima, osvanula u plamenu!
Kao da su se sa ovim nenadanim prolećem iznenada probudili i narodi Bosne i Hercegovine. Plamen bunta rasplamsao je požar revolucije po čitavoj zemlji. Gore zgrade vlada kantona Sarajeva, Zenice i Tuzle. Prijedor, Jajce, Bugojno, Živinice, Lukavac, Banjaluka, Tešnja, Gornji Vakuf, Gračanica, Olovo, Vitez, Bihać, Mostar, Kakanj, Cazin, Konjiv, Sanski Most i mnogi drugi gradovi širom prolećnim suncem obasjane Bosne i Hercegovine odzvanjaju parolama socijalnog bunta protiv razbojničke i pljačkaške politike bosanskih vladajućih klasa!
Gradonačelnika Brčkog, Anta Domića, demonstranti su zarobili ispred zgrade vlade distrikta dok je pokušavao d medijima koji su pratili demonstracije da obmanjujuću izjavu. Ispred zgrade Vlade u Banjaluci trešte parole upućene lopovima na vlasti: „Opljačkali ste zemlju, morate položiti račune!” U Bihaću, deo policije pridružio se protestu koji zahteva ostavke vladajućih struktura na opštinskom i kantonalnom nivou.
Radnička klasa pokazala je sposobnost predvođenja masa ugnjetenog stanovništva u borbi za svetliju budućnost svih naroda Bosne i Hercegovine. Ostaje da ispratimo ovaj potencijal, koji bez organizovane radničke partije lako može biti iskorišćen u pogrešnom smeru. Ali naš zadatak, zadatak revolucionarne levice, u ovom trenutku nije pričanje u vetar o radničkoj partiji, nego otvaranje prostora da taj vetar prenese požar i zapali ceo Balkan! Da ujedini radništvo – bošnjačko, hrvatsko i srpsko – u zajedničku borbu protiv nacionalnih buržoazija i evropskog i ruskog imperijalizma koji uz pomoć njih vladaju našim porobljenim balkanskim narodima!
Jer, kao što se čulo danas sa ulica Sarajeva, u kojem se 10,000 ljudi bori sa policijom i njihovim vodenim topovima i gumenim mecima: „Ako treba zapaliti vladu, zapalićemo je. Jednom smo je napravili, opet ćemo!”
Mir među narodima – rat među klasama!
Za Balkansko proleće i Balkansku socijalističku federaciju!
Solidarnost je naša snaga!